Unutaramerički okršaj oko izraelskih naselja
Nekoliko dana pred odlazak s vlasti, Barak Obama je pokazao Donaldu Trampu da mu neće pre vremena prepustiti vođenje SAD. Učinio je to tako što se sa ogromnim zakašnjenjem setio da i konkretnim činom – posrednom podrškom rezoluciji Ujedinjenih nacija protiv koje je Tel Aviv lobirao i uz pomoć budućeg stanara Bele kuće – napokon potkrepi svoje deklarativno protivljenje širenju izraelskih naselja na teritoriju predviđenu za palestinsku državu.
Rezolucija kojom se osuđuje takva politika Izraela – koju mnogi doživljavaju kao „aneksiju”, makar njome bivao „gutan” prostor države koja bi tek trebalo da bude uspostavljena – usvojena je u Savetu bezbednosti. To se ne bi desilo da se ovog puta predstavnik SAD, umesto da, kako se obično dešava, zaštiti Izrael, koji je jedan od najvažnijih saveznika Vašingtona, nije uzdržao od glasanja i svog prava veta.
Tako je Obama poništio ono što su mu naslednik i izraelski premijer Benjamin Netanijahu, s kojim je takođe u izuzetno lošim odnosima, zamesili iza leđa. Na molbu Netanijahua je Tramp pozvao Abdela Fateha el Sisija, predsednika Egipta, države koja je u UN podnela predlog rezolucije osuđujuđe po ekspanziju izraelskih naselja. Obratio se pravom čoveku, jer Tramp je već tokom izborne kampanje stavio do znanja da neće pomoći napore međunarodne zajednice da se palestinska samouprava pretvori u istinsku državu. Ona bi, prema stavu mnogih država, trebalo da obuhvati i teritorije koje je Izrael osvojio u ratu sa arapskim susedima 1967. godine.
„Molbi” čoveka koji tek što nije preuzeo najmoćniju poziciju na svetu egipatski predsednik, čija se država oslanja na američku pomoć, nije mogao da odoli i naložio je povlačenje rezolucije. Ali, identičnu su zatim predložili Novi Zeland, Senegal, Malezija i Venecuela. Ona je naposletku i usvojena.
Obama je Trampa, koji se ponašao kao da je već predsednik, postavio na njegovo mesto. Delovao bi, ipak, iskrenije da je i tokom svoja dva mandata, ne samo pred kraj predsednikovanja, u bezbroj prilika koje su mu se ukazale stao iza prava Palestinaca da stvore državu i na teritorijama koje je naseljima zahvatao Izrael.
Obama jeste redovno upozoravao da takva politika Tel Aviva onemogućava mir, ali je njegovo uzdržavanje dosad bilo potpuno suprotno ovom poslednjem slučaju u Savetu bezbednosti: bilo je to ćutanje u korist izraelskih desničara, okretanje glave na drugu stranu dok su oni činili sve ne bi li proširili sporna naselja. Uprkos tome, Amerika je Izraelu svake godine davala tri milijarde dolara vojne pomoći, povrh koje mu je nedavno, takođe za odbrambene svrhe, odobrila i paket od 38 milijardi dolara. Zato se i ovaj Obamin potez u UN tumači, pre svega, kao oproštajna packa Netanijahuu, uz koju je iskoristio i priliku da natrlja nos Trampu, kojeg nipošto nije želeo za svog naslednika. I Obamin državni sekretar Džon Keri će ovih dana, prenosi „Harec”, verovatno održati govor u kojem će naglasiti važnost osnivanja palestinske države za mir na Bliskom istoku.
Još od 1979. godine, podseća Rojters, ovo je prva rezolucija kojom su UN osudile ekspanziju izraelskih naselja. Nijedna rezolucija o Izraelu i Palestini, među kojima je mirovni proces zamro 2014, nije donesena već osam godina. Ali, pravi domet ovog akta – kojim se zahteva da Izrael obustavi naseljavanje na „okupiranim palestinskim teritorijama, uključujući istočni Jerusalim”, i konstatuje da izraelska naselja „nemaju pravnu validnost”, te da predstavljaju „kršenje međunarodnog prava” – sasvim je upitan.
Rezolucija bi mogla biti osnov za žalbe Palestinaca pred Međunarodnim krivičnim sudom, kao i, eventualno, za buduće sankcije protiv Izraela. Nije isključeno i da će se, ukazuje agencija Blumberg, internacionalne kompanije uplašiti pravnih posledica držanja ispostava na „okupiranim teritorijama” ili rada sa izraelskim preduzećima povezanim s tim područjima.
Ali, Netanijahu je već poručio da se neće povinovati „sramnoj antiizraelskoj rezoluciji”. Tramp, koji podržava ideju da Izrael prestonicu premesti u istočni Jerusalim i za ambasadora u Izraelu je odredio čoveka poznatog kao protivnika palestinske državnosti, „tvitovao” je da će „sve biti drugačije nakon 20. januara”, kada će preuzeti vlast.
