Унук славног Рајнхолда Глијера: Музика мог прадједа ме довела у Београд

Монументалну симфонију „Иља Муромец“ Рајнхолда Глијера, чија је прошлогодишња балканска премијера у извођењу Београдске филхармоније овјенчана хвалоспјевима, шеф-диригент Габријел Фелц је са својим филхармоничарима снимио и на њиховом првом заједничком диску.

Недавној промоцији овог издања за међународно тржиште и њемачког издавача, у оквиру „Музичких разговора Габријела Фелца“ у здању Београдске филхармоније, присуствовао је и праунук композитора, Кирил Новоселски.

Новоселски, који се стара о заоставштини свог славног претка, испричао је, за „Новости“, да је за београдско, прво балканско извођење симфоније његовог прадједа, сазнао сасвим случајно, лутајући интернетом.

– Пронашао сам сајт Београдске филхармоније, писао маестру Фелцу и ево ме овдје, у нади да ће и остали из моје породице слушати музику Глијера на Балкану, али и да ће филхармоничари извести ово дјело у нашој даћи претвореној у Глијеров музеј, где такође организујемо музичке разговоре и концерте на отвореном- прича Кирил, и открива да је прадједин московски стан претворен у музеј композитора, али и да постоји школа у Москви, једна од шест европских школа које носе име Глијер:

– Све троје моје дјеце дипломирало је управо у тој школи, будући да се у фамилији свака друга генерација „изметне“ у музичаре. Сестру и мене је, дакле, музика „заобишла“, наша мајка је била диригент дјечјег хора, док је сам Рајнхолд своју децу молио да се баве било чиме само не музицирањем. „Ако ви будете свирали, ја ћу полудјети и престати да компонујем“ – говорио је, јер му је била потребна тишина да би стварао.

Композитор је, каже његов потомак, започео и четврту симфонију „Исус Христ“, међутим, остала је недовршена, јер би била осуђена на пропаст или макар непопуларност после великог револуционарног преврата.

– Тако је „Иља Муромец“ његова трећа и посљедња симфонија, и заиста је „огромна“, са 92 минута трајања можда једна од најдужих – наводи ауторов праунук. – Иако тешка и захтјевна, врло често је извођена, од САД, па ево, до Балкана, и можда најмање у Русији. Била је врло популарна у Русији и прије рата, као дјело словенског духа, борбено и патриотско, које позива на отпор и побједу, но ја је осјећам прије свега као дјело о личном буђењу, напретку и сазријевању, које поручује да појединац може изаћи као побједник из свих проблема и тешкоћа.

Новоселски је истакао да је његов прадјед много пута позиван у САД, но жеља да се тамо отпутује била би у то доба прилично непопуларна, па је позив упорно одбијао.

– Ипак, у склопу припрема за 150-годишњицу његовог рођења, креирали смо мапу на којој биљежимо европске путање Рајхнолда Глијера и његове музике, која је, ево, „допутовала“ и у Београд, уписавши га на поменуту мапу – закључује Кирил.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: