Умро је као победник

Пише: Монах Арсеније, манастир Рибница

Српски народ је изгубио великог човека, али само овде на земљи, а стекао је новог племића небеске Србије.

Митрополит Црногорски Приморски, Господин Амфилохије, све само не обичан човек.

Када сам дошао у Црну Гору пре 10 година, сусрео сам се са човеком кога коначно никад нисам успео да схватим и сагледам до краја. Такве људе, такве снаге и дубине, вероватно и није могуће спознати у потпуности, поготово не нама малим и обичним људима. Као такви, они заувек остају енигма.

Стигавши из испоснице, болестан и у духовној кризи, да бих остао у Митрополији, у манастиру Острог, једном приликом, на некој слави у Будви, први је он пришао мени. Видео је да сам нов и у лошем стању. Насмешио се и рекао: „Откуд ти, Калуђеру?“ И тако ме топло загрлио, да такав загрљај не памтим од детињства. Све моје муке и сумње да ме је Бог одбацио, тада су нестале.

Није лако било живети 6 година у Црној Гори, под омофором Владике Амфилохија. Умео је да буде нежан као рођени и добри ђед, а умео је да буде и оштар и строг као Громовник Илија. Ником није допуштао да му се потпуно приближи и помисли да му је миљеник. Знао је он да то за руководиоца и „Господара“, никад није добро. Као мудри отац, волео је он сву своју дечицу подједнако, као што је знао и да их изгрди, па и казни када је требало. У ствари, са Србима, народом широког али и тешког духа, ваљда другачије и не може.

За тих 6 година са Њим и уз Њега, пуно пута бих се, као размажено и јогунасто дете, љутио на њега, а онда опет, другом приликом, бих падао пред њим, чинећи метанију, у дубоком поштовању, сагледавајући Његову мудрост.

Горштак, Морачанин, из традиционалне многодетне породице. Био је прави, рођени Вожд, а ми пред њим увек, у благом страху и дистанци, јер он је све примећивао, ништа није могло да му промакне. Завршио је највеће теолошке школе по европи, био професор, светогорски монах, светски путник, говорио 5 или 6 језика, песник, и Митрополит Васељенске Цркве са ретко великим угледом у целом Православљу. А на крају, био једна скривено тужна и страдална душа, као и сви Божији људи.

Такву одлучност и истрајност у борби против посткомунистичког безбожја, у његовој Црној Гори, могла је да одликје само људе који поседују пророчку визију будућих догађаја. Никада он није падао духом, мада је његова борба, са Монтенегринском аждајом, најчешће деловала потпуно узалудном. Када бих га некада, са бригом и сумњом, питао у вези нашег опстанка у Митрополији, он ми је одговарао са тако чврстом увереношћу и једном необичном безбрижношћу, да сам ја бивао зачуђен, мисливши да је то само добро увежбана утеха, а да и сам не верује у ту немогућу мисију. „Ма хајде, рођени, шта си ми се уплашио, пролази њихово ускоро!“ Одговарао би ми. И, заиста, прошло је! Он је био језгро и матица Божије победе у Црној Гори.

Но, његова борба је, наравно поред молитвене, најјача била у такозваној културној политици. Толико одржаних беседа, одштампаних књига, написаних књига, одржаваних народних и дечијих сабора, подигнутих храмова, обновљених манастира,а све на тему наше историје, вечних традиционалних и непролазних вредности, и буђењу свести да је Црна Гора била и остала православна земља, насељена Србима као већинским народом. До задњег даха борио се против „црногорчења“ Срба на тим просторима, против глобалистичког прекрајања историје, против укидања вековног писма и језика, и коначно, против изругивања предачким гробовима.

И успео је и победио је. Једино му се није остварила коначна и највећа жеља, а то је да види поново капелу на Ловћену. Само Бог зна зашто је то тако. Вероватно слично, као што Мојсију није било дато да уђе са својим народом у обећану земљу, али Бог му је дао да је види са висине и из даљине. Тако је Господ дао, Црногорском Митрополиту, да са своје духовне висине види победу Цркве и, сви се надамо, скоро и поновно подизање Његошеве капеле на Ловћену. Верујемо и знамо да се наш ђед упокојио задовољан, испуњен и у миру.

Нека му је вечан спомен овде на земљи, а вечна радост у Царству Небеском.

Амин!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: