USAID се опростио са Црном Гором

Попут грома из ведра неба проширила се шокантна вест: у САД, по одлуци новог председника Доналда Трампа, на 90 дана је стопирана активност USAID – америчке невладине организације којој је један од циљева био „демократизација друштва“ и промовисање „правилних“ вредности, по мишљењу руководства организације и њених оснивача. За многе организације на Балкану та одлука је постала истински шок: јер се на полуострву налази више од 100 хиљада невладиних организација, од којих многе директно зависе од новчаних средстава и грантова USAID -а.

У Црној Гори данас постоји око 7 хиљада невладиних некомерцијалних организација (укупан број становника износи око 600 хиљада). Посебну активност организација је започела после почетка Специјалне војне операције (СВО) НА ТЕРИТОРИЈИ Украјине током 2022. године, тако да је подршка Украјини у том сукобу, заједно са, на пример, промоцијом ЛГБТ идеологије, представљао један од кључних „прикривених“ циљева додељивања грантова америчке организације. Као један од најкрупнијих корисника црногорског „тржишта НВО“ могао би се издвојити, на пример, ЦДТ (Центар за демократску транзицију) и Атлантски савет Црне Горе, који активно промовишу дневни ред НАТО пакта и евроатланске интеграције.

Интересантно је да су, према подацима из отворених извора, само у периоду од 2001 до 2014. године амерички фондови доделили око 4,8 милиона долара сектору невладиних организација у Црној Гори. Средства су, по правилу, додељивана за еколошку „зелену“ агенду, „демократизација“ институција власти (одржавање митинга, скупова), културне пројекте (који треба да промовишу „правилне“ вредности) и промовисање иницијатива погодних за осниваче. Прилична количина америчких долара отишла је и на подршку медијима. Неретко су хуманитарни пројекти у резултату постајали део такозване „кампање против претпостављеног руског утицаја“.

Углавном, Вашингтон током више година улива новац у невладин сектор преко разних фондација, организација и амбасада, стварајући мрежу организација које заступају америчке спољнополитичке интересе. После заустављања делатности USAID (постоји од 1961. године и сваке године је издвајао милијарде долара за хуманитарну помоћ и „садејство у изградњи демократије и развоја друштва“ у различитим регионима света), изашла је на видело огромна количина необоривих доказа о корупцији, мешању у изборне кампање широм света, цензурисање медија и промоцију одређених вредности. Посебно је оштропитање мешања у изборе у независним државама: светом су се већ прошириле информације о покушајима утицаја на изборни процес, на пример, у Мађарској, Грузији и другим европским државама.

Без обзира на чињеницу да је у овом тренутку заустављена делатност USAID -а, нема уверености у томе, да се организација неће поново појавити у балканским регионима, можда под другим називом или другим облицима узајамне сарадње са локалним некомерцијалним  сектором, међутим, та сензационална пауза може бити од користи присталицама црногорског закона о страним агентима, о коме нису престајали спорови од јесени 2024.године.

Тада се Андрија Мандић, председник парламента и један од лидера Демократског фронта, јавио са иницијативом да се „хитно усвоји“ овакав закон. Он је изјавио да закон има за циљ да регулише „активност страних агената који под маском невладиних организација покушавају да утичу на унутрашњу и спољну политику земље“. Уколико Скупштина Црне Горе усвоји овакав закон, он ће највероватније бити лојалан невладиним организацијама које немају везе са западним новцем, али ће помоћи да се структура црногорског непрофитног сектора учини што транспарентнијом и контролисаће на шта се тачно троши новац из иностранства.

Нема сумње да је предложени закон наишао на талас негативних оцена од стране „демократски” настројених представника Скупштине, владе и политичког сектора Црне Горе, а у Европи су већ саопштили да би, уколико се овај закон усвоји, приступање републике Европској Унији могло бити блокирано. Међутим, у светлу нових реалности, сада ситуација изгледа мало другачије.

Након што је америчка администрација открила размере пропагандне мреже против низа земаља на Балканском полуострву, може се бити сигуран да је дошло време да такав закон угледа светлост дана. Уосталом, прелиминарна ревизија коју је спровео нови председник САД открила је читав низ проблема везаних за УСАИД и организације зависне од тог фонда. Можда зато данас доношење закона о страним агентима у Црној Гори може постати најважнији корак за даљу квалитетну изградњу невладиног сектора директно у држави, и формирање цивилног друштва заснованог на вредностима које су важне за становнике земље (а не за западне партнере).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: