Универзитетска трибина о тржишту: Свака криза рађа неку нову шансу

Црна Гора, сматра он, из актуелне ситуације може пуно тога да научи и да брже реагује на околности, у односу на оно што јој дозвољава њена величина, обим и број становника. Данашња мантра, каже он, гласи „велики не једу мале, већ брзи једу споре“.

Рјешење може бити, како сматра Миловић, нови почетак. У том смислу се, кроз брзу реакцију државе, додаје он, морају смањити екстерни шокови, предуприједити пораст цијена, заштити грађани и њихов стандард.

„Ту престаје тржиште и почиње држава“, истиче декан Миловић. „Кад год нисмо одговорили на тај начин били смо у проблему. Када посматрамо историјски концепт, мислим да постоји огромна шанса коју треба да искористимо, а то је да смањимо зависност од одређених тржишта, да повећамо диверзификацију саме економије, да регулишемо тржиште рада, које је један од основних инструмената тога да ли је тржиште добро или лоше. Да се вратимо реформама које су започете и да их до краја завршимо и да се стварно, искрено, окренемо ономе за шта се декларативно залажемо, а то су европска интеграција и Европска унија. Не на папиру него суштински, у процесу имплементације свих тих одлука, јер тежина конкурентског притиска који трпимо на заједничком тржишту је та да нас не посматрају као тржиште произвођача већ потрошача“.

Шансу, декан Миловић, види у повећању конкурентности оних сегмената за које имамо компаративне предности.

„Црна Гора се мора развијати туристички, мора да има енергетске капацитете, Црна Гора мора да осигура, колико год је то могуће, довољно количине здраве хране за своје грађане. То је основна мантра пољопривредне политике. У том смислу, рјешење је нови почетак“, казао је декан Миловић.

Морамо веома јасно, додао је, да знамо шта је наш циљ и шта је циљ економске политике, те морамо да посматрамо дуже и видимо даље. При томе је важно, сматра он, сагледати историјски концепт, раније реакције, резултате тих реакција, као и примјере других.

Чувени пензионисани професор Универзитета у Београду проф. др Миодраг Зец казао је да се поједина питања могу сагледавати и са филозофског аспекта гдје се човјек мора запитати зашто су поједини народи богати, а други сиромашни.

Одговор на ово питање он прије свега види у вриједносном систему које постоји у једном друштву, као и у начину на који је то друштво постављено.

„Наш је принцип: добици су приватни, а губици јавни“, сматра професор Зец, додајући да одакле бјежи капитал ту правне државе нема.

Он указује да не постоји континуитет већ дисконтинуитет у вриједностима те да тржиште послује као индивидуа, у којој се не сагледава интерес колектива, указујући на једноставним примјерима како има оних који би да се лијече, али неће да плаћају пензионо осигурање, или оних који хоће да гласају а неће да плаћају порез.

На овим просторима су се, како је указао, промјене дешавале углавном превратом и револцуионарним путем, а нису процедурално. Но у том одсуству рада институција, он поставља питање да ли друштво простора бивше Југославије жели институције.

Професор Универзитета у Београду проф. др Миомир Јакшић је са научног аспекта дао своје виђење важности институција у мрежним односима кључних друштвених и економских актера.

Осврћући се на актуелне проблеме, професор Јакшић је казао да је у суочавању са кризом, важност аграрне политике и производња једног народа избила у први план. Поред тога, рјешење види и у доброј регионалној сарадњи, како на пољу пољопривреде, тако и на пољу туризма и енергетике, што може бити исплативо за све учеснике.

Модератор ове трибине био је професор Економског факултета УЦГ Миливоје Радовић.

Трибини су присуствовали ректор УЦГ проф. др Владимир Божовић, декани, професори и студенти, а трибина је имала и пренос уживо, преко YоуТубе канала УЦГ, за све заинтересоване.

Прочитајте ЈОШ:

Средњошколци из Херцег Новог на радионици о емоционалној интелигенцији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: