УРА: Министарство здравља попут лоших ђака избјегава одговоре на питања која не зна
1 min readИако је одговор Министарства здравља на примједбе УРЕ да трошимо око 100 милиона еура за љекове и медицинска средства констатацију да је то много у односу на буџет здравства, пристојнији и са више чињеница, не можемо се отети утиску да суштински нијесу одговорили на кључна питања и дилеме и да као лоши ђаци не одговарају на питања која постављамо већ на она на која знају одговоре, казали су данас из Грађанског покрета УРА.
“Наиме, ми смо се бавили проблемом укупних трошкова за љекове и медицинска средства који су скоро пола буџета здравства и забринутошћу, ако се тенденције поменуте потрошње на годишњем нивоу наставе, како ће се то одразити на одрживост система. Система који има и много других проблема, који су вјерујемо, везани за оволико издвајање за љекове као што су ниска лична примања запослених у здравству, одлазак љекара и дравствених радника из Црне Горе, технолошко и укупно одржавање здравствених капацитета, школовање кадра и сл.”, наводе они.
Наводе да “када исцури много новца за ставку као што су љекови и медицинска средства, оно што остане сматрамо недовољним за активну политику у сектору поготову за стимулације најбољима да остану да раде за своју земљу”.
“И да будемо сасвим конкретни, мислимо да се бољом политиком у сектору љекова и медицинских средстава од стране надлежних могло уштеђети доста средстава а са тим новцем се може урадити много тога”, наглашавају из УРЕ.
Они наводе и да је примјена иновативних љекова и савремених технологија „цондитион сине qуа“ сваког система у 21 вијеку.
“Зато је и увођење нових љекова за третман онколшких пацијената и бројних аутоимуних обољења, који су, треба нагласити, и до сада били третирани савременим терапијским и иновативним љековима, за подршку свих који брину за пацијенте. То је за похвалу свима, а не за никаква оспоравања, што није никада била намјера УРЕ”, кажу они.
Наводе и да се знају протоколи за примјену нових љекова, па је то наглашавање у саопштењу непримјерено.
“Потрошња ових љекова упркос високим цијенама је мала у односу на укупну потрошњу, тако да вам је овај аргумент који износите слаб. Агенција наводи у свом извјештају потрошњу десет најчешћих љекова”
10 најкоришћенијих љекова у 2018. години по вриједности ДДД/1000/дан
– ВАНБОЛНИЧКА ПОТРОШЊА
Р.бр. АТЦ ИНН ДДД/1000/дан
1 Б03ББ01 фолна киселина 153,01
2 Б01АЦ06 ацетилсалицилна киселина 70,35
3 Ц09АА05 рамиприл 58,04
4 Б03БА03 хидроксокобаламин 47,15
5 М01АБ05 диклофенак 41,84
6 Ц08ЦА01 амлодипин 32,01
7 Ц09БА09 фосиноприл, хидрохлортиазид 27,96
8 Ц09АА09 фосиноприл 27,16
9 А10БА02 метформин 25,86
10 Ц09БА03 лизиноприл, хидрохлортиазид 20,23
“Наша намјера је да сазнамо цијене тих љекова у поређењу са регионом, а не са Холандијом високо развијеном земљом која има изузетан здравствени систем у Европи. Или пак са Италијом, чија се издвајања за финансирање здравственог система не могу упоређивати са црногорским. Кад нас поредите са Европом, урадите то и по другим индикаторима функционисања здравственог система и средствима за финансирање здравствене заштите”, наводе они.
Истичу и да би у Министарство здравља требало да да одговоре колико је љекара напустило систем јавност здравства у последњих 5 година и из којих разлога?
Да ли је тачно да скоро трећина љекара у Црној Гори прима 550 евра плате? Колико се здравствених радника пријавило за отпремнину и напуштање система јавног здравства?
Које мјере предузима Министарство здравља да би спријечило одлазак медицинског кадра?
Зашто се одлуке о проширењу права пацијената, на било који сегмент здравствених услуга, укључујући и фармацеутске услуге не базирају на тачним прорачунима и анализама?
Зашто су поједини љекови у Црној Гори доста скупљи него у региону (примјери: прадаxа, моноприл, мострафин, сингулаир…)?
Колики је број љекова који се дјелимично рефундирају?
Које мјере је Министарство предузело да се у апотекама љекови не продају преко максимално дозвољене цијене?
“Хвалити се са листом од 1000 љекова, а бити свједок несташица елементарних љекова у апотекама и здравственим установама је замагљивање ствари, па је тако и са искреном бригом за здравље коју показује Министарство у свом саопштењу. УРА се бави реалним проблемима друштва а здравство је у врху приоритета грађана по свим испитивањима јавног мњења”, указују они.
“Квалитетне чињенице подразумијевају, како рекосмо, анализу трошкова по групама љекова, постигнуте цијене љекова за црногорске грађане (које преговара МЗ и Фонд здравства) и цијене истих у земљама региона – упоредне цијене. Тада би грађани имали потпунију представу о проблем.”, закључују они у саопштењу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tebi ni jedan ne treba čoče. Ti si čistokrvni crnogorac zamucen masnoćama. Provjeravaj ti. Mi ne pijemo. To moze najprije biti od crnogorski domacih proizvoda. Što ste tako masni.
Jedan savjet za pacijente koji imaju povišen holesterol: ne koristite lijek koji se proizvodi u Srbiji Crestor, skup je i uopšte ne djeluje. Tražite u apoteci lijek proizveden u Sloveniji i odmah ćete vidjeti poboljšanje i imati dobre nalaze krvi. Provjereno u porodici. Srpske ljekove bi trebalo zabraniti u CG, svi se proizvode od indijskih i kineskih sirovina i dno su u farmaciji.