УПЦГ: Црногорско удружење послодаваца обмањује јавност бројним шпекулацијама и неистинама везаних за свој статус

Унија послодаваца Црне Горе (УПЦГ) упозорава надлежне и укупну јавност да је у току друга, радикална фаза кампање коју један број појединаца, окупљених око Црногорског удружења послодаваца (ЦУП), спроводи у циљу урушавања социјалног дијалога и заустављања процедуре закључења новог Општег колективног уговора (ОКУ).

„За такво чињење, ЦУП има подршку неких од фукционера најстаријег привредног удружења – Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ) која је оснивач ЦУП-а и његов партнер у активностима заштите интереса изабране групе привредника који се представљају као “сива еминенција моћи” црногорског бизниса“, наводи се у саопштењу УПЦГ.

Њихово саопштење преносимо интегрално:

Да се ради о интересно-политичкој групацији вођеној опасним намјерама потврђују и најновији медијски наступи у којима представници ЦУП-а, осим малициозних инсинуација упућених на рачун позиције УПЦГ у социјалном дијалогу, врше континуиране, бескрупулозне притиске на институције система и њихов рад (у првом реду Министарство рада и социјалног старања), обмањују јавност бројним шпекулацијама и неистинама везано за статус свог ЦУП-а, а уз то се и лажно представљају.

У прилог наведеном говоре и сљедеће чињенице:

– Иако је ЦУП основан као независна и добровољна послодавачка организација, са синоћ одржане ванредне сједнице Управног одбора Привредне коморе послали су јасну поруку о томе да ПКЦГ представља логистичку, административну и организациону централу ЦУП-а. Додатно, са наведеног скупа су поручили да постојећи ОКУ треба продужити (као прошле године) како би се детаљно договорили о новом тексту уговора, чиме су се директно умијешали у социјални дијалог и покушали да изврше утицај на законом предвиђене процедуре које исти предвиђа у случајевима као што је закључење новог ОКУ-а. Такође, оцјеном да Унија послодаваца, као “једна од чланица Социјалног савјета која је учествовала и у изради нацрта ОКУ-а”, није репрезентативна послодавачка организација пошто, наводно, већина привредника нијесу њихови чланови, ЦУП и ПКЦГ су извршили недозвољено поступање које наноси штету и држави Црној Гори јер је у суптротности са ИЛО Конвенцијом 87 коју је ЦГ ратификовала, а која у члану 2 гарантује слободу удруживања или неудруживања у синдикалне односно послодавачке организације. Наиме, свака држава која је ратификовала Конвенцију 87 не смије дозволити нити захтијевати, кроз законодавство или у пракси, да запослени или послодавци морају формирати или се придружити било којој организацији, супротно правилима и слободама које прописује Конвеницја. У том смислу, несхватљиво је да са адресе ПКЦГ, која има обавезно чланство, стижу поруке у којима се износе злонамјерне и подле неистине о броју привредника који припадају чланству Уније, а затим и негира њена репрезентативност. Коначно, да апсурд буде већи, та иста ПКЦГ тражи да се ЦУП-у, као приватној испостави једног броја челних људи и чланова органа Коморе, призна репрезентативност – упркос чињеници да захтјев за добијање репрезентативности ЦУП још увијек није ни поднио, и то управо из разлога што броји тек нешто више од стотињак чланова.

– Стављањем потписа на недавно саопштење у којем министра рада и социјалног старања Адмира Адровића позива да не потпише ОКУ, предсједник ЦУП-а Василије Костић јавно је признао да предводи кампању која има два циља, од који је први (званичан) блокада најављеног закључење новог ОКУ-а путем покушаја да се УПЦГ искључи из Социјалног савјета, а други (незваничан) куповина времена потребног за увођење ЦУП-а, а тиме посредно и ПКЦГ, у чланство Социјалног савјета. Имајући у виду да ПКЦГ има обавезно чланство, наведени покушај уласка у Социјални савјет својеврсан је преседан којим ПКЦГ и ЦУП крше међународне стандарде, коче процес преговора Црне Горе са ЕУ у поглављу 19 и директно угрожавају деликатност процеса истинског социјалног дијалога.

– Оснивањем ЦУП-а, ПКЦГ је погазила сопствени Статут, односно чл. 4 Статута који дефинише да је основни циљ ПКЦГ “заступање и остварлвање заједницких интереса чланова Привредне коморе, односно цјелокупне црногорске привреде”. Јасно је да је фаворизовање мањег броја чланова Коморе и лобирање усмјерено искључиво на испуњење њихових интереса конкретан примјер негације и потирања како конкретног члана, тако и цијелог Статута ПКЦГ али, што посебно забрињава, и директно кршење Закона о Привредној комори Црне Горе.

– Појединци – оснивачи ЦУП-а приватизовали су Привредну комору, а тиме за себе и своје компаније обезбиједили привилегован положај и бројне директне и индиректне користи недоступне осталим привредним субјектима који послују у Црној Гори. Они значајно партиципирају у Скупштини и Управном одбору ПКЦГ, као и одређеним тијелима Коморе (нпр. Одбору удружења трговине), што потврђују и сљедећи подаци: од укупног броја чланова Скупштине ПКЦГ (51), чак 47% чине чланови – повезана лица и компаније које се појављују и као оснивачи/чланови ЦУП-а (24); Управни одбор ПКЦГ, у којем се налази укупно 20 чланова, има невјероватних 70% чланова који су истовремено и оснивачи или чланови ЦУП-а (14). Сви они који желе да виде и схвате сву проблематику на коју УПЦГ упућује, у овим подацима јасно ће уочити изразито опасне везе које ПКЦГ гради са појединцима из ЦУП-а, омогућавајући им да директно учествују у креирању политика и усвајању одлука које првенствено задовољавају њихове, а не нужно и потребе микро, малих и средњих предузећа која чине гро ЦГ привреде. Доказ томе је и нерадна недеља која је уведена тајно, иза затворених врата, а у договору тадашњег министарства економије и Одбора за трговину ПКЦГ који се претходно није удостојио чак ни да обави консултације, нити о томе обавијести укупну бизнис заједницу која послује у сектору трговине и сродним дјелатностима.

– Након преговора који су трајали више од три године, УПЦГ је са социјалним партнерима (УССЦГ и ССЦГ) постигла договор и усагласила текст новог Општег колективног уговора. Међутим, потпредсједник ПКЦГ Никола Вујовић се претходних 36 мјесеци очито бавио неким другим темама те није испратио оно што је, већ дуже вријеме, врло добро познато и компанијама чланицама УПЦГ и укупној црногорској јавности.
Зато је недавно, у једном медијском наступу, искористио опробану реторику ЦУП-а и затражио да Влада провјери јесу ли сви актери – и представници радника (УССЦГ и ССЦГ) и представник послодаваца (УПЦГ) – адекватно заступљени у Социјалном савјету. Овом “креативном” иницијативом, високи функционер ПКЦГ је ЦУП-ову листу за провјеру статуса репрезентативности додатно проширио и истој, уз УПЦГ, додао још два социјална партнера – оба синдиката. У УПЦГ се надамо да су ПКЦГ и ЦУП сада коначно закључили своју листу, тако да се у наредном периоду на њој ипак неће наћи и Влада, као једини преостали партнер у трипартитном социјалном дијалогу.

– Након 20 година константних притисака на УПЦГ и бројних иницијатива упућених Влади ЦГ (а нарочито 2008, 2012, 2017. и 2019. године), ПКЦГ је коначно схватила да јој обавезно чланство не дозвољава учешће у социјалном дијалогу и толико жељеном Социјалном савјету. Но, поједини функционери ПКЦГ и власници описаних компанија, незадовољни статусом и губитком привилегија које су имали деценијама уназад, прије непуних годину дана покрећу пројекат који треба да сачува милионске приходе којих ПКЦГ не жели да се одрекне (по основу обавезног чланства), а с друге стране омогући аплицирање за чланство у Социјалном савјету. Тако је у децембру 2021. године рођен ЦУП који данас држи слово о наводно упитној репрезентативности Уније и синдиката, иако исту ЦУП нити има, нити му припада. Свјесни су тога и Јован Лекић (предсједник УО ЦУП-а, те предсједник Одбора удружења трговине ПКЦГ и члан УО ПКЦГ) и Василије Костић (предсједник ЦУП-а) и Жељка Радак Кукавичић (секретарка ЦУП-а) и Хасан Рамовић (предсједник Скупштине ЦУП-а, те потпредсједник Скупштине ПКЦГ) који ових дана хорски понављају приче којима се велича снага млађаног ЦУП-а, доводећи тиме у заблуду све привредне субјекте који су повјеровали да је циљ ЦУП-а заштита интереса бизнис заједнице, а не уског круга изабраних појединаца.

– Од дана оснивања до данас, ЦУП није реализовао ни једну активност којом потврђује намјеру да се бави конкретним проблемима који прате пословање привредника. Напротив, пуних 11 мјесеци пажња ЦУП-а усмјерена је искључиво на осмишљавање напада на УПЦГ.

Позивамо предсједницу ПКЦГ Нину Дракић, као и дио привредника – чланова органа ПКЦГ који нису подлегли притисцима наведене интересне групе, да спријече урушавање и даљу злоупотребу Привредне коморе од стране појединаца који се воде искључиво испуњењем својих личних амбиција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: