Унутарамерички окршај око израелских насеља
Неколико дана пред одлазак с власти, Барак Обама је показао Доналду Трампу да му неће пре времена препустити вођење САД. Учинио је то тако што се са огромним закашњењем сетио да и конкретним чином – посредном подршком резолуцији Уједињених нација против које је Тел Авив лобирао и уз помоћ будућег станара Беле куће – напокон поткрепи своје декларативно противљење ширењу израелских насеља на територију предвиђену за палестинску државу.
Резолуција којом се осуђује таква политика Израела – коју многи доживљавају као „анексију”, макар њоме бивао „гутан” простор државе која би тек требало да буде успостављена – усвојена је у Савету безбедности. То се не би десило да се овог пута представник САД, уместо да, како се обично дешава, заштити Израел, који је један од најважнијих савезника Вашингтона, није уздржао од гласања и свог права вета.
Тако је Обама поништио оно што су му наследник и израелски премијер Бенјамин Нетанијаху, с којим је такође у изузетно лошим односима, замесили иза леђа. На молбу Нетанијахуа је Трамп позвао Абдела Фатеха ел Сисија, председника Египта, државе која је у УН поднела предлог резолуције осуђујуђе по експанзију израелских насеља. Обратио се правом човеку, јер Трамп је већ током изборне кампање ставио до знања да неће помоћи напоре међународне заједнице да се палестинска самоуправа претвори у истинску државу. Она би, према ставу многих држава, требало да обухвати и територије које је Израел освојио у рату са арапским суседима 1967. године.
„Молби” човека који тек што није преузео најмоћнију позицију на свету египатски председник, чија се држава ослања на америчку помоћ, није могао да одоли и наложио је повлачење резолуције. Али, идентичну су затим предложили Нови Зеланд, Сенегал, Малезија и Венецуела. Она је напослетку и усвојена.
Обама је Трампа, који се понашао као да је већ председник, поставио на његово место. Деловао би, ипак, искреније да је и током своја два мандата, не само пред крај председниковања, у безброј прилика које су му се указале стао иза права Палестинаца да створе државу и на територијама које је насељима захватао Израел.
Обама јесте редовно упозоравао да таква политика Тел Авива онемогућава мир, али је његово уздржавање досад било потпуно супротно овом последњем случају у Савету безбедности: било је то ћутање у корист израелских десничара, окретање главе на другу страну док су они чинили све не би ли проширили спорна насеља. Упркос томе, Америка је Израелу сваке године давала три милијарде долара војне помоћи, поврх које му је недавно, такође за одбрамбене сврхе, одобрила и пакет од 38 милијарди долара. Зато се и овај Обамин потез у УН тумачи, пре свега, као опроштајна пацка Нетанијахуу, уз коју је искористио и прилику да натрља нос Трампу, којег нипошто није желео за свог наследника. И Обамин државни секретар Џон Кери ће ових дана, преноси „Харец”, вероватно одржати говор у којем ће нагласити важност оснивања палестинске државе за мир на Блиском истоку.
Још од 1979. године, подсећа Ројтерс, ово је прва резолуција којом су УН осудиле експанзију израелских насеља. Ниједна резолуција о Израелу и Палестини, међу којима је мировни процес замро 2014, није донесена већ осам година. Али, прави домет овог акта – којим се захтева да Израел обустави насељавање на „окупираним палестинским територијама, укључујући источни Јерусалим”, и констатује да израелска насеља „немају правну валидност”, те да представљају „кршење међународног права” – сасвим је упитан.
Резолуција би могла бити основ за жалбе Палестинаца пред Међународним кривичним судом, као и, евентуално, за будуће санкције против Израела. Није искључено и да ће се, указује агенција Блумберг, интернационалне компаније уплашити правних последица држања испостава на „окупираним територијама” или рада са израелским предузећима повезаним с тим подручјима.
Али, Нетанијаху је већ поручио да се неће повиновати „срамној антиизраелској резолуцији”. Трамп, који подржава идеју да Израел престоницу премести у источни Јерусалим и за амбасадора у Израелу је одредио човека познатог као противника палестинске државности, „твитовао” је да ће „све бити другачије након 20. јануара”, када ће преузети власт.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
