УРА: Увоз хране од 474 милиона евра трагичан, морамо се окренути производњи
1 min read
илустрација
Члан Главног одбора Грађанског покрета УРА Миодраг Ђурановић саопштио је да је Црна Гора чињењем досадашње власти стигла до 3,7 милијарди евра дуга или око 90 одсто БДП-а, а да ће вјероватно до краја године бити и 100 одсто.
,,Већ је преко 8000 људи, званично, изгубило посао, а сигурно је још толико оних који су радили на црно… Шта нам је чињети у будућем периоду је за озбиљну анализу, али је једно сигурно, морамо се посветити производњи, пољопривреди, сточарству, јер су то гране у којима можемо бити конкурентни са цијенама а, ‘праве’ субвенције би натјерале домаће произвођаче да се врате, у овом тешком периоду, дјелатностима од којих ће моћи да преживе они и њихове породице”, казао је Ђурановић.
Како је истакао, није нормално да, у држави која има Зетску и Бјелопавлићку равницу, имамо увоз парадајза од скоро 6 милиона евра у прошлој години.
,,Увозимо кромпира 3,5 милиона, лука 2,5 милиона, шаргарепе 1,3, а краставца милион еура. Увоз хране од 474 милиона евра укупно је трагичан и сигурно је да у нашој држави велики дио хране коју увозимо можемо и произвести. Увоз јаја од два милиона, воде од 10, пива и вина од скоро 18 милиона, говеђег и живинског меса од преко 35 милиона, а свињског од чак 52, нам говори да постоји огроман потенцијал за бављење сточарством и пољопривредом”, наводи Ђурановић.
Према његовим ријечима, суштински проблем који удаљава људе од бављења овим дјелатностима је тржиште.
,,Наши трговачки ланци морају имати пуно више слуха да домаћи произвођачи имају предност и простор на полицама у објектима. Ако немају простора у трговинама, ако им снижавају откупне цијене, ако им не плаћају на вријеме, онда не можемо ни очекивати да се људи баве производњом”.
Члан Главног одбора УРА напоменуо је да треба размислити и о законској норми од 30 дана везаној за плаћање узете робе, да би могли сви на вријеме завршавати своје обавезе и функционисати на прави начин.
,,По закону је 30 дана валута плаћања, па би јако значајно да то плаћање буде у оквиру законских прописа. Ако око милијарду еура приходују трговацки ланци код нас, онда је сигурно да имају простора пуно више, за што шири домаћи асортиман који би многим становницима омогућио пласман и сигурност. На њима су сада велика одговорност и очекивања”.
Ђурановић се осврнуо и на примјере Бугарске и Чешке, које, као чланице ЕУ, у својим малопродајама имају одређени простор, процентуални, на полицама, за домаће производе на свим секторима.
,,Похвално је како је већина наших трговина одреаговало у овом периоду короне и форсирало домаће, уз нижу маржу и секундарна излагања. Чак су то биле идеје и предлози самих трговачких ланаца. То је правац којим би требало да идемо у наредном период, јер су добра сарадња трговаца и произвођача добитна комбинација за црногорску привреду”, закључио је Ђурановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ove godine sam kupovao najlepse meso u nasim prodavnicama, imam utisak da je sa crnogorskih sela. Bravo Dritane svaka ti je zlatna. Imas viziju sjajnog politicara.
Treba uvesti vise belog luka iz Kine.