Усуд Балкана

Пише: Батрић Бабовић

Политика је усуд Балкана. Она је реалност балканског свијета и осуда без преседана. Сагледана очима које немају острашћеност овим „надзанатом“, политика постаје честица која порађа истине о судбинама народа које сазнајно и чињенично касне за својим протагонистима. У ово поље посматрања као незаобилазни дио улазе вишеслојно формирани ставови о политичким процесима, последицама и разрешењима Гордијевих чворова, које су исти произвели. Читајући дневничке записе прослављеног Владете Јеротића који се односе на период од 1945-1954 године, запажа се слојевито перципирање напуклина данашњице које су произведене ранијим политикама, њиховим произвољностима и контроверзним одлукама. У дневничком запису за дан 30.04.1945.године Владета Јеротић пише:“ Ја сам човјек који хоће велике историјске догађаје да посматра ван њих самих. То ми нико не смије оспорити. Па ипак ми данашњи режим то право оспорава. Ево правих разлога зашто нећу да будем комуниста. 1. Као непомирљиви индивидуалиста и умјетник цијеним слободу мисли И делања изнад свега. Ја данас не могу слободно ни да мислим ни да делам. 2. У вези са необичном љубављу за индивидуалну слободу, сматрам комуниста као роба своје идеје,машину која врши наређене покрете. 3. Са духовног гледишта, сматрам комунизам као штетну идеју, мада то мишљење може бити субјективно, упркос његових користи за радни свијет, као појаву која је произвела кризу у човјечанству“. Гледајући данашњицу лажне демократије Јеротићева далековидост може се описати солилоквијумом којим говоре партије и бирачи:
Партије: Да. Коначно је дошло вријеме да и ми владамо!
Бирачи: Да ли ћете нас заборавити чим прођу избори?
Партије: Не. Нисмо ни помислили тако нешто.
Бирачи: Да ли ћете одржати своја обећања?
Партије: Наравно. Подразумијева се.
Бирачи: Да ли сте некада учествовали у корупцији?
Партије: Не. Вама свашта пада на памет.
Бирачи: Да ли ћете бар мало мислити на народ?
Партије: И те како!
Бирачи: Да ли ћете нас и ви зајахати као они прије вас?
Партије: Нема шанси. Ми нисмо такви.
Бирачи: Да ли ипак можемо да вам вјерујемо?
Овај солилоквијум се прије избора чита како је написан, а послије избора редослед је обрнут. Комунизам је покрио вишестраначје. Или прецизнијим ријечима речено комунизам је коријен „демократије“. Владета Јеротић је о овоме што говори солилоквиј писао прије 80 година. Да ли је политика усуд Балкана? Је ли бољшевизам усуд политике? Ако ова два питања имају негативне одговоре „Дневник 1945-1954“ не треба да постоји.

Комунизам у Црној Гори и Србији не стаје.

Изгледа да неће још дуго!

Ваља упарити солилоквијум из 2025. године са 30.04.1945. године из дневничких записа Владете Јеротића.

Онда је реалност много лакша.

Али на крају свега изгледа да нико не мисли о овоме.

Само од себе ништа неће проћи.

Понајмање метастатски комунизам у хиљадама боја и дресова, уколико га не зауставе сабрани Јеротићев дневник и неки нови солилоквијум коме је за сада тешко пронаћи аутора за аутентичан текст!

Комунизам је био, јесте и биће још дуго усуд политика Балкана!

Колико ће трајати нико не зна!

Можда је незнање једини спас од нестајања!

Дневници чувају нашу судбину!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: