УРА: Стање црногорске привреде алармантно, очекује се даље посртање

На информацију да је од 46.667 предузећа која се у Централном регистру привредних субјеката воде као активна и имају активне рачуне, задњег дана марта, у блокади било 14.151, односно више од трећине у Грађанском покрету УРА оцјењују да је ријеч о очекиваној статистици и још једном показатељу да је стање у црногорској привреди алармантно.

Члан Главног одбора Грађанског покрета УРА, проф. др Елдин Добарџић сматра да је ову статистику могло наговијестити рангирање Црне Горе на „Doing business“ листи за 2018. годину.

„Црна Гора је по тој листи пала за 8 мјеста и нашла се на педесетом мјесту, иза Македоније и Србије. Црна Гора је у претходним годинама нажалост назадовала у лакоћама пословања“, наводи Добарџић.

Он истиче и да је проблем црногорске привреде то што нема великих инвестиција из иностранства већ годинама уназад.

„Да би сте их привукли ви морате да имате опремљене индустријске зоне, пословне зоне, комуналну инфраструктуру, евентуално ослобађање плаћања тих комуналних такси за један одређени период“ наглашава Добарџић.

Сматра и да банке и даље нажалост у Црној Гори нијесу окренуте развоју привреде.

„Банке у Црној Гори су ликвидне, имају вишка ликвидности у износу од милијарду евра. Та ликвидност није адекватно употријебљена јер се усмјерава на потрошачке кредите што само повећава дуговања становништва а много мањи проценат је окренут ка привреди. А у привреди је управо кључ за убрзавање економског развоја. Сматрам ово великим недостатком банкарско-финансијског сектора који великим дијелом није заинтересован да улаже у нашу привреду“, оцјењује Добарџић.

Интересантно је каже и то што се од понуђених 190 милиона државних обвезница продало свега 74,6 милиона.

„А тиме се требао покрити дио буџетских рупа. Кад то није успјело званичници Владе крећу на давање концесије Аеродрома. У овом тренутку пријетња за Владу биће и обећано повећање минималца које ће неминовно повећати издвајања из буџета. А мислим и да ће доста приватника отићи у сиву зону због тога. Даљи пад кредитног рејтинга је евидентан, само то треба да и званично објави нека од рејтинг агенција“, наглашава Добарџић.

Додаје да је у априлу мјесецу Министарство финансија путем Берзе покушало да прикупи укупно 190 милиона кроз емисију обавезница са роком доспијећа од 5 и 7 година.

„Симптоматично је то да су обвезнице са роком доспијећа од 7 година у износу од 50 милиона (годишња камата 3,5%) одмах продате док су обвезнице са роком доспијећа од 5 година и припадајућом годишњом каматом од 3.0% продате у износу од свега 24.6 милиона (од укупно понуђених 140 милиона), што чини свега 17.5% реализације. Ако узмемо да је просечна пондерисана каматна стопа на депозите на крају марта износила око 0.50% овако понуђена каматна стопа од стране државе се сматра прилично атрактивном. Знајући да домаћа штедња почетком 2019 године износила скоро 2.7 милијарди еура, овако слаба реализација показује нам пад повјерења како страних тако и домаћих инвеститора у финансијски систем и могућности привреде да у будућем периоду изврши доспјеле обавезе. Ова емисија показује да ће држава морати да се задужује по значајно неповољнијим условима највероватније одређеном кредитном линијом код комерцијалних банака“, закључује Добарџић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: