Уручење награде „Миодраг Ћупић” Ђорђу Сладоју

Ђорђу Сладоју је награда „Миодраг Ћупић“ припала за роман „Риба звана гаовица“, а одлуку је донио жири у саставу проф. др Радоје Головић, мр Александар Ћуковић и Бранислав Зубовић.

У свечаном програму учествовали су: лауреат Ђорђо Сладоје, протојереј мр Предраг Шћепановић, Оливера Гошовић, чланица Фондације „Миодраг и Бранка Ћупић“ која дођељује награду ; Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе ; Александар Ћуковић, књижевни критичар, као и пјесник Андрија Радуловић, објавио је сајт Митрополије.

Ово сабрање благословио је и свима присутнима пожелио добродошлицу протојереј мр Предраг Шћепановић:

,,На првом мјесту да поздравим господина Ђорђа Сладоја нашег драгог госта, ако се за Херцеговице у Црној Гори може рећи да су гости. Желим да поздравим чланове породица наших Мија и Драга Ћупића, великих имена не само у мом Загарачу, него и српског језика. Миодраг Ћупић можда је једини писац, коме је судски спаљен роман и још је осуђен на условну казну. Односно на условну слободу како дивно рече господин Ђорђо Сладоје“.

,,Заиста је велика част што сте одабрали Његошеву салу у Саборном храму христовог Васкрсења у Подгорици. Имао сам ријетку привилегију да могу рећи да сам био интимни искрени пријатељ са Миодрагом Ћупићем који је био јагње у људском облику. Миодраг је за пријетеље био мелем на рану и мед, а за непријетеље био је тврђава и стуб истине“. – подсјетио је протојереј Предраг Шћепановић.

Он је на крају обраћања нагласио да награду Миодрага Чупића не може баш да добије свако будући да су критеријуми поред оних књижевних и естетских и људски.

Пјесник Андрија Радуловић је истакао да је Ђорђе Сладоје један од највећих спрских пјесника:

,,Честитам и жирију и лауреату на овом избору. Осим тога што је Сладоје један од највећих живих српских пјесника данас, он је направио и искорак са овим романом. Обично пјесници не имају велике среће са прозом, врло мало њих пише, у прози имају мање домете од поезије, али овај роман је право изнађење и за жири и за укупну јауност српску и надам се да ћете се увјерити у то ко узме роман да чита“.

Књижевни критичар, Александар Ћуковић закључио је да је Ђорђо Сладоје успио да проникне у нове димензије ироније човјекове природе и духовности, указујући на здраве основе критике свих аномалија као јединог механизма смисленог самодржања у времену без логике и поретка:

,,Сладоје је успио да проникне у нове димензије ироније човјекове природе и духовности, указујући на здраве основе критике свих аномалија као јединог механизма смисленог самодржања у времену без логике и поретка. Нарочито је интересантно на који начин аутор третира идеолошке заблуде и механизме утицаја на јавно мњење, посебно исказане у фрагменту насловљеном на средини и око њега. Стварност коју Сладоје слика без обзира на временску дискрапанцу изгледа као зачарани круг, челичном алком спојен стиснут да дезорјентисаном народу још једном потврди да је дехуманизовани свијет ипак најжилавији од свих оних које смо у доброј миери сами створили и сами себи о врат окачили“.

Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе поручио је да данашње уручење награде Миродраг Чупић Ђорђу Сладоју, представља побједу поезије над мешетарима књижевних награда на српском говорном подручју:

,,Данашње уручење награде Миродраг Чупић, класику српског пјесништва Ђорђу Сладоју, представља побједу поезије над мешетарима књижевних награда на српском говорном подручју.
Награду је добио аутор романа „Риба звана гаовица“, али и прије те књиге, Сладојев вирус великог стиха загосподарио је издавачким кућама, књижевним часописима, фестивалима, вечерима поезије, и доказао да само они који пишу срцем опстају, без обзира на вријеме у којем стварају или да ли су миљеници оних који значајно одлучују о судбини дјела, а тиме и њихових аутора – рекао је Ђурић, потом се подробније позабавивши и дјелом Миодрага Ћупића, чија борба против цензуре остаје трајна инспирација умјетницима“.

На крају обратио се лауреат Ђорђо Сладоје који није крио усхићење и радост због додјеле ове награде баш у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којег назива Светим мјестом:

,,Ја сам заиста затечен оволиком пражњом, и нисам сумњао у пријатељство многих људи који су овдје дошли. Ја им се захваљујем јер је ово за мене значајан и радостан тренутак. Кад ми је Андрија (Радуловић) рекао да ће се то догодити овдје на овом светом мјесту, ја сам синоћ избројао да је ово једанаести Храм у коме с Божијом помоћи примам књижевна признања, а што ми чини разумије се велику част и велико задовољство“.

,,Издржавати условну казну, односно живјети на условној слободи, најтежа је казна за једног ствараоца, рекао је Сладоје, напомињући да то значи да ти доушници дахћу за вратом, а невидљиви цензори преко рамена контролишу свако слово. Таква судбина, запала је Ћупића, подсјећа Сладоје, додајући да снагом духа Ћупић није склизнуо у аутоцензуру.

,,Миодраг Ћупић је посједовао изузетан приповједачки дар, богат језик чији је изванредан зналац био, искушавајући његове изражајне могућности на које се никада није пожалио. Могло би се рећи и да је његово ђело још један тријумф вуковског језика о којем данас нико не брине осим књижевника и лингвиста“. – рекао је Сладоје, између осталог.

Ђорђо Сладоје (1954) је аутор великог броја пјесничких књига, а ово је његов први роман. Добио је низ значајних књижевних награда за своје стваралаштво, између осталих: „Змајеву“, „Дучићеву“, „Извиискру Његошеву“, „Кочићево перо“, „Марко Миљанов“, „Ристо Ратковић“, „Алекса Шантић“, „Златни крст кнеза Лазара“, „Печат вароши сремскокарловачке“, БИГЗ-ову награду, „Бранко Ћопић“ (САНУ), „Дисову“, „Жичка хрисовуља“, „Јелена Балшић“, Награду града писаца Херцег Нови, „Скендер Куленовић“, „Лаза Костић“, Октобарска награда града Врбаса, Изузетна Вукова награда. Добитник је и награде за књижевну критику „Милан Богдановић“. Био је главни и одговорни уредник Летописа Матице српске. Министарство културе Србије додијелило му је статус истакнутог умјетника. Живи и ради у Новом Саду.

Борис Мусић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: