Унпрофор шверцовао џихадисте

У својој студији “Муџахедини у Босни и Херцеговини”, Џевад Галијашевић, стручњак из области борбе против међународног тероризма наводи да је одред Ел муџахедин представљао највећу војну формације глобалног џихада и светског тероризма.

Припадници те јединице нису били само борци, али и искусни обавештајци и чланови бројних терористичких организација које су касније обједињене у Ал Каиду. Многи су стизали и већ истовремено и представници “хуманитарних организација”.

“Страни борци – муџахедини у Зеницу и Травник почели су да пристижу масовно, током фебруара и марта 1992. године, а наставили су и у другој половини 1992. Стизали су из Републике Хрватске, углавном преко Херцеговине, где је ХВО успоставио своју власт. Врло често су долазили као припадници хуманитарних организација уз помоћ француског и британског контингента Унпрофора, скривени у њиховим оклопним транспортерима. Већина страних муџахедина стизала је из северноафричких земаља или с Блиског, па и Далеког истока, конкретно из Авганистана, Алжира, Египта, Ирана, Јемена, Катара, Пакистана, Саудијске Арабије, Туниса и Турске. Међу њима је био и непознати број особа из европских земаља”, наводи Галијашевић.

Носили сабље или дуге ножеве

Он додаје да је новопридошле плаћенике било веома лако разликовати од авантуриста или добровољаца из других делова света не само због њихове тамније пути, већ и традиционалне одеће.

“Имали су дуге браде, турбане или покривала за главу. Неки су били одевени у маскирне униформе или у делове маскирних униформи, док су други носили дуге беле хаље. Неки су око главе или врата имали мараме. Већина се користила искључиво арапским језиком. Били су опремљени аутоматским пушкама и бацачима ракета. Неки су носили сабље или дуге ножеве. Поједини сведоци препознали су ознаке које су страни муџахедини носили на рамену”, детаљно објашњава аутор студије.

Галијашевић истиче да су се муџахедини већ у другој половини 1992. укључили у сукобе у средњој Босни, а те акције су подразумевале и набавку оружја и обуку локалног становништва, али и регрутовање нових припадника за свој одред.

Оштра правила ислама

“Приступали су им млади мушкарци, чак и малолетници, војници АБиХ дезертирали су из својих јединица како би се придружили страним муџахединима, нарочито због материјалне користи. Неки од муџахедина женили су се с домаћим девојкама. С временом су страни муџахедини почели да шире фундаменталистичку визију ислама. Налагали су босанским женама да се покривају, осуђивали конзумирање алкохола и од домаћих муслимана тражили да се стриктно држе ислама. Страни муџахедини упадали су у кафиће и ресторане у којима се служио алкохол. Када би видели неку жену или младу девојку да је одевена на непрописан начин, жестоко би реаговали. Због тако строгих ставова односи између странаца и домаћих људи постајали су све лошији.”

Бригаде као верске формације

Галијашевић истиче да су муџахедини током рата у Босни створили и моћни регрутни центар чије се последице и даље виде не само у Ираку и Сирији, већ широм планете.

“Готово да нема општине у средњој Босни у којој није био основан камп за верско-војну наставу. Војно водство Армије БиХ и политичко водство СДА прећутно је одобрило формирање ‘верских формација’, које су постале саставни део Армије БиХ. У називу су имале ознаку ‘муслиманска’, а чинили су је домаћи муџахедини који су морали да прођу посебну верску обуку. Тако је Седма муслиманска бригада основана у децембру 1992. ради ‘брзог деловања на ширем подручју Зенице, Травника и Какња.’ Од оснивања звала се ‘муслиманска’, њени припадници су морали да практикују верске обреде, ознаке бригаде биле су исписане и на арапском језику, а у борбу су улазили с повиком ‘Текбир – Алаху екбер’. Осим верског набоја додатни мотив за ратовање те бригаде била је и подела ратнога плена, што ју је чинило најорганизованијом пљачкашком формацијом током рата у БиХ”, истиче Галијашевић.

Алија члан шуре

Галијашевић наводи да су процене о броју муџахедина у БиХ прилично неуједначене.

“Према Алији Изетбеговићу, било их је највише 300, по Абу ал-Мали, последњем команданту одреда Ел муџахедин, правих муџахедина у Босни било је између пет и шест хиљада, мада је у тренутку распуштања, 26. фебруара 1996. било 1. 774.припадника.”

Аутор студије објашњава да је немогуће одреди тачан број муџахедина јер су они у Босни основали неколико јединица које међусобно нису биле у координацији.

“Утемељили су главну шуру (веће) која је требало да придонесе заједничком деловању, али она никада није заживела. У раду шуре понекад је учествовао и Алија Изетбеговић, кога су звали Абу Изат”, тврди Галијашевић.

Извор: Вести онлајн

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: