ИН4С

ИН4С портал

Усташе, Апачи и један разговор у Аризони

1 min read

Милош Ковић / EuroNews

Пише: Милош Ковић 

„Можете ли да нам објасните ко су биле усташе?” – безазлено ме упита једна монахиња. Да бих им приближио те ужасе, хтедох да причу о усташама започнем подсећањем на покољ над Апачима који се одиграо баш ту, са друге стране планине Грејем…

На гробљу манастира Светог Пајсија у Аризони, у земљи Апача, испод њихове свете планине Грејем, пустињски песак прекрива хумке неколико Срба. Монахиње нам говоре о њиховим судбинама. Има и оних који су преживели усташке покоље. У манастирској цркви Успења Пресвете Богородице показале су нам честице моштију Светих Пребиловачких Новомученика.

„Можете ли да нам објасните ко су биле усташе?” – безазлено ме упита једна монахиња. Са нама је било и неколико америчких посетилаца. Одакле да почнем, шта да кажем, а да не саблазним сестринство и све те добре људе… Јер, прича о усташким покољима превише је гнусна, а међу нама је владала свечана, поклоничка атмосфера.

Како да им објасним да су деца са својим мајкама и бакама клана и касапљена, жива спаљивана, жива бацана у крашке јаме, да су рађене још горе и ужасније ствари и све то уз ћутеће одобравање папе Пија XII и Римокатоличке цркве?

Осим тога, њихова земља, САД, после рата је те усташе спасавала и она их је у наше дане вратила у Хрватску, Босну и Херцеговину како би, уз америчку помоћ, завршили започети посао. Њихови потомци данас славе своје победе и „Олује”, уверени да су оне доказ да су све време, баш као и 1941, као оруђе моћне западне цивилизације, били „на правој страни историје”.

Масакр над Апачима

Да бих им некако приближио те ужасе, хтедох да причу о усташама започнем подсећањем на покољ над Апачима који се одиграо баш ту, са друге стране планине Грејем, крај Логора Грант, 30. априла 1871. године. Видех по изразима њихових лица да им је и то била потпуна непознаница.

Данас мислим да сам погрешио јер сам, не желећи да им превише досађујем, нити да их подучавам о њиховој историји, одустао од приче о том догађају. Нека она бар овде буде испричана.

Араваипе, огранак ратоборног племена Апача, одрекли су се борбе и положили своје оружје у Логору Грант, фебруара 1871. године. Покорили су се вољи колонизатора, настанили се неколико километара од Логора, изградили куће и посејали кукуруз. Тамошњим војницима доносили су сено за коње, да би од зарађеног новца куповали све што им је било потребно за њихово село.

Радили су и на њиховим имањима. Експеримент је изгледао потпуно успешно. А онда су грађани Тусона искористили два сукоба са припадницима другог, непокореног племена, да би 30. априла 1871. побили све Араваипе. Као у Пребиловцима, мушкарци су били одсутни, па су убице опколиле село и навалиле на жене и децу.

Када су војници из Логора Грант стигли, било је прекасно. Сахранили су око стотину тела, међу којима су били само један старац и један младић – све остало била су деца и жене. Сви су пронађени голи и готово сви су били скалпирани. Већина је била изрешетана мецима и довршавана разбијањем глава камењем и кундацима. Било је силованих жена и деце откинутих удова. Накнадно је утврђено да је тада убијено и искасапљено 136 деце и жена, и осам мушкараца.

Као у Пребиловцима, мушкарци су били одсутни, па су убице опколиле село и навалиле на жене и децу

Међу 140 убица, белих Американаца било је свега шест, Мексиканаца је било 42, док су 92 били Папаго Индијанци, које су још Шпанци покрстили у римокатоличку веру. Они су двадесетдеветоро преживеле, заробљене деце одвели у Мексико и продали у робље.

Поручник Ројал Вајтмен, командант Логора Грант, који је поглавици Араваипа Ескиминсину дао своју реч, успео је да убице из Тусона изведе на суд. Сви су ослобођени кривице. Вајтменова војничка каријера била је уништена – три пута је морао на преки суд, да би, пошто је годинама остао без унапређења, напустио војску.

Колонизатори и историја

Испричао сам им, потом, о усташама, Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима и Старом Броду. Муцао сам и био неубедљив. Рекох им да ми ни данас не умемо да се суочимо са том најстрашнијом траумом своје историје. Можда и зато што смо зликовце сматрали својом браћом; има Срба који и данас тако осећају и мисле.

Неки Срби верују да ће умањивањем броја својих убијених сународника стећи наклоност колонизатора. Поигравање бројем жртава, међутим, није везано само за геноцид почињен над Србима. Тако је то са свим „мање вредним”, колонизованим народима, чију историју пишу колонизатори.

Процене укупног броја староседелаца на америчком континенту у тренутку искрцавања Шпанаца крећу се од осам до 100 милиона. Од тог броја, наравно, зависи процена размера геноцида коме су их потом подвргли Шпанци, а касније потом Британци. Дејвид Станард ипак процењује да је убијено око 100 милиона људи.

Сутрадан, осмог фебруара 2023, Никола, Стефан и ја попесмо се на свету планину Апача. Име Грејем наденули су јој колонизатори; Апачи је зову Дзиł Нцхаа Сí’ан. Како смо се приближавали њеном снежном врху, високом преко 3.200 метара надморске висине, на сунчаном небу згушњавали су се облаци.

На једној падини угледасмо рудник – као да је некакав зли, пагански бог одгризао део планине. Оскрнављене шуме, воде и брежуљци… Апачи из резервата Сан Карлос рекли су нам да се ту ископава бакар, али да ће много веће невоље почети када њихову свету Равницу Храстова буде сасвим уништила једна веома моћна, приватна, мултинационална рударска компанија. Потражих на интернету њено име. Зове се – Рио Тинто.

 

Извор: Андрићев институт

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Усташе, Апачи и један разговор у Аризони

  1. I nepismeni imaju prava jer i od obrazovanih imaju obrazovaniji …i nepismeni smeju komentarisat i glasati ko da bude vlast …a sto mnogo veće no da komentari…pa i apostoli bili seljaci ribari neobrazovani …pa ih BOG izabro a ne naucenjake … IH vi fakultetski…

  2. DANAS USA IMA OKO 300 MILIONA TAKO DA SIGURNO NIJE ONDA BILO 100 MILIONA …ALI BI IH BEZ GENOCIDA DANAS BILO 100 MILIONA …A MOZDA I NE BI JER BI ASTECI SIGURNO PUBIJALI KOMANCE I APACE KO STO NJIOVO CARSTVO PROPANULO BRZO PRED 190 SPANACA ZATO STO SVI NARODI OGORCENI BILI NA GENOCIDNE ASTEKE …ISTORIJA SKORO SVAKOG DOMORADACKOG PLEMENA U USA SADRZI PROTERIVANJE I GENOCID NAD PLEMENOM KOJE PRE TU ZIVELO OD MOHIKANACA IROKEZA S ISTOKA IL SEMINOLA DO INKA ASTEKA MAJA ALI ZA PLEMENA IZ DANASNJE KALIFORNIJE OREGONA NEMA DOKAZA KO I ZA PLEMENA KUBE DOMINIKANE …DAKLE PROFESORE ISTORIJE INDIJANCI NE POSTOJE U USA JER NISU INDUSI NEGO IMAJU IME SVOJE KO STO GERMANI UBICE INDIJACA KOJI IZBEGLI IZ INDIJE PRE MILENIJUMA 2,5 NAZVANI ROMIMA IAKO NISU ROMEJI AL PAKOSTIT TAKO ROMEJIMA KOJE GERMANI SATRLI A LATINE PONIZILI VERE SIMBOL IZMENILI A ROM ZNACI COVEK A NE IME NARODA U INDIJI REC CIGAJNER ZNACI PRIPADNIK NIZE KASTE …I IPAK I UPRKOS SVEM VERUJEM DA BOL KOJI STE PRETRPELI VAS VEOMA RAZLIKUJE OD BOSKA AL NE ZABORAVITE DA KOMUNISTI I NACISTI AL I USA VOJNICI BOLOVE TRPELI IAKO HITLERA LENJINA FINANSIRALI IZ USA …KA I TALIBANE SADAMA GADAFIJA A ONDA USA GINULI VOJNICI A I KOMUNISTI NACISTI ARAPI S LORENSOM OD ARABIJE A LONDON VEKOVIMA ODRZAVAO TURKE DA RAZARAJU ARAPE PLUS HITLER NIJE NISTA PROTIV ROTSILDA KOJI PLAVOOKI I PLAVOKOSI URADIO A JEST PROTIV SANDRA SAMODRSCA …U MARSEJU …DAKLE ZNATELI ADRESU KOJA VAM BOL NANOSI JER OCIGLEDNO DA KRALJEVI EVROPSKI NIJESU ZNALI STA IH CEKA 1919.G. NIT NJEMCI I DANAS ZNAJU ZA KOGA HITLER RADIO KA NI KOMUNISTI STO NE ZNAJU DA BILI IZVODJACI RADOVA KAPITALIZMA IL MUSLIMANI MNOGI DANAS VERUJU ONIM KOJI DRZE I DRZALI ABU GRAJBOVE IL GVANTENAMA A ARBANASI UPRKOS SUDBI AGANI FEHMIJA RUGOVE TACIJA VESELJIJA CETNIKA VERUJU ONIMA KOJI IH NE VIDE U ZLA T NOJ MILIJARDI NO VAN NJE …

    1. Nepismeni čovječe, 100 miliona je broj ubijenih u nekoliko vjekova ne u SAD već u južnoj,centralnoj i
      sjevernoj Americi i broj ubije sigurno nije manji od 100 miliona.

  3. Dragi profesore, ova priča je lepa ali nisam sposobna da se ateram da Vam verujem od onomad kada ste „branili“ Kosovo na Autokomandi. Takodje ste sedeli sa Boškom iz Dveri a znamo ko njega plaća. Oprostite mi ako grešim ali srce ne da da Vam verujem.

    4
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy