Усвајање проклетства

Пише: Бећир Вуковић

Ђаво је давно доклецао у Црну Гору. Опет је дошло вријеме да бранимо цркву од себе. Није први пут да се Острог брани од Црногораца.

Неоци неће кадити и прекађивати у Острогу, поручио је народ на сабору у Никшићу.

И животиња осјети светост, пише у Светом писму. А, власт, кидисала на светињу. Идеолошки потомци оних који су затварали стоку у цркве, дакле – владајућа партија – кренула да разори Митрополију која је створила Црну Гору.

Предсједник каже да смо „закорачили у нови цивилизацијски круг“. Не каже то он – то пише у програму који му је на столу, који је стигао са главне западне адресе.

Знамо да се атеисти и комунисти згражавају на православље. Остало је још да то практично докажу западном налогодавцу.

Друге вјерске заједнице, немају никаквих проблема са законом, напротив. Чак се муслиманска вјерска заједница бодри што се тиче наслањања на ислам, чији центар није ни у Црној Гори, па ни у Босни. Овај суицидни закон односи се само на православље у Црној Гори.

Влада не крши само Устав ЦГ, правни експерти кажу да влада крши и одредбе Венецијанске комисије. Прецизно говорећи – заобилази, чак, осам кључних одредби.

Самим тим што је држава одвојена од цркве, и лаици знају да је закон о слободи вјероисповијести противуставан. Тиме се руши правни систем државе. Ријечју – на дјелу је владавина права од данас до сјутра.

Комунисти су били поштенији – послије 1945. године, конфисковали су црквену имовину. И, умјесто, да садашња власт врати конфисковано, она руши устав, потврђује комунистичку пљачку, и озакоњује наставак пљачке. Најсвирепије су идеолошке пљачке.

Иза закона – крије се нешто много дубље. Ово је још један удар на православље. У Украјни том процесу су широм отворена врата. У Украјини дјелује око петнаестак расколничких секти. Након отварања врата, промотер – финансијер, спаковао се, и отишао, ћао, бела, ћао, а неоци се гоне по Украјини. Исти промотер инсталисан је у ЦГ.

Отимање цркава у Црној Гори, увертира је отимања светиња на Косову. По сличном сценарију и закону, Срби ће доказивати да су Дечани српски, а не албански. Давне, 1974. године, десио се комунистички удар на Српску цркву у Македонији. Тај проблем неће бити ријешен. Не може се на силу саградити црква.

„Не залијећите се, више је нас на овој страни“, поручује народу предсједник државе. У историји народа и држава, ступиднију реченицу није изговорио предсједник своме народу. На једној страни – на челу једних је Мило Ђукановић – а на челу других је  свети Петар Цетињски. На једној страни светац – на другој богоборац. Какав сценарио за филмско ремек дјело. Са тим сценаријем на крај не би изашао ни Живко Николић.

Предсједник владе са страшћу изговара – свети отац папа. А, Патријарха Иринеја ословљава само – Иринеј.

Требало би знати да папу светим оцем, ословљаају само католици. Рано су га Црногорци почели својатати – свети оче.

Опстанак цркве значи – опстанак вјерника.

Инспирисам законом, ево размишња једног обичног грађанина – правничког лаика. Ниједна својина није, нити може бити – политичко питање. Можете бити политички неподобни (у томе статусу вијек проћердах), али, моје имање је моје, наслијеђено од оца, и ђеда, и даље… И, кад, не дај Боже, одете у затвор, имање остаје ваше. Власник не трпи икакве последице – додатне – зато што је власник имања, иако је у затвору. Кад, коначно, изађе из затвора, иде својој кући, откључа је, и – одахне.

Вршљајући кроз катастарске књиге послије смрти оца, нашли смо и посједовни лист мога ђеда, и неке папире прађеда који је умро од ‘шпањолице’ 1918. Међутим, од шукунђеда, који је погинуо у борби са Турцима ослобађајући Штитарицу, ни слова.

Шта то значи. У том сислу, и мени, и свим Штитаричанима, и Пољанима, држава би могла да доведе у питање власништво на имања.

У том смислу, Штитаричани су – окупирали – Штитарицу.

Сад би Турска могла да доказује да је мој шукунђед окупирао њену територију. А, онда, да ја тужим Турску, јер је, вактиле, окупирала ону територију, које су ослобађале три генерације мијих предака.

„Не бој се стадо мало“. (Лк. 12, 32)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: