Умрла Јованка Броз

У београдском Ургентном центру преминула Јованка Броз (89), супруга бившег председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, јавља Телеграф.

Јованка Броз је крајем августа примљена у болницу због озбиљних здравствених проблема.

Јованка Будисављевић Броз (1924) била је удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита, а са којим је била у браку од 1952. до његове смрти 1980. и живела је у Београду. Имала је чин потпуковника ЈНА.

Као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, била је предмет огромног регионалног медијског интересовања. Са своје стране, Јованка се држала у екстремној изолацији. Већина мисли да њен повучен живот долазио као последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор.

Живела је у релативном сиромаштву, и тек 2006. године владина комисија открила да њен стан у Београду био у ужасном стању јер није одржаван од њеног хапшења.

Кратка биографија Титове удовице

Јованка Броз је после готово 30 година, добила личну карту и пасош, а документа су јој 6. јула 2009. године уручили министар унутрашњих послова, Ивица Дачић и министар за рад и социјалну политику Расим Љајић. Јованка Броз захвалила је министрима и добро расположена уз смех напоменула да је веома срећна јер сада може да путује. Удовица Јосипа Броза је била без личних докумената од 1980. године, када јој је преминуо супруг.

Јованка Будисављевић је рођена 7. децембра 1924. селу Пећанима, у Лици, од оца Миће и мајке Милице као друго дете у породици.

Са 17 година је ступила у Савез комунистичке омладине Југославије. Године 1943. током Другог светског рата рањена је у ногу и разболела се од тифуса, а те године јој је погинуо брат Максим и умро отац.

У 21. години је добила два Ордена за храброст, а такође је и носилац Партизанске споменице 1941. Јосипа Броза Тита је упознала приликом немачког десанта на Дрвар 1944. године.

Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође Јосипа Броза није сасвим јасно, круже три различите верзије.

Од тајног венчања до сплеткарења да је руски шпијун

Тајно венчање десило се 15. априла 1952. у лепој вили Дунавка у Илоку са Александром Ранковићем као младожењеним кумом и генералом Иваном Гошњаком као младиним кумом. Међутим, њено званично откривање као прве даме се одиграло годину дана касније. Према Ђиласу, Јованка није имала утицаја на Тита приликом доношења одлука и време је највише проводила бринући о дому и свом супругу. Међутим, генерал Крањц, тврди да је Јованка убрзо по склапању брака почела да сплеткари.

Односи у брачном пару су почели да се нарушавају раних 70-тих. Њихов однос је постао тема оштрих политичких расправа. Јованка је тврдила да је покушавала да заштити свог остарелог супруга од разних агената – сматрала је десет од једанаест његових државних секретара (министара) за некакве агенте. Њени противници су тврдили супротно, да је она та која ради против свог супруга. Према извештају из 1988. године написаног за Председништво СФРЈ, између 1974. и 1988, највиши југословенски форуми су на 59 састанака расправљали само о Јованки. Тих година је Јованка била оптуживана да је совјетски шпијун, за одавање државне тајне, шуровање са српским генералима, за постављање и смењивање највиших функционера, учествовање у заверама итд.

Тито одлази, званичан развод се никад није десио

Априла 1975. године Тито је напустио њихову резиденцију у Ужичкој 15 и сам се преселио у Бели двор. Јованка је последњи пут виђена у јавности 14. јуна 1977. на званичном пријему за премијера Норвешке. Касније тог лета је ухапшена под сумњивим околностима. На кратко се појавила у јавности током Титове сахране почетком маја 1980. године. У свим државним објавама и новинским извештајима је била наведена као Титова удовица. Иако је стање између супружника споменуто, званичан развод се никад није десио.

Ни три месеца после Титове смрти 27. јула 1980. године, људи из тајне службе су упали у њен стан у Ужичкој 15. Испретурали су стан, конфисковали Јованкину имовину и присилили је да се пресели у Булевар мира 75, где је стављена у кућни притвор. Њеној млађој сестри Нади, која је била присутна док се све ово дешавало прећено је смрћу ако каже било коме шта је видела.

У децембру 1985. године у отвореном писму посланицима Савезне скупштине, Јованка је описала како се све издешавало. Од тада Јованка живи повучено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: