Управни суд донио обавезујућу пресуду: Поништена одлука Владе о смјени Брђанина

Управни суд Црне Горе донио је пресуду којом су поништили одлуку Владе којом је Зоран Брђанин смијењен са мјеста директора Управе полиције. Ово је други пут да суд као незакониту укида одлуку Владе, само што су овај пут то урадили мериторно, односно доносећи коначну одлуку.

Како је „Дану“ појашњено, то би значило да Влада више не може одлучивати по овом питању, већ да су дужни да поступе по одлуци Управног суда.

Брђанин је смијењен крајем марта пошто је по налогу СДТ-а ухапшен његов помоћник Дејан Кнежевић који се оптужује за сарадњу са „кавачким кланом“.

Брђанин је одмах поднио тужбу против Владе и Управни суд је у првом поступку поништио ту одлуку. Међутим, Влада је поново донијела одлуку о смјени, након чега је услиједила нова тужба.

Суд је у овој правној ствари одлучио у спору пуне јурисдикције, нашавши да су за то испуњене све законске претпоставке, пише ДАН.

Наиме, Пресудом овог суда У.бр. 8751/2023 од 06.06.2023. године поништено је раније Рјешење Владе Црне Горе број: 07-104/23-1462/2 од 30.03.2023. године, којим је тужиоцу, директору Управе полиције, престао мандат, и предмет враћен Влади Црне Горе на поновни поступак. Дужност Владе је била да у поновном поступку, у складу с правним схватањем и примједбама Суда из те пресуде, донесе ново, законито рјешење.

Након те пресуде, министар унутрашњих послова је Влади Црне Горе 03.08.2023. године поднио нови предлог за престанак мандата тужиоцу прије истека времена на које је постављен, а у образложењу предлога као разлози за престанак мандата тужиоцу наведено је да је Специјално државно тужилаштво лишило слободе више полицијских службеника Управе полиције, па и в.д. помоћника директора Полиције за Сектор за борбу против криминалитета, због постојања основа сумње да су извршили кривична дјела из области организованог криминала и корупције, а да је Вијеће за националну безбједност констатовало да је стање у безбједносном сектору, с акцентом на Управу полиције, лоше, због чега је неопходно извршити кадровске, организационе и друге промјене у циљу изградње интегритета и успостављања повјерења код грађана и међународних партнера, као и да је Скупштина Црне Горе обавијестила Министарство да посебни извјештаји директора Управе полиције нијесу били предмет разматрања надлежног одбора, што се, по мишљењу министра, има сматрати претпоставком да извјештаји нијесу прихваћени.

Најзад, Влада Црне Горе је на сједници одржаној 03.08.2023. године, уваживши разлоге министра унутрашњих послова, донијела оспорено рјешење примјеном члана 16 Закона о унутрашњим пословима и чланова 60 став 1 алинеја 5 и 60а став 1 Закона о државним службеницима и намјештеницима.

У овом управном спору је утврђено да је тужена Влада Црне Горе поново донијела истовјетну одлуку, занемаривши разлоге и правно схватање Суда изражено у Пресуди У. бр. 8751/23 од 06.06.2023. године и на тај начин поступила супротно одредби члана 56 став 2 Закона о управном спору.

Управни суд Црне Горе је нашао да Управа полиције није самосталан орган управе, већ представља организациону јединицу у оквиру Министарства унутрашњих послова, у складу с одредбом члана 9 став 2 Закона о унутрашњим пословима и одредбом члана 21 Уредбе о организацији и начину рада државне управе. С обзиром да је одредбом члана 16 став 1 Закона о унутрашњим пословима предвиђено да се на права, обавезе, одговорности и престанак мандата директора Управе полиције примјењују одредбе тог закона и Закона о државним службеницима и намјештеницима, то значи да директору Управе полиције мандат може да престане прије истека времена на основу одредаба члана 16 Закона о унутрашњим пословима и члана 60 став 1 алинеја 5 и став 2 Закона о државним службеницима и намјештеницима. Неспорно је да у конкретном случају нијесу наступиле околности које представљају разлоге за разрјешење тужиоца према члану 60 став 2 Закона о државним службеницима и намјештеницима (да је осуђен на безусловну казну затвора, да је осуђен за кривично дјело које га чини недостојним за вршење дужности у државном органу, да му је извршним рјешењем изречена дисциплинска мјера престанак радног односа и у другим случајевима прописаним посебним законом).

Суд је утврдио да је Управа полиције Одбору за безбједност и одбрану Скупштине Црне Горе доставила два извјештаја о борби против организованог криминала и корупције, који нијесу били предмет разматрања на сједницама Одбора. Наведено значи да није испуњен услов из члана 16 став 3 Закона о унутрашњим пословима за покретање поступка разрјешења директора Управе полиције, јер предметни извјештаји нијесу ни били дио дневног реда на сједници Одбора, нити су били предмет разматрања.

Закључак Владе Црне Горе да околност што Одбор предметне извјештаје није узео у разматрање у разумном року ствара претпоставку да их није ни прихватио, за Суд је апсолутно неприхватљив и крајње произвољан, јер је искључиво надлежни скупштински одбор овлашћен да прихвати, односно не прихвати извјештај директора Управе полиције, и то, подразумијева се, у процедури регулисаној Пословником Скупштине Црне Горе (чланови 69 – 71 Пословника који се односе на рад у одборима).

Остали разлози који су, према предлогу надлежног министра, кандидовани као пресудни за престанак мандата тужиоцу прије истека времена на које је постављен, такође не представљају законске разлоге за престанак мандата прије истека времена из члана 16 став 3 Закона о унутрашњим пословима, нити из члана 60 став 1 алинеја 5 Закона о државним службеницима и намјештеницима.

Све наведено је био разлог да Суд расправи спорну правну ствар у цјелини и одлучи мериторно, у спору пуне јурисдикције, у складу са одредбом члана 36 став 3 Закона о управном спору, и као незаконито поништи оспорено рјешење Владе Црне Горе, чијом елиминацијом из правног промета је престала и правна снага иновираног предлога министра унутрашњих послова, јер исти дијели правну судбину поништеног рјешења.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: