Усташе су бебе разбијале о зид: Исповест Смиље Тишме која је преживела четири логора
1 min read
српска деца
Јасеновац. Стара Градишка. Сисак. Јастребарско. Па, сиротиште. На овим адресама је детињство Смиље Тишме, цурице из српског села Зрињска у Западној Славонији. Преживела је страхоте и понела слике и ожиљке.
– Имала сам, тако, шест-седам година. Имала сам млађег брата и још млађе две сестре. Оне се не сећају ужаса. Брат и ја памтимо. „Овде је била она кука о коју су вешали људе“, шапутали смо када смо први пут, после рата, посетили Јасеновац. Погледи су нам се заледили на том месту. Док смо, тако, стајали, преда мном је било све: последњи сусрет са оцем, он је први одведен у логор. Однела сам му преобуку и мало хране, а он ми говори:
„Бежи, Смиљо, бежи, дете!“ Никада га више нисам видела. Преда мном су били тренуци кад су нас раздвојили од мајке и њена порука: „Нека вас чува Света Петка.“ То је, ваљда, био тај дан нашег вечног растанка.
У меморију детета које није знало ни колико година има, а зна да је једини ослонац сестрицама и брату, утиснуте су и нове сцене ужаса.
– Памтим повијеног сувог човека у Јасеновцу који је колицима скупљао мртву децу – прича Смиља Тишма.
– Узима их за руку, за ногу и убацује у колица. Сваког јутра тај човек је пунио колица и одвозио некуд. Али, када сад вратим сећање, не знам да ли је ова слика језивија или она кад усташе у Сиску одвајају бебе од мајки. Тргају их са дојки. Једна мајка није дала своје дете.
Усташа је бацио дете, ударило је у зид. Пукла му је лобања. Мајка је вриштала, чупала косу.
Ја сам рукама покрила очи. Снажно сам их длановима притискала.
Из логора у логор, из ужаса у ужас… Јастребарско, дечји логор.
– Стално је однекуд допирао плач деце. Ми их не видимо. Касније смо сазнали да долази са одељења у ком су биле бебе и деца до две и по године. Касније смо сазнали да су им часне сестре мазале неке отрове око уста. Говориле да не плачу и да не буду жедни. Та деца су умирала у мукама и отуда су допирали писка и плач тих малених мишића. Тај ме плач буди, пратиће ме док живим. Не бих никоме пожелела такво детињство и да у таквим ожиљцима траје. Зато вас молим да о ужасима у логорима НДХ говорите, да и нас подстичете да о томе говоримо, јер ако не говоримо ми, ко ће?!
Смиља Тишма је завршила Правни факултет. Данас је посланик Народне скупштине Републике Србије.
(Новости)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Porediti Jasenovac i Srebrenicu… Stotine hiljada civila koje su zvijerski (a ako postoji gradacija i zvjeri su manje zvjerske od ovih bolesnika što su ubijali u Jasenovcu) i par hiljada mahom vojnika (i djece koju su primoravali da budu vojnici) može samo onaj koji se ne može suočiti sa pravom istinom. Mentalna patologija Jasenovačkih ubica daleko zasjenjuje išta slično u istoriji čovječanstva. To njih boli.
To je užasno, ali zašto potencirat priču o tome. Nisu svi hrvati ustaše. Kao što nisu svi srbi učestvovali u odvratnoj Srebrnici. Gledao sam slobodnoj evropi slike žrtava u Srebrnici, umorio sam se poslije 500 portreta. Užasni su zločini i Jasenovac i Srebrnica. Moramo se suočit sa obadva. Suočavanje samo sa onim koji je nanjet nama a ne sa onim koji smo mi nanjeli drugima samo budi mržnju
Мрш џукело усташка
Гурали су Срби под тепих злочине над Србима из Првог св.рата па им се догодио геноцид у Другом св.рата. Срби су опет прећутали злочини-овај пут из Другог св.рата, а онда су доживели 1990-их „Олује“, „Бљескове „, прогоне са КиМ, НАТО агресије,логоре и сл.
Прећуткивање злочина Србе је скупо коштало !
Sve one žene, djeca i starci iz Srebrenica koje su prikazali u Aidi su ostali živii i zdravi, a sve žene, djeca i starci koji su završili u Jasenovcu su ubijeni na 57 načina. Ne možete izjednačii Jasenovac i Blajburg, odnosno Srebrenicu, ma koliko god se trudili, i ma lkoliko god vam vaše drugosrbijanske i drugocrnograke mozgove isrpali ustaštvom, titoizmom i natizmom.