Успјешна мисија Митрополита Јоаникија у Великој Британији

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије своју посјету Лондону 4. фебруара обиљежио је служећи Свету архијерејску литургију у Цркви Св. Саве, као и запаженим предавањем “Слово о Његошу”, истога дана у Цркви Св. Саве у Лондону, што је била изузетна радост вјерницима Српске православне цркве из Велике Британије, који су се окупили у великом броју да поздраве високог госта из Црне Горе и саслушају мудре ријечи Митрополита црногорско-приморског и егзарха свештеног трона пећког.

Богослужећи у Цркви Св. Саве у Лондону, у својој архипастирској бесједи Митрополит Јоаникије је исказао радост „што је Бог тако устројио да се послије свих прослава у Црној Гори, и у цијелој нашој отаџбини, и овдје у дијаспори заједнички помолимо Богу и прославимо Светога Саву, кога је Бог као свог апостола ставио нама за углед“.

“Свети Сава, као светогорски подвижник, аскета, духовни атлета, како је говорио Свети владика Николај, онај који се на Светој Гори Атонској испунио благодаћу Светога Духа и обукао у силу истине, правде Божије, љубави Божије, све то допунивши на архијерејској хиротонији као апостол Христов, дошао је своме народу, својој отаџбини са Свете Горе да нас обједини у Духу Светоме. Да нас Христу Богу приведе, да нас просвети, да нас научи, да покрене наше дарове да као што је он стварао и чинио велика дјела и ми исто тако чинимо”, поучио је сабране Владика.

У дијаспори највише цркава подигнуто Светом Сави

Говорећи даље о Светом Сави, Митрополит Јоаникије је истакао да је он много учинио и као ктитор, подижући манастир Хиландар, украшавајући Студеницу и Жичу, Милешеву и друге свете храмове, оснивајући аутокефалну Жичку архиепископију, устојавајући монашки живот и у манастиру Хиландару и у отаџбини, оснивајући епископије. Његов књижевни рад и данас задивљује наше ствараоце, много је урадио на пољу законодавства, културе, просвећивања.

“На свему томе је живоносни печат његове свете, боголике личности и зато све оно што је он створио Божијом милошћу и помоћу у вријеме свога земаљскога живота, има силу и благодат да живи. Ево српске цркве које је он основао, не само у нашој отаџбини, него широм земнога шара, организоване су и свијетле. И он се толико сјединио са нашим народом, ушао је у његову душу и као што је за вријеме свога земаљскога живота духовно предводио свој народ, на неки начин још и више са неба, понекад је то и убедљивије и видљивије, и даље предводи свој народ”, бесједио је Митрополит.

Подсјетио је да је по дијаспори понајвише подигнуто цркава Светоме Сави, јер су Срби имали тај осјећај и ту извјесност око кога могу да се обједине, ко им је узор и ко им је вођа те да овдје у дијаспори, пред свијетом, цивилизованим, културним, немају никога бољега истаћи као свој примјер да их представља од Светога Саве.

Заслуге и врлине Св. Саве и даље свијетле, он се у вријеме свога земаљскога живота као човјек Божији дотакао божанске вјечности која сабира у себе и прошлост и садашњост и будућност.

Светога Саву нико није успио из душе српскога народа потиснути. Као примјер тога, Владика је навео Црну Гору и недавну борбу за одбрану свете вјере православне, светиња и памћења, за одбрану наше историје, прошлости, садашњости и будућности коју су предводили Свети Сава и Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски, његови наследници:

“Присуство Светога Саве је скоро било опипљиво, он нас је обједињавао те смо се у то вријеме, иако смо различити и различито мислили, објединили око једнога, да чувамо нашу свету вјеру, ону коју нас је учио Свети Сава, наше памћење, предање Немањића, светосавље. И хвала Богу то смо успјели, али, наравно, да и даље борба траје и у Црној Гори и на Косову и Метохији. Заправо, борба за вјеру, част и образ, поштење, истину, правду траје вјечито.”

Ми хришћани се боримо прије свега против својих мана, подјела, а у тој борби наше оружје је вјера, истина, правда, љубав, праштање, човекољубље.

“То је наше хришћанско непобједиво оружје и тиме ми хришћани треба да се наоружавамо, да се обучемо у божанске врлине. И то је оно што је темељ нашега опстанка и наше садашњости и наше будућности и темељ нашега спасења које је поставио Господ Исус Христос”, поручио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије вјерницима из Велике Британије, исказујући радост што је „веома лијепо видјети како се овдје заједно сабирају и Богу моле и млади и стари и труде да се испуњавају хришћанским врлинама“.

“То је велика нада и за наш народ у дијаспори, али велика нада и за нас у отаџбини да ће нас остали народи препознати као народ који има коријене и памћење, своју историју, традицију и културу, тиме желимо да се представимо и то је свијетло лице нашега народа било и остало”, казао је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у литургијској бесједи у Цркви Св. Саве у Лондону.

Након Свете литургије, Митрополит Јоаникије је присуствовао и благословио Светосавску приредбу ученика Црквене школе “Свети Сава”.
Ловћенска капела је саставни дио Његошевог животног и пјесничког дјела!

Митрополит Јоаникије одржао је у Цркви Св. Саве предавање “Слово о Његошу“

Истога дана, у вечерњим часовима, Митрополит Јоаникије одржао је у Цркви Св. Саве предавање “Слово о Његошу”.

Говорећи о Петру II Петровићу Његошу, Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да има безброј могућности да се приступи таквој личности, пошто је његова мисао, његова поезија, стваралаштво, и по свом обиму, а нарочито по своме значењу и разноврсности, слојевита, вишезначна, дубинска. Ипак, како је нагласак на духовну суштину његовога стваралаштва, Владика је предавање почео од тога да ли је и од кога је Његош наслиједио духовност или је, просто, сам по себи толико био даровит. Интересујући се за насљеђе из кога је он изронио, казао је да је он изашао, развио се из библијског и светоотачког, хришћанског, православног предања:

“У његовоме дјелу има пуно елемената литургијске поезије из богослужбеног садржаја који је у употреби у Православној цркви, због тога мислим да је важно да обратимо пажњу и на његово дјетињство и образовање.”

Свети Петар Цетињски, како га је стизала старост, много је бринуо о томе ко ће га наслиједити, што је подразумијевало и примање монашког, а послије и владичанског чина, па је за свог наследника изабрао младога Рада и одлучио, још докле је он био дјечак, да га школује. Указао је и на то да је врло битно знати да је први Његошев званични учитељ био хиландарац, светогорац, монах Мисаил, који је по свој прилици био бугарског поријекла, али је у манастиру научио српски језик.

„Не треба изгубити из вида ко је био први учитељ, а онда знамо да је опет један калуђер, врло значајна личност, другачијег мало кова, савински монах Јосиф Троповић био други Његошев учитељ. Тако је Његош понајвише боравио у Топлој, у школи и у манастиру Савини, наравно, код свога учитеља Јосифа Троповића, што је опште познато, али се занемарује лик овога чудесног, тајанственог Мисаила хиландарца“, бесједио је Владика, додавши да се не може заобићи ни Његошев каснији учитељ, интересантна личност, посебна појава, пјесник Сима Милутиновић Сарајлија, који је имао широко образовање.

Указао је и на то да се ријетко истиче да је Свети Петар Цетињски, који је надгледао и пратио духовно узрастање свога наследника, његов главни учитељ.

„Треба посебно да осмотримо шта то значи. Замислите Светог Божијег човјека већ при заласку свога живота, који сија врлинама, мудрошћу, знањем, такође је био веома образован, животним искуством најдубљим, најширим и младог, талентованог дјечака жељнога знања, жељнога врлине и духовног напредовања. Он је свакодневно упијао од Светог Петра Цетињскога хришћанску науку, не можда толико теоретски, на крају крајева хришћанска наука и није сва у теорији, она је виша у животу. Он је гледао Христа у Светоме Петру. Богоносни отац, духовник који носи на својим плећима цио народ, цијелу Црну Гору и шире, цијело српство, најзначајнија личност тог доба Свети Петар Цетињски свијетлио је и својом мудрошћу и својим врлинама. И сигурно да је најзначајнија личност у процесу Његошевог сазријевања, духовног узрастања, па и образовања, био Свети Петар Цетињски“, нагласио је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Његош је био таква личност, жељна знања, образовања, а с друге стране истовремено се развијао и његов пјеснички дар и врло рано га је пројавио. Прво је писао јуначке пјесме у десетерцу, касније и мисаоне, а потом своја велика дјела.

“Његошево интересовање за духовност највећег ранга, најдубље садржине се код њега рано пробудило и то, свакако, уз утицај понајвише Светога Петра Цетињског, што се свакако одразило и на његова дјела и његово образовање и васпитање, духовно узрастање. Он је то нарочито пројавио у својој Лучи микрокозма. Више се помиње Горски вијенац, и више се чита, али је Његош говорио да је њему најмилије дјело Луча микрокозма. Он у својој Лучи прославља божанско стваралаштво, стварање свијета” бесједио је Митрополит Јоаникије.

Његошев аманет

На крају Владика се осврнуо на гажење Његошеве воље и аманета – рушење Ловћенске капеле, односно Храма Светог Петра Цетињског, износећи став да када сагледамо цјелокупно Његошево дјело, смисао, нарочито када се осврнемо на религиозну суштину његовог дјела, морамо и Ловћенску капелу укључити у његово дјело јер она није нешто изван, она је саставни дио његовог животног и пјесничког дјела.

„Очигледно да је Његош као владика желио да почива у цркви и то у цркви коју је посветио своме стрицу Светом Петру Цетињском, да и на такав начин остане учесник Литургије и на оном свијету. Зато је и дао тешки аманет својим наследницима, а тај аманет се односи и на мене као његовог наследника, али и на сваког Црногорца и на свакога ко је везан за Његошево дјело – да се поштује његов аманет. Рекао је: ‘Остављам вам аманет да ме сахраните у моју цркву на Ловћену, ако ми то не учините, остављам најстрашније проклетство на вама.‘ То је његово завјештање. Даће Бог да се врати Капела на Ловћен, да на такав начин испунимо Његошев аманет. Ја мислим да је то у души и у срцу свакога Црногорца. Сретам ја људе који потпуно другачије мисле и имају потпуно другачију концепцију и визију Црне Горе од мене, а који су за враћање Капеле. Скоро ми је један господин рекао да је држава тражила да се са грба спортских организација на Цетињу уклони Ловћенска капела јер тамо је грб Црне Горе из оног комунистичког времена, нису хтјели. То је добар знак и, наравно, то је једна велика прилика да се објединимо у добру, да испунимо Његошев аманет и да његов благослов и благослов Светога Саве дође на све нас, ако Бог да“, поручио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије на предавању одржаном у Цркви Св. Саве у Лондону.

У Дому лордова и на Светосавском балу

Владика Јоаникије је посјетио умировљеног бискупа лондонског, лорда Ричарда Чартрса, барона од Вилтона, који га је примио у Дому лордова у Лондону.

У дужем пријатељском разговору највише је било ријечи о хришћанској одговорности и очувању јеванђелских вриједности у савременом друштву. Митрополит се угледном домаћину захвалио на позиву и срдачном гостопримству.

Митрополит црногорско-приморски Јоникије боравио је у Лондону на позив Фондације “Његош“, а својим присуством увеличао је и добротворни Светосавски бал, чији је организатор ова хуманитарна фондација. Покровитељ традиционалног Светосавског бала у Лондону је свештена царска лавра манастира Хиландар.

Традиционални Светосавски бал у Лондону је хуманитарни догађај, на коме се прикупљају средства за страдални и потребити српски народ на Косову и Метохији, Републици Српској, Хрватској, Црној Гори и на другим мјестима гдје је помоћ потребна.

Како је навео др Дејан Мараш, директор Фондације “Његош”, прилози прикупљени на овој вечери биће упућени дјеци на Косову и Метохији.
Српска заједница у Лондону, и широм Велике Британије, врло је захвална Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију на посјети и пажњи коју им је посветио.

Управо је директор Фондације “Његош”, др Дејан Мараш, упутио писмо захвалности Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију:

„Ваше Високопреосвештенство, дозволите да се у име свих чланова добротворне фондације ‘Његош Фондација Лондон‘, која је организовала традиционални Светосавски бал 2024. у Лондону, као и у своје лично име, желим да Вам се захвалим на Вашем, за нас неизмјерно великом благослову, разумијевању и подршци за наш хуманитарни рад.
Ваше само присуство Светосавском балу је велики знак пажње према нашој Фондацији и благослов овој добротворној манифестацији и свим присутнима те вечери, а све са циљем да заједнички прикупимо средства и помогнемо дјецу која живе на Косову и Метохији јер је њима та помоћ овог тренутка најпотребнија.

Хтјели би да изразимо неизмјерну благородност што сте нам омогућили да имамо част и привилегију да нам одржите предавање Слово о Његошу у нашој цркви Светог Саве у недјељу 4. фебруара 2024.

У нади да сте провели угодно и садржајно вријеме током посјете нашој заједници у Лондону, изражавамо жељу да Вас опет једног дана, ако Бог да, угостимо у Лондону, те Вас на крају срдачно поздрављам, на многаја љета“, написао је у име „Његош Фондације“ њен први човјек, др Дејан Мараш, истакнути љекар у Лондону, који је својевремено на почетку обновљеног рада Цетињске богословије, септембра 1992. године био први школски љекар.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: