Ускоро стиже 166. лист Мирослављевог јеванђеља

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, најавио је да ће током посете руског премијера Дмитрија Медведева, који, како је најављено, у суботу долази у Србију, бити потписан споразум с Русијом о враћању 166. листа Мирослављевог јеванђеља, најстаријег сачуваног српског илустрованог ћириличног рукописа, преноси Танјуг.

Како је још раније договорено, Београд ће заузврат предати Москви седам слика руског сликара Николаја Рериха, а овај споразум би потом, како се очекује, требало да буде ратификован у руској Државној думи и Народној скупштини Србије.

„Овај процес захтева извесне кораке које смо припремили и координисали с руским Министарством спољних послова и верујем да ће бити потписан током посете Медведева. Гајим опрезан оптимизам да ће ова примопредаја бити извршена до краја ове године. Ако се то не догоди до краја године, онда ће се сигурно десити убрзо после тога. Жао ми је што ћемо остати без Рерихових слика, али с друге стране ми је драго што ће српско културно наслеђе бити обогаћено несталом страницом Мирослављевог јеванђеља”, рекао је Вукосављевић у изјави коју преноси Танјуг.

Подсетимо, лист о којем је реч једини је који недостаје Мирослављевом јеванђељу, из ове књиге са Хиландара га је у Русију однео руски научник Петар Успенски, којег су занимали стари текстови и који је био фасциниран овим драгуљем словенске палеографије. Од 1845. (помиње се и 1846. година) он је брижљиво чуван у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, где се сматрао једним од највреднијих артефаката и где је излаган на посебан начин. Био је од тада па до данас и предмет интересовања многих научника због чега је и окосница многих дисертација и студија.

Како је Вукосављевић раније оценио за „Политику”, у историји уметности овај лист, као и цело јеванђеље, третира се као документ прве категорије чија је уметничка вредност непроцењива. Србија је дуго покушавала да га врати, за шта су постојале бројне правне препреке, које су сада превазиђене. Што се тиче Рерихових слика, према речима министра Вукосављевића, оне за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној личности руске културе с краја 19. и почетка 20 века. Како је додао, оне су тридесетих година прошлог века дошле у Београд и Загреб у виду позајмице због излагања, али потом нити су купљене, нити су нам званично поклоњене, па не постоји правни разлог због којег оне не би могле да буду предмет ове међудржавне размене.

Само Мирослављево јеванђеље похрањено је у Народном музеју у Београду, и према строгим правилима, о чему је одлуку донела Народна библиотека Србије, може бити излагано у тој установи само десет дана током једне године. Настало је осамдесетих година 12. века на пергаменту, на старословенском језику, српске редакције и рашке ортографије, и састоји се од 181 листа у кожном повезу. По саставу је јеванђелистар чији кожни повез није првобитан, већ је вероватно из 14. века, а претпоставља се да је преузет с неког другог рукописа. Запис на последњем листу списа говори да га је поручио хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а сматра се да је дијак Глигорије, чији се потпис налази на последњем исписаном листу, писар или минијатуриста књиге. Јеванђеље је 1979. проглашено за културно добро од изузетног значаја, од јуна 2005. уписано је на листу Унеска „Памћење света”.

(Политика)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: