Ustoličenje u senci ratnih talambasa

Piše: Mišo Vujović

Nešto strašno zaudara na Cetinju. E, ne samo na Cetinju. Vri čitava Crna Gora. Uzavreo je region. Bosna k’o lučevina, iskra fali da je pretvori u buktinju. Na Kosmetu su se uskomešali duhovi. Pojavljuju se pukotine i u svealbanskom jedinstvu. Disharmonija Rame sa liderima sunarodnika sa Kosmeta sve je vidljivija.

Smrad se oseća, ne sa pozornice već iza scene. Bolje reći, ispod pozornice. Potpalublje ključa.

Ustoličenje mitropolita Joanikija za mnoge je dan D.

“Biti ili ne biti, pitanje je sad”, rek’o bi Šekspir.

“Sudnja ura”, ječi narod.

“Odjebaus sa tu vašu versku histeriju, sa tri raspopa i dva šanera”, dodao bi Lane.

Ustoličenje na Cetinju je za organizatore haosa, politička grobnica, tamnica ili povratak otpisanih. Ustoličenje mitropolita Joanikija svojevrstan je događaj, ali je prvenstveno povod.

Povod za haos i povratak na dobro uhodani sicilijanski sistem. Sve ispod žita i sve uz blagoslov predsednika ili šefa kartela.

Povod za okupljanje depeesovih članova i pristalica u rinfuzi, rasutih po vladajućim strankama u hvatanju priključka za kontinuitet. Preletači su u Crnoj Gori kao prelivna septička jama. Govna su uvek na površini.
Ustoličenje mitropolita je povod za pretnju ionako istraumiranim vlastima da će i oni u istoriju ukoliko nastave da češljaju kriminal i javne finansije.

Povod za spas državnog biznisa – opojnog južnog voća.
Povod za nastavak kampanje protiv Srpske pravoslavne crkve.
Bošnjaci, muslimani i Albanci su rezervni Crnogorci, koji se mobilišu u vanrednim situacijama: izbori, referendum, protesti, otimačina glasova, pozajmljivanje i zamena identiteta…

Ali niko od navedenih neće postati trajni Crnogorac. Jedino su Srbi u Crnoj Gori na udaru asimilacije. Jedino Srbi nemaju pravo da osećaju isto što i crnogorski Albanci prema Albaniji, Hrvati prema Hrvatskoj, muslimani prema Bosni.
Cetinjanima je haos jedina šansa da nerad preživi, da ih
promaši civilizacija, da “šana” ostane najjača privredna grana, a oni, da od naslednih korisnika boračkih i invalidskih apanaža postanu muzejski eksponati raznih komunističkih odlikovanja grada Muzeja, u kome će biti izloženi njegovi građani – izuzimajući neznatan procenat onih sa severa, koji će ih servisirati i brinuti da se redovno hrane, kupaju i izvode u šetnju. Da ironija bude veća, Cetinje danas brane ljudi koji su mu utrobu razorili. Nije Cetinjski manastir sa mitropolitom i monaštvom nekada jaku privredu pretvorio u deponiju, dezorijentisao građane, gurajući ih u naručje otpadničko-raskolničkoj družini u mantijama na čelu sa doskorašnjim ekstremnim četnikom, Mirašem Dedejićem, prokletstvu predatim prilikom raščinjenja od strane Vaseljenske patrijaršije.

Miraš će od haosa dobiti kratkotrajnu rulju za spotove, ali ne i legitimitet, blagajnu i omasovljenje. O prizivu duha svetoga na ovu koloritnu versku družinu šibicara, kakav im je jedan od klirika, opsenara, sitnih lopova i kriminalaca, da i ne govorimo.

Pseudoreligijska zajednica raznih otpadnika: od zakona, Boga, razuma.., sebe može jedino svrstati u trajne autsajdere.
Đukanoviću je haos šansa da ga zaobiđe pravosuđe, odnosno da ugrabi još jednu koncesiju na državu. Da zakuca ekser u mrtvački sanduk zemlje koja teži da na pravu, pravdi, legalnosti, jednakosti i slobodi počiva.

Pravo države u padu oslikavaju padajuće presude. Pravda je i dalje pod anestezijom, umrtvljena. Legalizam je ozvaničio kriminal, a sloboda je rezervisana za gladne, oslobođene svega i privilegovane, pobesnele od izobilja.
Petog septembra na Cetinju se ne intronizuje samo mitropolit Srpske pravoslavne crkve, visokopreosvećeni Joanikije, već se nasilno intronizuju komiti. Primerom Cetinja (primer za posmatranje), nastoji se i u ostalim gradovima, gde komiti nisu proklijali, da se regrutuje što više bučnih patriota koji će “braniti” Crnu Goru, dok se ne uvedu drakonski zakoni za “negiranje autokefalnosti”, “nepoštovanje crnogorskog jezika zvanog čingrica”, “osporavanje crnogorske nacije”, “nepoštovanje rezolucija o Srebrenici za genocid”, “pominjanje ratnih junaka”…

“Sve navedeno osuditi po kratkom postupku”, stajaće na kraju zakona.

Dritanu, kao koordinatoru službi bezbednosti, ovo je šansa da se uniformiše i proveri bezbedonosni sistem. Najgore će proći Bečićevi demokrate, za razliku od Krivokapića koji će ovu krizu verovatno prekunjati u molitvenoj hibernaciji. Demokrate će definitivno prelomiti da li su do sada deklarativno podržavali SPC u Crnoj Gori ili je to bio populistički gaf radi skupljanja političkih poena kod srpskog verujućeg biračkog tela.

I da završim sa DF i potrebom da se napokon redefiniše kao homogena koalicija srpskog biračkog tela, bez Medojevićevog PZP -a, čija se popularnost kod srpskih birača teško može detektovati.

I dok političari na čelu sa Milom Đukanovićem preko svojih medija svakodnevno podižu temperaturu, grđani mudro ćute. Tenzija iz medija za sada se nije prenela na narod. Međutim, i najmanje talasanje može izazvati masovne nemire, što i jeste cilj protesta protiv ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju.

Pročitajte još:

Šta znači izjava ministra Sekulovića da ne mogu da garantuju apsolutnu sigurnost nijednom građaninu ni novinaru 5. septembra na Cetinju