Усудише се да нам суде

Пише: Здравко Јокић

Грло ми се заледи
Дах застаде
Очи засузише
Помешана осећања
Понос и бол
Бол надјачава
Двојака је
Понос носим пореклом
Бол због срамнога света
И нашег несоја
Свет је за разумети
Такав им налог
А и шта им значи Србин
Да му за новац не би судили
Тај бол боли
Али не ствара грч у грлу
Грло грчи наш несој
Наше продане душе
Покондирене
Купљне доларима
и нечовјештвом својим
Космополитима себе зову
Јаничари су у ствари
Одроди од рода српскога
Одроди и од рођене мајке
И од родољубља
И од оца
И од дедовине
Вазда је међ’ нама
Јаничара било
Без њих, бројнији бисмо били
Одроди нас издаше
Продаше и проредише
Родољуби и јунаци не могаше
Надоместити им недела
А народ их памти
И једне и друге
И песме им пише
О јунацима и одродима
С колена на колено преноси
Просто било нама простима
Што одроде и помињемо
Просто било и одродима
Доста им је што
Одрода крст носе
Они и њихови потоњи
Крст њихов је ломан
Рушан
Крст јунака је стамен
Несаломив
По добру се памти
А носи кроз векове
Кроз време добра и зла
Вечно време чојства и јунаштва
Српскога
Слава таквима
И вјечнаја памјат

Посвећено јунацима двадесетог века

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: