Ускоро конституисање Националног савјета за борбу против корупције са Абазовићем на челу

Национални савјет за борбу против корупције ускоро ће бити конституисан, а на његовом челу биће премијер Дритан Абазовић.

Извори блиски Влади “Вијестима” су саопштили да ће ново антикорупцијско тијело, односно Национални савјет за борбу против корупције, имати знатно више чланова и чиниће га представници институција извршне власти, судства, тужилаштва, релевантних НВО, али и представници привредних асоцијација.

Наводе и да је министар без портфеља Зоран Миљанић, задужен за спровођење политике против корупције, имао низ сусрета с представнцима црногорских институција, али и са дипломатама из партнерских држава и међународних институција, током којих је презентовао антикорупцијске мјере које ће спровести Влада, а посебно конституисање новог савјета и израду Националне стратегије за борбу против корупције.

У изради тог документа, према истим изворима, биће укључени и инострани експерти.

Циљ Владе је да се нађе адекватан одговор за све видове корупције, на свим нивоима, те да се напредак у борби против ње препозна већ у предстојећем извјештају Европске комисије.

У претходним извјештајима корупција је препозната као један од горућих проблема црногорског друштва.

Абазовић је, као бивши вицепремијер, од 17. децембра 2020. године био на челу претходног савјета, који се звао Национални савјет за борбу против корупције на високом нивоу, али се то тијело распало послије његовог сукоба с тадашњим премијером Здравком Кривокапићем.

Крајем јануара ове године, Кривокапић је смијенио Абазовића и преузео руковођење Националним савјетом, а одмах након тога оставке у том тијелу поднијели су члан Милан Поповић, руководилац стручног тима Националног савјета Вања Ћаловић Марковић и чланица тима Милена Поповић Самарџић, па је Национални савјет фактички престао да постоји.

Неколико дана прије њих, оставку је због избора за члана Тужилачког савјета, поднио и Стево Мук, па су формално у Националном савјету остали само Кривокапић и бивши министар финансија Милојко Спајић.

Ћаловић Марковић раније је изјавила да Национални савјет није могао имати резултате због политичке незаинтересованости појединих чланова, те због институционалних опструкција.

”Премијера Кривокапића то није интересовало, а вицепремијер Абазовић истовремено је преговарао с (Милом) Ђукановићем”, истакла је, додајући да је у раду саплитана на сваком кораку.

Навела је да је по ступању на функцију била врло оптимистична, али да је велики дио документације потребне за рад Националног савјета био уништен.

Тврдила је да се то догађало док се договарало формирање Кривокапићеве Владе, и да је за то вријеме Демократска партија социјалиста (ДПС) била у посједу свих списа.

”Тражила сам неке податке, видјела сам да је већина уништена, као на примјер документација о Можури… Остали су само неки фрагменти докумената који су и раније били јавно доступни”, рекла је Ћаловић Марковић.

На питање зашто је Национални савјет неуспјешно окончао своју мисију, из Абазовићевог кабинета недавно су “Вијестима” одговорили да нису сагласни с том оцјеном.

”Прије свега, Црна Гора је први пут добила једно такво тијело. Током рада Националног савјета отворено је више корупционашких афера, за шта посебне заслуге иду руководитељки стручног тима Савјета Ћаловић Марковић. Потребно је подсјетити на афере ‘Станови’, ‘Ауто-пут’, ‘Слободна зона Луке Бар’ и бројне друге које је покренуо Савјет”, саопштили су.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: