УРА: Умјесто да исплати дуговања, општина БП тужи запослене

Док грађани Бијелог Поља мјесецима свједоче радовима на реконструкцији градског трга, остаје питање – који пројекат је на крају изабран, јер се награда за побједничку замисао реконструкције трга додјељивала неколико пута, истакао је предсједник бјелопољског одбора Хајро Бучан.

„Узимајући у обзир чињеницу да су средства за реконструкцију трга обезбијеђена кроз донацију компаније „Адриатик пропертис“ из Будве, те да ће само прва фаза радова коштати око 900.000 евра, остаје врло упитна необична висина износа тих радова, али и начин обезбјеђивања поменуте донације, приликом које је ‘премијер посредовао’. На који начин је компанију, која нема било каквих инвестиција у Бијелом Пољу, премијер успио да убиједи да финансира реконструкцију трга – у наведеном износу? Са друге и суштински битније стране, док се Бијело Поље налази у социо-економској вјештачкој коми, умјесто да локална управа и Влада преузму хитне и неоподне кораке за санацију таквог стања, они „обољелог пацијента“ шминкају уређењем Трга. Колико се само радних мјеста могло обезбиједити, за тих 900.000 евра?!“, упитао је Бучан.

Он подсјећа да су „у мору обећања, превара и обмана, грађани Бијелог Поља навикли на милионске износе којима се локални челници баратају, па више ни не обраћају превише пажње на те битне ствари.

„Не обазиру се ни запослени у бјелопољској Општини, на радове испод њиховог радног мјеста – на која уредно долазе и раде, потпуно бесплатно. Наиме, у овом тренутку, Општина Бијело Поље својим запосленима дугује чак 7 мјесечних зарада! Како је уопште могуће, да у 21. вијеку запослени у локалној самоуправи не примају своје плате, а да се притом не буне за такво стање?! Још је већи апсурд да је, како поуздано сазнајемо, запосленим лицима у Секретаријату за финансије забрањено да причају о платама и о стању рачуна Општине. Поставља се логично питање – како ти људи живе и издржавају своје породице, док им држава и локална управа – својим репресивним мјерама, желе наплатити сва потраживања“, упитао је Бучан.

Он указује на јединствену праксу гдје „држава и општина дугују својим радницима неколико хиљада евра, али исте те раднике уредно тужи за неплаћену воду, струју, порез на непокретност, паркинг простор и друге намете.

„То најбоље говори о каквом страху се заправо ради. Рад без накнаде је или волонтеризам или ропство, а запослени у локалној управи нису волонтери. Колико ће им времена требати да се сјете стихова заједничке Интернационале, који вјерно поручују „устајте презрени на свјету, сви сужњи које мори глад“? Међутим, ипак је важно то што је инсталирани премијер дошао да свечано положи камен темељац за „нови“, а прије свега 15 година реконструисани, бјелопољски Трг. Надамо се да ће овај трајати макар дупло дуже, шта му и није толико тешко“, истакао је Бучан.

Он наводи да се, у континуитету, годинама „објављују алармантни подаци о исељавању и драстичном смањењу броја становника Бијелог Поља“.

„Званични подаци говоре о исељавању бјелопољских грађана ка Подгорици и приморским општинама, док је пуно већи број оних који иду ка иностранству, не мијењајући пребивалиште, па због којих МУП не води било какву евиденцију нити (по директивама ДПС-а) бирачки списак. Да ли такав негативни тренд брине било кога у владајућој структури? У граду ‘тврђави ДПС-а’, у коме годинама добијају већинску подршку грађана. Да парадокс буде већи, подршку оних које је ДПС-ова политика отјерала са својих огњишта. Или је можда то стратегија владајуће партије – да исели пола грађана Бијелог Поља, који ће трбухом за крухом пронаћи послове негдје са стране, па да касније могу издржавати своје породице које остају у нашем опустошеном граду“, указао је Бучан.

Бучан подсјећа на изборни дан, у октобру прошле године „када је Бијело Поље оживјело а центар града претворен у исплатна мјеста, док су исељеници дисциплиновано (као у земљама у којима живе), чекали у реду да приме новац за глас ДПС-у. Добијали су по око 300 еура, продавали аутомобиле старе по неколико деценија па онда пазарили у локалним маркетима – како су то продавачице оцијениле – „као да су биле пензије“. Све то је пратио бивши потпредсједник Владе а садашњи премијер, из „команде“ локалног ДПС-а, који је координирао војском својих послушника, у чињењу свих изборних недјела“, подсјетио је Бучан.

Бучан оцјењује да „умјесто да се инсталирани премијер и министри позабаве овим – како је кренуло – будућим градом духова, они се враћају на мјесто злочина и организују нове представе“.

„Док премијер поставља „камен темељац“ и наставља на вечеру у једном од исплатних пунктова (надамо се да је све било дезинфиковано, јер се ипак ради о прљавом новцу), указује се и министар пољопривреде, како би зауставио експлоатацију шљунка из ријеке Лим. Притом се понаша као да први пут чује за тај проблем и неопходност спашавања једне од најзагађенијих ријека у региону, као да никада раније није обављао посао министра пољопривреде. Можда би требали опет да, по ко зна који пут у посљедње четири године, прошетају кроз незавршену мљекару у Томашеву или кроз виртуелни Ски центар и Ђаловића пећину. Ето, и министар културе ће донијети клавир, па се надамо да ће то симболично означити и почетак „свирања клавира“ за многе који су се огријешили о закон и грађане“, истакао је Бучан.

Он подсјећа да су грађани Бијелог Поља „отупљели на преваре, лажи, корупцију, пријетње, сиромаштво и тугу за сопственом дјецом, која су отишла далеко од њих“. Бучан наводи да су нажалост „комиране и локалне опозиционе партије, јер њихови вапаји деценијама немају никаквог ефекта“.

„УРА покушава да пробуди грађане Бијелог Поља, да их пресудно мотивише, како би заједно спасили све шта се спасити може. А ми можемо и знамо, како треба задржати и вратити нашу дјецу, која су отишла из нашег града. Није потребна велика памет да би се закључило шта је потребно најљепшем граду, на Лиму. Инвестиције у индустрији, за коју још увијек постоји радна снага, али и за пољопривреду за коју су нам потребни откупни центри и јача подршка са државног нивоа. Потребна нам је паметнија експлоатација минералне воде, која се готово уопште не валоризује. А тргове, гараже, пећине, скијалишта и клавире – ћемо лако направити и прилагодити, чим оживи пријеко потребна индустријска и пољопривредна производња, али и чим на прави начин искористимо сва богатства која Бијело Поље посједује“, указао је Бучан.

Бучан наводи да ће УРА позвати све „исељенике да инвестирају у свој родни град, али им понудитии админстрацију која ће бити ефикасан сервис, за разлику од логике ДПС-а који исељенике посматра искључиво као корупционашки плијен и гласачки потенцијал“.

„Јер овако, тргове реновирамо за пензионере и криминално обогаћене милионере, јер ће голубови отићи негдје друго. Зато што пензионери, са свега 220 еура просјечном пензијом у Бијелом Пољу, немају ни за шаку пшенице којом би хранили голубове на Тргу. Поштовани суграђани, ако не дође до промјена, сигурним кораком постајмо град духова , а држава пензионера и тајкуна“, оцијенио је Бучан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: