Упарења
Пише: Војислав Караџић
Два плућна крила се укрилила
Чувају мој дах да не потоне
Као чамац на води несмирној.
Два свевида ока
Уперена у лице свијета.
Двије дежурне руке
Мијешају прсте судбине.
Двије растрчане ноге,
као таласи на пучини
Једна другој усисавају корачаје.
Уха два, одлучена као јагањци рани
Стрецају од земаљских чудеса.
И сви до једног играју игру упарене слоге.
А плетиво мог брижног срца
Укавеженог у грудима
Све док не занемоћа
Свима послове опошљава!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
