Умјесто одговора Андреју Миловићу

Ауторски текст Митра Шушића, шефа Клуба одборника НСД у скупштини Главног града,
06. септембар 2023.

Умни људи се одликују тиме да су њихова интересовања углавном везана за процесе и догађаје, које су у стању да сагледају и да их, ако су уз то још и добронамјерни – учине корисним људима.
Са друге стране, одлика приземних и незрелих људи јесте да процесе не уочавају, догађаји их не занимају и искључиво се баве – личностима. Ако од тих личности очекују корист – трче за њима, вуку за рукаве и иду на митинге подршке.

Или војне параде. Ако пак, корист може доћи са неке друге стране, и ако у својој пакосној уобразиљи детектују неку личност као погодну за напад у циљу те користи, без икакавих обзира ће ударити на сваку вриједност до које пристојан и просвијећен човјек држи, свим средствима која су му на располагању.
У Црној Гори се десио процес прекомпозиције политичке сцене, који је собом донио и једну нову, популарну политичку снагу – Покрет Европа сад! а тај покрет јавности је понудио једну чудну мјешавнину новог и старог вина. Од ђака генерације и оксфордских студената, до рециклираних отпадака других политичких партија и покрета. Неко је постао популаран још у школи, као узор и примјер, а неко по спавању на министаровом каучу, док није набавио сопствену фотељу. Министарску. Неко је, пак, из анонимности изашао тако што је као адвокат радио против свог клијента и информације одавао другој страни. Чудо је како све људи долазе до својих пет минута славе.
Владислав Дајковић је, на примјер, волио да прича са народом. Да иде на протесте и литије. Волио је да буде са људима и да на себи својствен начин са улице преноси атмосферу пробуђене Црне Горе.
Бећир Вуковић је волио да пише и ствара. Тако су га некако запазила сва релевантна удружења пјеника и књижевника у земљи и региону, па и Покрет пјесника свијета. Није му било страно ни да свој дар употреби за одбрану елементарних права и слобода човјека, што је ваљда и смисао посједовања талента. Такође је учествовао у буђењу слободе у Црној Гори.
Емило Лабудовић и Драган Копривица својих „пет минута“ градили су деценијама. Као новинари, пјесници, књижевници, есејисти, професори, законодавци, посланици. И као музичари сужњима у тамници, што је можда највећа потврда „ограничености“ и „ускогрудости“. Међу првима уочили да се ваља будити и активно у томе учествовали.
Да су ови људи, који могу бити поносни на свој досадашњи живот и рад – на породице које су створили и сачували, на професију коју нису обрукали, на сараднике и колеге које нису издали, на идеје које нису продали – могли знати да ће преко њиховог деценијског рада и прегнућа, пред камере јавног сервиса доћи појава у својству кандидата за новог моћника, која ће своје фрустрације и амбиције покушати да залијечи преко њихових биографија – да ли би урадили исто? Да ли би се борили и будили Црну Гору?
Сугурно да би. Јер су свјесни да свака слобода са собом донесе и мноштво неких пропратних појава, које тако плану, лану…и нестану. А слобода остане.
Један пријатељски савјет колегама из Покрета Еропа сад! – испоштујте мало свог партијског колегу, несуђеног градоначелника, несуђеног секретара, несуђеног министра… Мањак поштовања који се носи из ужег окружења, доводи до грубости према остатку свијета. Срамота жуди за поштовањем, рекао би Иго.
А о последицама пљувања у вис, наши стари су давно, сажето и језгровито, дали свој суд.

Митар Шушић
адвокат и шеф Клуба одборника НСД у Подгорици

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: