Утемељивач црногорског антисемитизма

Пише: Др Будимир Алексић

На Петровдан, 12. јула 2004. године, тадашња парламентарна већина у Скупштини Црне Горе коју су чинили ДПС и СДП, без учешћа парламентарне опозиције и без шире народне сагласности, усвојила је Закон о државним симболима којим је, поред осталог, предвиђено да химна Црне Горе буде пјесма ,,Ој свијетла мајска зоро“, чије су три строфе (незнатно измијењене) преузете из једне пјесме Секуле Дрљевића. Управо због чињенице што је Дрљевић аутор трију строфа црногорске химне, она је неприхватљива за три четвртине православног становништва Црне Горе, и за политичке представнике српског народа. Од дана усвајања тог фамозног закона па до данас, то је један од проблема који жестоко дијели грађане Црне Горе.

У којој мјери је Секула Дрљевић негативан лик најбоље свједочи његова биографија из које ћемо овом приликом навести само најосновније податке. Овај црногорски усташа, усташки идеолог и ратни злочинац, оснивач је црногорског сепаратистичког покрета. Током Другог свјетског рата био је један од најближих сарадника Анте Павелића. Рат је провео у НДХ. Уређивао је усташки лист ,,Граничар“. На тзв. Петровданском сабору 1941. на Цетињу у функцији званичног говорника изразио је захвалност италијанској фашистичкој политици која је омогућила упоставу ,,слободне“, ,,суверене“ и ,,независне“ Црне Горе, како је стајало и у усвојеној декларацији. Послије бјекства из Црне Горе, под патронатом усташа у НДХ радио је на поновном успостављању ,,неовисне“ Црне Горе. Са седам сарадника и истомишљеника 20. јула 1944. у Загребу је основао тзв. Црногорско државно виеће, неку врсту своје владе (у којој је његов први сарадник Савић Марковић Штедимлија имао третман министра спољних послова). Бавио се етногенезом Црногораца, сматрајући их потомцима Илира и Црвених Хрвата. Политичку и државну будућност Црне Горе видио је у државном јединству са Хрватском и Албанијом. Покретач је иницијативе за оснивање тзв. Црногорске православне цркве по узору на Павелићеву Хрватску православну цркву. Био је пропагандист и памфлетист, фалсификатор историјских чињеница за потребе великохрватске усташке идеологије.

Писао је памфлете против српског народа и сила антихитлеровске коалиције, величајући нацистичку идеологију и Адолфа Хитлера. У Загребу је 1944. објавио књигу ,,Тко су Срби“, са тезом да је српски народ вјековима реметилачки фактор на Балкану. На превару је у смрт одвео више од десет хиљада Црногораца априла 1945. гарантујући им слободан пролаз преко НДХ. Од стране Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача 24. фебруара 1945. проглашен је ратним злочинцем.

Ове чињенице су мање-више познате овдашњој јавности која је управо због тога огорчена на бивши црногорски режим који је три строфе Дрљевићеве пјесме уградио у црногорску химну. Мање је, међутим, познато да је Секула Дрљевић био антисемита и да је у својим текстовима величао нацистичку идеологију, посебно њену антијеврејску компоненту. У својим уводним чланцима у усташком листу ,,Граничар“, који је излазио у Земуну (Земун је био у саставу НДХ), жестоко је нападао политику Велике Британије и САД и њихов империјализам, славећи идеологију националсоцијализма. У чланку ,,Англо-америчке заблуде“, објављеном у ,,Граничару“ 11. септембра 1943, он пише да је данашњим европским идеалима главни непријатељ англоамерички капитализам и његова демократија ,,који овај рат не могу преживјети“.

Тај систем владавине ,,обећавати Еуропи након овога рата, као што раде англо-амерички властодржци, значи немати ни појма о еуропској данашњици“, истиче Дрљевић. Испољавајући вјеру у тријумф нацистичког оружја он закључује: ,,Све приче Рузвелта и Черчила о демокрацији, и њихови планови о уређењу свијета након рата, доказ су или њиховога потпунога несхваћања тока повијести или њиховога свјеснога обмањивања својих народа“.

А у чланку ,,Закон револуције“, објављеном такође у ,,Граничару“, 19. августа 1944, он изражава дубоко жаљење и малтене оплакује покушај атентата на Хитлера. За организаторе атентата каже да су били спремни ,,да горда војска Великога Рајха сахрани славу својих побједоносних барјака у блато капитулације пред најамницима свјетскога жидовства. Били су спремни да народ од стотину милијуна претворе у еуропске Црнце, чијим би се безплатним знојем умножавао жидовски капитализам најмање за једно стољеће“. Евидентно је да Дрљевићев поглед на Јевреје у потпуности кореспондира са нацистичким тезама о јеврејском народу. У складу са нацистичким наративом, Дрљевић сматра да су ,,Жидови“ највеће зло човјечанства, ,,карцином Еуропе“, нација која финансијски експлоатише све европске народе и гомила капитал. Сви који су се противили Хитлеру и нацистичкој идеологији, тврдио је аутор актуелне црногорске химне, били су најамници ,,свјетског жидовства“.
У својим бројним пропагандистичким текстовима Дрљевић је, помоћу преузете нацистичке терминологије, обезвређивао Јевреје, третирајући их као бића ниже врсте опасна по ,,нови еуропски поредак“. Полазећи од става расистичке идеологије, Дрљевић говори о деструктивним потенцијалима јеврејског народа. У потпуном дослуху са Хитлеровим погледима на Јевреје, овај утемељитељ дукљанства Јеврејима је одредио ниско мјесто на скали расних вриједности, дефинишући их као трајно непоуздан, биолошки инфериоран и деструктиван елеменат.

Док је антисрпска пропаганда овог црногорског нацисте истраживана у историографији и позната јавности, антисемитска димензија његове злочиначке дјелатности остала је некако непримијећена. Ако би требало издвојити два кључна појма, односно двије кључне категорије, на којима почива свеколика идеолошка конструкција Секуле Дрљевића, онда би први био србофобија а други антисемитизам. Дрљевићева политичка доктрина је уграђена у темеље ,,нове Црне Горе“ коју је стварао режим Мила Ђукановића, а која је демократска, грађанска и европска управо онако како је демократију, грађанско друштво и европске вриједности поимао и тумачио Секула Дрљевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: