УРА: Раст трошкова за љекове дошао на око нереалних 100 милиона, отвара се сумња за злоупотребе

Посљедњих дана у јавност је допрла информација да ће се из бужета издвојити око 15 милиона евра за недостајуће љекове, што би повећало издвајање за љекове на око 100 милиона евра из јавних средстава тј. средстава из џепова грађана, што је неприхватљиво, казали су данас из Грађанског покрета УРА.

Они напомињу да су годишњи трошкови за љекове у 2017. години били 78 милиона, у 2018. 85 милиона а да се сада планирају за око 100 милиона што је недопустиво повећања трошкова за ове намјене.

“Просто је несхватљиво да Министарство здравља нијемо посматра несразмјеран раст трошкова љекова који су задњих година довели до „експлозивног раста потрошње“ а оно има све механизме да смањи јавне трошкове и плаћања грађана за љекове. Понеко објашњење да је демографска ситуација утицала на то, или евентуално нова листа љекова, не могу оправдати чињеницу да један систем који за јавно здравство има на располагању 220 милиона евра, троши око 100 милиона на љекове. Изградња новог или реконструкција и модернизација постојећег Клиничког центра коштали би између 50 и 60 милиона евра. То значи да се сваке године за љекове дамо два Клиничка центра” истичу из УРЕ.

Они појашњавају да нијесу за упоређење јавна средства и укупна потрошња коју у коначном плаћају грађани, али, како кажу, “чињеница да грађани једне мала земља као што је Црна Гора, потроше што из јавних средстава, што из својих џепова пола буџета опредијељеног за финасирање цјелокупне здравствене заштите наводи на закључак да неко дозвољава велике игре веледрогерија правдајући их „тржишним условима“.

“Задњих година се не ради упоредна листа цијена љекова набављених преко тендера, тако да тој нетранспарентности субјеката који су одговорни за политику у фармацеутској дјелатности, може само нагађати. Обичан грађанин зна да су цијене неких љекова који се производе и купују у Србији за три до четири пута веће у Црној Гори. Оно што се извјесно зна такође да је прије деценију Свјетска банка процијенила да је укупно тржиште љекова и медицинских средстава било око 50 милиона евра”, указују из УРЕ.

Питају се и зашто су данас трошкови за љекове око 100 млиона евра.

“ Такав раст нема ниједан други расход унутар система јавног здравства. Када би се упоредио раст зарада у јавном сектору, са трендом раста укупне потрошње љекова, дошли би смо до закључка да се врши намјерна редистрибуција укупне потрошње у здравству у корист неколико веледрогерија. Ефекат ове политике је жртвовање љекара и грађана у корист „продаваца“ љекова. Да су се зараде у здравству повећавале истим темпом као цијене љекова и уконачном укупна потрошња, онда не би имали ситуацију одлива кадрова, повећања чекања на здравствене услуге и огромног незадовољства грађана”, тврде у УРИ

Они су питали Министарство здравља и сљедеће:

Због чега је Фонд здравства престао да ради анализе тендерских љекова?

Зашто ЦАЛМИС не ради упоредне аналлизе цијена љекова са земљама у региону?

Зашто Министарство не направи процјену ефеката ових трендова и успостави политику у поменутом сектору сагласну препорукама и директивама ЕУ за сектор љекова, које су им на столу?

Наглашавају и да ће овакве тенденције раста трошкова за љекове довести до финансијски неодрживог система здравства и незадовољства здравствених радника и грађана који највише трпе због изостанка модерне политике за ограничавање трошкова за љекове од стране надлежних који воде здравство.

“Неко треба да да одговоре на ове дилеме и да каже да ли је овакво стање одрживо”, закључују из УРЕ у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: