Унијаћење Црне Горе је ватикански пројекат,  Жељко Чуровић у „Српском св(иј)ету“

„Дешавање око капеле на Ловћену вам све говори о намјерама Ватикана. Аустријска војска је 1916. године са намјером ушла у Црну Гору да сруши кров српства – Ловћен са капелом. Италијани су изводили маневар 1941. године са Иванових Корита, циљ је била обновљена капела, коју је обновио Александар Карађорђевић. Затим 1969. године изасланик папин долази са понудом код митрополита Данила Дајковића нудећи потпуно финансирање изградње маузолеја, и да се Озана, католичка светица сахрани заједно са владиком. Митрополит је то одбио, али је имао понуду отвореног буџета, и да ће то бити у тајности, да Црногорце преведе у „праву хришћанску вјеру“. Комунисти су 1971. године срушили капелу и данас имате политику која не дозвољава да се врати капела, јер су продужена рука Ватикана. А смета им када представници Србије помажу српски народ у Црног Гори“, рекао је за емисију „Српски св(иј)ет“ предсједник Удружења Срба из Црне Горе у Србији, наглашавајући да је тај пројекат унијаћења Црне Горе стари ватикански пројекат.

Он се у емисији осврнуо на више историјских чињеница, као и на актуелности које се из њих рефлектују:

„У овом тренутку не постоји парламентарна већина у Црној Гори. Имате већину коалиционих партнера, од три групације које су изашле на изборе. Од 41 посланика, имате њих 14 који подржавају предсједника Владе (Здравка) Кривокапића и 27 посланика који су на неки начин подржавали мањинску Владу на своју штету. Врло је то парадоксално. Када се вратимо уназад, имамо једну удбашку причу да сваког лидера Срба провуку кроз блато, јер је за њих опасност српски корпус да се не уједини, јер је то важан фактор за будућност Црне Горе и региона“.

У контексту слабог одабира лидера који су на неким изборима били изабрани као вође српске листе, подсјетио је на Миодрага Лекића, затим Младена Бојанића и на крају Здравка Кривокапића, чији су избори били увијек на штету тог српског блока, односно Демократског фронта.

Гост Националне телевизије је изразио дубоку разочараност изгласавањем Резолуције о Сребреници у црногорској Скупштини:

„Зашто по други пут доносе ту Резолуцију? Имам утисак да након сваких избора који нешто промијене, неко ће покренути питање о Сребреници да пропита свакога новог политичара да ли је за такву ствар или није. То је смијешно, и неписмено политички“.

Он је прокоментарисао дјеловање предсједника коалиције УРА и дјеловање Владе:

„Мене то од Дритана Абазовића не чуди, али ме чуди једна ствар, јер смо се обрадовали његовом наступу у изборној кампањи, као неком ко хоће комшијске и међуљудске односе, али ни једног момента не доводи у питање ништа што се тиче Албанаца и на Косову и у Црној Гори, све је нормално и цивилизацијски да им помогне; а када су Срби у питању, не може ништа. Једно питање за 200 дана: да ли је ова Влада било шта урадила у корист српског народа у Црној Гори?“.

Жељко Чуровић је, опет у историјском контексту, који је непрекидан, закључио следеће:

„Сваки поштен човјек види да је српски народ одавно одређен за одстрел“.

„Имам утисак да грађани највише страдају од грађанистичких и популистичких организација. Сви причају о цивилизацијским вриједностима, а види се само једна лаж и замајавање грађана, ко ће да отме више процената, ко ће да има Владу… Имате једног Кривокапића који каже : ‘Ви желите само фотеље’. И то говори човјек који је на првој фотељи“, рекао је о борцима који се представљају народу као такви гост Српског свијета.

„У Црној Гори је све ненормално осим парадокса, у Црној Гори је најнормалнији парадоск“, рекао је Жељко Чуровић у склопу приче о твз. Црногорској православној цркви, а на питање да ли је то био добар узор за Аљбина Куртија.

О реакцијама и дјеловању предсједника Србије Александра Вучића је рекао:

„Реакција предсједника Србије је била блага. До прије годину дана сам имао супростављене ставове са њим,а ли у последњих годину дана сам сабрао све што је радио за Србе у Црној Гори, и немам шта да коментаришем, немам морално право да причам ништа негативно. Јер све што сам сазнао, демантовало је и мене самог“.

О најавама из Србије да ће улагати у Црну Гору се изразио афирмативно, али уз бојазан око реакција ондашњих власти:

„Имам право да мислим да све ово што раде Кривокапић, Абазовић и Бечић има за циљ да изиритира управо Србију, да се не деси то што су наумиле власти из Србије: да се помогне економски Црној Гори“.

На крају је анализирао и избор митрополита црногорско-приморског, и реакције на ток избора, као и непотписивање темељног уговора са СПЦ у Црној Гори, а на питање водитељке Гордане јанићијевић је рекао и о ректору Цетињске богословије:

„Да ли се о. Гојко Перовић чува због пријатељства са Здравком Кривокапићем, не знам. Не знам да ли је он један од кључних људи који су га наметнули да буде носилац листе. Не бих критиковао црквене великодостојнике“.

Погледајте цијело гостовање на Јутјуб каналу ИН4С.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: