Шамар Катнићевом „државном удару“: „Терористу” мимо закона држе у притвору

Уставни суд Црне Горе уважио је жалбу Драгана Максића, осумњиченог за покушај наводног државног удара, да се незаконито налази у притвору у Спужу.

Суд је, како је потврђено „Дану“,  једногласно усвојио жалбу у уторак, 4. априла. Предмет ће у законском року бити прослијеђен Врховном суду, који је, како је утврдио Уставни суд, донио незакониту одлуку око притвора осумњиченом Максићу.

У уставној жалби која је поднесена средином јануара, а коју је поднио адвокат Александар Војиновић, наводи се да сама околност да је окривљени Максић странац, не може указивати на то да постоји основана бојазан да би се окривљени скривао или дао у бјекство уколико би се нашао на слободи.

„Ово посебно из разлога што би се сврха обезбјеђења присуства окривљеног у кривичном поступку могла постићи и одређивањем полагања јемства у одређеном новчаном износу, уз обећање окривљеног да се неће крити и да без дозволе неће напустити Црну Гору, а за једно са одређивањем мјере надзора одузимање путне исправе, чиме би његов одлазак из земље, односно неовлашћени прелазак државне границе, био онемогућен„, наводи се у жалби.

Како нам је потврђено, Уставни суд је утврдио повреду наведених људских права и слобода, учињених рјешењем Врховног суда од 13.1.2017. године. Уставни суд је донио одлуку да укине то рјешење и врати предмет на поновни поступак Врховном суду.

Алтернативне мјере надзора су, како се наводи у жалби, забрана напуштања стана, забрана посјећивања одређеног мјеста или подручја.

„Ни једном у поступку домаћи судови нијесу објаснили зашто алтернативне лишавања слободе не би осигурале да ће се поступак не сметано одвијати. Овај неуспјех суда је утолико необјашњив уколико се има у виду да ЗКП изричито захтијева од домаћих судова да размотре мање рестриктивне мјере као алтернативе притвору. Врховни суд Црне Горе је у свом рјешењу погрешно тумачио законски основ за одређивање притвора, наводећи да је цијенио „конкретне околности које указују да би окривљени могли утица ти на са извршиоце и на тај начин ометати кривични поступак”.

Ово из разлога иако закон захтијева да суд утврди конкретне околности ко је упућују на то да ће осумњичени заиста и утицати на саизвршиоце. Дакле, закон Црне Горе, исто као и европски стандард на основу Европске конвенције о људским правима, несумњиво захтијева већи степен извјесности да ће доћи до ометања кривичног поступка од пуке апстрактне могућности да до тога дође, којом се задовољио Врховни суд, пише у жалби.

У побијаном рјешењу Врховног суда се апсолутно не наводи које су то конкретне околности које указују да би осумњичени могао ометати кривични по ступак утицајем на саизвршиоце (колузијска опасност), јер опасност од доказне опструкције мора бити конкретна и образложива, а не апстрактна и паушална.

Суд не наводи на који начин би подносилац уставне жалбе могао утицати баш на та лица, као и на основу чега је тужилац утврдио, а суд прихватио да ова опасност заиста постоји. У оспораваном рјешењу суд није образложио на који начин чињенице и докази прикупљени у истрази упућују на то да је подносилац основано сумњив да је извршиокривично дјело, односно није образложио разлоге на којима темељи свој закљу чак да основана сумња за иста постоји. Насупрот томе, Врховни суд у оспореном рјешењу основану сумњу утврђује на основу података и доказа достављених уз предлог тужилаштва и не конкретизујући на основу којих чињеница и доказа утврђује постојање основане сумње у односу на сваког окривљеног по наособ. Суд је занемарио и уставно начело сразмјерности, јер приликом примјене оба основа за одређивање притвора није показано да је, у конкрет ном случају, у односу на подносиоца жалбе, примјена мјере притвора неопходна за несметано спровођење кривичног поступка, односно је ли она нужна, те је ли она примјерено средство за постизање циља, пише у жалби.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: