УРА: Природан пут нам је Европа, али то не значи прекид с Русијом

Не треба се чудити што код црногорских грађана и послије пријема у НАТО опада ентузијазам за европским интеграцијама, истакао је члан Предсједништва Грађанског покрета УРА, колумниста и публициста Ранко Вуковић.

„Грађани долазе до сазнања да је политика евроатлантских интеграција и прихватања вриједности на којима западна цивилизација почива више у домену вербалистике и демагогије, него суштинске жеље да се Црна Гора мијења у државу владавине права, државу једнаких шанси, социјалне правде, слободне економије и пуне демократије, а не државу у којој је свака економска сфера затворена у играма монополиста у којој домаћа производња нема никаквих шанси да се развије“, саопштио је он.

Он указује да томе „доприноси и понашање појединих европских бирократа, који као да неће да прихвате чињеницу да Црна Гора није само црногорска власт“.

„Понекад се деси да не желе да разговарају са представницима половине црногорских грађана, под оправдањем да бојкотују неке институције, као да бојкот није једно од основних демократских средстава које је легитимно и у њиховим државама. Мора се схватити да је у НАТО, и у неко будуће вријеме у Европску унију, Црна Гора примљена као држава, а не само онај дио Црне Горе који чине владајуће структуре и сама власт. Зато је неопходно да се у структурама Европске уније чује глас и свих других конституената црногорског друштва као што су опозиционе партије, невладин сектор, грађански активисти и тако даље. Игнорисањем тих структура сигурно је да ће се повећавати дистанца према европским интеграцијама“, истакао је Вуковић.

Он подсјећа да Грађански покрет УРА није „за интеграције зарад интеграција“, већ да у том покрету сматрају да је „наш превасходни циљ изградња истински демократског друштва у Црној Гори што би онда резултирало пријемом и у Европску унију“.

Вуковић: Униполаризму се рекло – збогом

„Нама су најважнији циљеви изградња друштва и економски просперитет наших грађана, а не геополитичке игре у којима смо ми мали играчи. Природан пут наше државе је Европа, али то не значи прекид веза са великим државама на свјетској сцени као што је Русија и друге, јер је коначно јасно да се свијет претвара у мултиполарну структуру, а да се униполаризму рекло – збогом. Због тога је потребна мудра и избалансирана политика вођена нашим интересима који би се усклађивали са доминантним тенденцијама савременог свијета“, указао је Вуковић.

Он истиче да „владајућа структура користећи неке политичке процесе у савременом свијету, испразном вербалистиком себе приказује као проевропску политичку снагу са западним вриједностима, док се ми, у Црној Гори, свакодневно увјеравамо да су неке вриједности европке цивилизације буквално сурово згажене“.

„Пођимо само од оне вриједности која умногоме утицала и утиче на то што су западна друштва успјешна – нпр. вриједност која се дефинише као – једнаке шансе за све. Овдје је, сем у изузетним случајевима који служе као шминка, на дјелу непотизам и клијентелизам у пуном капацитету. Без партијске књижице, без националних барјака, нашим младим људима је тешко или немогуће наћи посао, нарочито у државним органима. Тиме је свако на губитку, а посебно ти млади људи који су принуђени да понекад иду и против своје савјести да би дошли до коре хлеба. Наши државни органи, нарочито у мањим мјестима, дјелују као породичне заједнице гдје они који су ван тог непотистичког и клијентелистичког система немају никакве шансе. У тако затвореној структури све се равна према најгорима, а не према онима који највише могу допринијети развоју заједнице. Чак и кад дође до радног мјеста неко вриједан мора се спустити на ниво просјечних или да оде. А у системима гдје постоји конкуренција, систем се управља према најбољима, према професионалцима гдје би партијска књижица била потпуно ефермерна ствар. Док постоји оваква владајућа структура ни на помолу се не види побољшање у овој области , јер је онда немогуће регрутовати нове гласаче и задржати постојеће. Тешко је вјеровати да међународна заједница не примјећује ову појаву, али је њима важнија имагинарна агенда него стварни живот наших грађана“, објаснио је Вуковић.

Он наводи да због свега тога не треба гајити илузију да ће нам неко други донијети демократију, већ да „то морамо урадити сами, доказујући црногорским бирачима да су наше идеје супериорне, а да њихова реализација доноси демократију, слободу, економски просперитет, достојанство, укидање страха који је сада као људско осјећање доминантан“.

Човјек који живи у страху је имитација човјека

„Човјек који живи у страху је имитација човјека, човјек без идентитета и онда кад као папагај понавља фразе из националне романтике, страх га је и кад пјева пјесме и којим ће писмом писати и са ким ће га видјети у друштву. Јесте да се савремена цивилизација дефинише као цивилизација страха, али код нас ово прелази у чисту патологију. А тај страх је често потпуно безразложан. Могуће је контролисати многе сфере наших живота, али не све. Мора се вратити достојанство нашим грађанима и право да се опредјељују без икаквих негативних посљедица“, указао је Вуковић.

Он истиче да је Црна Гора „трагично подијељено друштво, по свим шавовима: националним, политичким, вјерским, идеолошким“, а да би те разлике, саме по себи, у „нормалном демократском амбијенту представљале предност и богатство“.

„Међутим оне код нас служе за велике манипулације од стране владајућих стуктура, које зависно од потребе, неку од разлика изнесу на политичку пијацу у њеном најгорем виду, у оном виду који изазива сукобе. Ради очувања власти у игри је све. Тако се овдје и патриотизам мјери односом према владајућим структурама, које се у њиховој политичкој перверзији изједнаћавају са државом. Сваки критички однос се доживљава као непријатељство и антипатриотизам, а једини нормални однос према својој држави јесте – однос поштовања са великом дозом критичности према онима који је тренутно представљају, ради успостављања односа који могу донијети демократски и економски просперитет. Тај фолклорни, кич патриотизам на јавној сцени нарочито у култури подстиче најниже страсти, спушта укупни ниво културе нашег друштва, уводи се апологетизам, некритичност, неслобода као врхунске вриједности што резултира на крају и ниском политичком културом са којом само можемо да се давимо у играма моћи, кадровању, национализму, лажном патриотизму, примитивизму чиме остајемо заглибљени у једном великом политичком брлогу“, указао је Вуковић.

Опозиција мора пронаћи минимум основа за сарадњу

Вуковић оцјењује да „Грађански покрет УРА, остале грађанске снаге и цјелокупна опозиција морају пронаћи минимум основа за сарадњу, како би се креирао политички амбијент са јасном демократском алтернативом у којој би оне ствари које нас дијеле оставили по страни, а у времену које долази превазилазили би их у другачијем политичком амбијенту“.

„Много је више важних ствари које могу објединити опозиционе странке, од оних које их дијеле. Максимализам у политици никоме није донио добра. За демократизацију Црне Горе постоји један неопходан предуслов – смјена актуелног режима са јасном алтернативом која би нас у пуном капацитету приближила европском систему вриједноси и политичке праксе, а сам пријем у Европску унију био би чиста формалност“, закључио је Вуковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: