Утамничени Скендербегови ћирилични списи
Аутор: Новица Ђурић
Поново смо у Љешу, где смо били пре неколико месеци, кад смо писали о тврђавама у Албанији које су „разговарале” с Ловћеном, Авалом и Смедеревом. Овог пута смо стигли на „позив” заборављених и намерно прећутаних списа и историјских факата о Скендербегу.
Подсећамо на историјски мозаик из кога су комунисти Енвера Хоџе избацили свако слово које сведочи о вишевековној историји српског народа на овим просторима. У подножју тврђаве Љеш бели се грађевина, подигнута на високим стубовима, налик на оне из времена старих Грка. Ту су „сместили” Скендербега. Сместили, административно. То је кенотаф. Није ту силни јунак, српског порекла. Не зна се ни где су му кости. Свугде по свету, докле су допирали турски освајачи. Да није ту, знали су и они који му саградише мауозолеј, који је заробио вековну православну светињу – манастир Светог Николе.
Албанске власти су око споменика Скендербегу подигли велелепну ограду, којом су спречили откопавање темеља манастира на којима су пронађени ћирилични записи, о чему су наше новине већ писале.
„Зашто ме гледате с чуђењем? У овом маузолеју нису похрањене кости Скендербега. Сви историчари кажу да су мошти Скендербегове узете од стране турских војника, који су веровали да оне дају снагу и моћ. Поломили су их и однели као амајлије у ратним походима”, прича Павле. „Овај гроб је празан!” понавља.
Овде у Албанији, међу Србима, још је свеже сећање да је у Љешу Скендербег 1444. године сазвао племенске главаре Арбаније и Црне Горе, како би се заклели да ће заједнички ратовати против Турске. Тада је склопљен познати „Љешки савез”.
Оно што Срби у Албанији не дозвољавају да се доведе у сумњу јесу налази објективних историографа, пре свега швајцарских и немачких, нарочито славног Шмита који је утемељено написао да је Скендербег био Србин, и по очевој и по мајчиној линији.
„Мајка Скендербегова звала се Војислава, а отац Јован. Читао је и писао на српском и ћирилицом. Говорио је неколико језика, између осталих латински, грчки, француски, италијански и турски, али је говорио и писао српским језиком и ћирилицом”, грми наш поносни саговорник Павле Брајовић.
Како је, према предању, Скендербег био громада, или како кажу „стеновитог тела”, поред владарске, образовне и дипломатске изузетности, био је горостас међу владарима тога доба. Оно што је записао похранио је, са уверењем да ће сачувати историјску истину, од неуких и злонамерних људи и времена.
„Некадашњи директор националне библиотеке у Тирани жалио се јавно, преко новина, да ће Скендербегове рукописе украсти Срби, јер су били написани ћирилицом. Сад их нико не помиње. Амбасада Србије их није тражила, што би било веома драгоцено за осветљавање тог периода наше историје. Покушао сам да дођем до копије ових списа, али су их албанске власти сакриле у девет јама”, открива Брајовић.
Да се не заборави, бележимо, Ана Комнина је била жена Скендербегова, иначе византијска принцеза. Српству на част је и податак да је та принцеза, кћи византијског цара, сестра Ангелине Бранковић.
Наша прича има, засад, своју завршницу. У то смо се уверили, кад смо у манастиру Арденица, недалеко од Фира, упркос забрани, снимили фреску на којој Ћирило и Методије, са својим ученицима, приносе Господу на дар цркву Светог Николе. Управо када је Ђорђе Кастриотић, потоњи Скендербег, био проказан да напушта хришћанство, стигао је у овај манастир и ту се венчао са својом супругом.
На повратку за Подгорицу питам ученика другог разреда подгоричке гимназије Марка Ђурића, који је с нама ишао у походе древним српским просторима, да ли сумња у песму с почетка овог путовања: „Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке”…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
A onaj spomenik sa masonskim obileskom, koji je podignut Drekalu, bi mogao da se prepravi, da se masonski obilesk porusi i podigne krst.
Sad nisam siguran da li je to bio spomenik Drekalu ili borcima sa Fundine, ali ima negdje ono masonsko grdilo od obileska, pa to grdilo treba porusiti i napraviti nesto normalno, bez obilesaka i petokraka.
Ajmo momci da dizenmo spomenik Djuradju Kastritotu.
Takav heroj, takva velicina a niko od Srba da mu podigne spomenik.
SRAMOTA, STRASNA SRAMOTA!!!
Ovo je slavni predak Kuca Drekalovica.
E moj pra pra pra djede, doslo vrijeme da tvoji potomci misle da si Siptar.
Kako bi bilo da ovom mojem pra pra pra djedu podignete spomenik.
Evo predkazem da na in4s pokrenemo inicijativu za podizanje spomenika nasem slavnom pretku Djuradju Kastriotu i pokrenemo peticiju za podizanje spomenika.
Sanmo da ne bude spomenik sa obileskom, kao sto su podigli Drekalu.
Ajde peticija za podizanje spomenika, SA KRSTOM i da ga podignemo u sred Kuca.
Ja sam prvi potpisnik ove peticije.
Gojko Raicevicu, daj uradi nesto u vezi ovog predloga.
Sramota brate, Skenderbeg bio Srbin i Albanci mu dizu spomenike i slave ga a mi nista.
Inace, fala braci Albancima sto slave mog slavnog pretka.
Koji agit-prop…!
Ne, te vaše „idole“ ćemo ostaviti vama!
Milica i Sjora , pr..e i dzo.a
http://www.sardimpex.com/
Да је скендербег био Србин је истина, писао је на ћирилици и латиници (када се обраћао латинима) и никаквим трећим писмом. Његови потомци се данас налазе на југу Италије и има сајт о свом поријеклу породица јужне Италије (GENEALOGIE DELLE FAMIGLIE NOBILI ITALIANE) гдје сами тврде да им је поријекло Српско од Србина Бранила Кастратовића из источне Босне. http://www.sardimpex.com/genealogie_pubblicate.htm
За оца Ђурађа Кастриота Скендербега, Јована, сматра да се доселио из Зете, а мајка из Старе Србије, чак и да је родом од Бранковића.
Од Кастриота једним делом воде порекло Кучи (братство Дрекаловића) , а другим Васојевићи (братство Кастратовића) , а они славе Крсне славе, што се светосавски реликт. Крсних слава нема међу народима ван Немањићког круга. Нити је, без Немањиног, било православља на тој територији. Отуд овакве тврдње.
И на енглеској „Википедији“ постоји фуснота америчког историчара Ноела Малколма, да је први представник „племенитог братства“ Кастриота потиче са западног Косова, пре Косовског боја, дакле, кад тамо није било Арбанаса, Арнаута, Албанаца, Илира, Шипћара… Након Косовског боја и како се ближио коначни слом Цариграда, тежиште се пребацивало ка мору и интересима Млетачке републике, где су многе војводе (византијске кефалије) из преживелог српског племства сасвим вероватно тражиле најамничке дужности за наставак рата против Турске. Нажалост, то је многе од њих одводило у Римокатолицизам, а ако би дошло до пораза – и у Ислам. По неким наводима, Скендербег је променио све три конфесије.
ovi će do sjutra objaviti da su Sulejman, Enver Hođža a možda i Bin Laden bili Srbi
Милице моја чобанице,оћемо ли и ноћас ? 😉
Mozda bi bilo dobro da nesto i procitas…Kastriotici su sagradili Arbanaski pirg u Hilendaru , dva mu brata sahranjena u Hilendaru i td.
Aha , znači Đerđ Kastriot Skendeberg je bio srbin , a jes ka nije .
Јок,био је Монтенегрин односно Дукљанин,члан СДП-а.
A đe si Miloše četnička uzdanice , ne Đerđ je srbin kako velite , baš kao i Čing Lao ili De Vinči , pa svi su od srba nastali , zar ne ?
Igras li nogomet na Obilica poljanu?
Ti jesi sigurno ,cim se javljas, jer nesto ti nije dobro..
Njegoš ga zove “ Skenderbeg Đuro „, a ne znam bih li tebi prije vjerovao ili Njegošu, šta misliš ?
Otac Jovan a majka Vojislava Brankovic..