„Увијек непристрасни“ директор ЦЕМИ-ја вјерује у препород СДП: Ако има воље Кривокапић може консолидовати партију

Социјалдемократска партија има само једног лидера – Ранка Кривокапића. Он може донијети консолидацију партији и покушати да прошири бирачку базу. Питање је, међутим, да ли он има ентузијазма и енергије да реформише партију која је у кризи великим дијелом и због његове кривице, оцијенио је за Побједу Златко Вујовић, извршни директор Центра за мониторинг, поручујући да СДП-у пријети гашење, те да би за ту партију било најбоље да буде дио нове обједињење социјалдемократске партије сачињене, поред њих, још од ДПС-а и СД-а.

Руководство СДП-а поднијело је оставке због лошег резултата партије на парламентарним изборима 30. августа. Предсједница Драгиња Вуксановић – Станковић повукла се са тог мјеста, иако је изабрана тек нешто више од годину, као и замјеник предсједника Рашко Коњевић. Главни одбор одлучио је на сједници 4. октобра да ванредни партијски конгрес буде одржан за два мјесеца.

Коментаришући дешавања у СДП-у Златко Вујовић каже да та партија „већ извјесно вријеме пролази кроз кризу, и поред доброг резултата на парламентарним изборима 2016, и још бољег резултата њиховог предсједничког кандидата на изборима 2018. године“.

Не вјерује им ни бивша, ни садашња власт

“СДП послије изласка из власти тражи себе, покушава да изгради јасан идентитет, али неуспјешно. Са једне стране му не вјерују партије некадашње власти, а са друге, ни партије нове владајуће коалициј”, каже Вујовић.

Сматра да СДП није успио да прошири базу своје подршке.

“На овим изборима било је више него очигледно како СДП и Ура покривају исто бирачко тијело. И у том сукобу лидери СДП-а су превише личили на ДПС, те је тако био неминован овакав резултат. Неискусно, током кампање, послали су јасну поруку да након избора очекују да формирају власт са ДПС-ом. Са друге стране, Ура је урадила супротно – саопштила да ће у владајућу коалицију само са коалицијама предвођеним ДФ-ом и Демократама. И чини се да је тај моменат пресудио. Из тог малог, а веома волатилног дијела бирачког тијела, већи дио је отишао Абазовићевој коалицији”, истакао је Вујовић.

Према његовим ријечима, сама кампања СДП-а била је прилично лоша, са нејасним порукама, али највише јој је, како каже Вујовић, фалио снажан лидер.

– Нажалост, и поред неспорних квалитета Вуксановић-Станковић, контроверзност њеног супруга нанијела јој је непоправљиву штету. У случају СДП-а показало се да је одлазак Кривокапића са лидерске позиције био преурањен, односно у лошем тренутку. СДП није био спреман да преузме разочаране бираче ДПС-а иако се надао томе – казао је Вујовић.

Истакао је да је питање колико СДП има снаге да и даље остане у опозицији, с обзиром на очекивања њихових активиста и руководства које је навикло на дуг боравак у власти.

“СДП-у се отвара простор да привуку дио незадовољних бирача СД, ДПС, али могуће и Уре, ако би се дио њихових бирача разочарао након почетне еуфорије око уласка у власт. Међутим, за такво нешто им треба ново руководство са јаким лидером. Партија има само једног лидера – Ранка Кривокапића. Он може донијети консолидацију партије, и покушати да прошири бирачку базу. Питање је да ли он има ентузијазма, енергије да реформише партију која је у кризи једним великим дијелом и због његове кривице”, истакао је Вујовић.

Према његовим ријечима, за СДП би било најбоље да буде дио нове обједињење социјалдемократске партије сачињене још од ДПС-а и СД-а. Вујовић, међутим, каже да то није толико реалан сценарио.

“СДП-у пријети тихо гашење. Алтернатива му је интеграција у већу партију, односно животарење ако успије бити дио неке веће коалиције. Нажалост, тешко да су и у овој партији спремни за неки велики рестарт, тако да је реалније очекивати неко прилично лимитирано освјежавање, са скромним учинцима по рејтинг партије”, додао је Вујовић.

Хроника лутања

Социјалдемократска партија, коју је 18 година водио Ранко Кривокапић, први пут је самостално изашла на парламентарне изборе 2016. године, када је освојила четири мандата. Лутање од склапања разних споразума са просрпским партијама, потписивања Споразума на Тргу независности током протеста ,,Одупри се“, до, на крају, предизборних најава да ће преговарати о власти и са ДПС-ом, коштало је ову партију бар два мандата, изгубљена на изборима 30. августа.

СДП је сведена на два посланичка мјеста, па је Кривокапић који је био трећи на листи, упркос богатом парламентарном искуству, морао поћи у политичку пензију.

Драгиња Вуксановић-Станковић и Рашко Коњевић одлучили су да поднесу оставке послије само годину и три мјесеца од Конгреса на којем су изабрани. Јавност је о Коњевићевој оставци сазнала из медија, док је Вуксановић-Станковић такву одлуку саопштила на сједници Главног одбора. Само дан касније, СДП је напустио један од истакнутих чланова Новак Аџић. Ударци за СДП настављени су – више чланова подгоричког одбора странке такође је напустило партију.

Црвени аларм СДП-у морао је бити и резултат на изборима у Главном граду прије двије године, на којима је носилац листе био Цетињанин Иван Вујовић. Партија је први пут без одборника у парламенту Главног града.

Није, међутим, први пут да се СДП налази пред изазовом. Партија је доживјела политички лом у јуну 2015. године, уочи и након Конгреса, када је кулминирао сукоб Кривокапића и тадашњег потпредсједника Ивана Брајовића. Кривокапић је на Конгресу изабран за предсједника уз подршку 196 делегата, док је Брајовић добио 162 гласа. Брајовић је замјерао тадашњем лидеру СДП-а, између осталог, и то што опонира коалиционом партнеру у тадашњој власти – ДПС-у.

“Свјесни смо да је несмјењивост власти опасна за демократске процесе, али много је опасније смјењивати власт са онима који не знају шта би с њом, а посебно са онима који би довели у питање државу и њену независност и опстанак”, говорио је тада Брајовић.

Иако је Кривокапић поручивао да је СДП „јача него икад“, партија је тада поцијепана. Брајовић је, са дијелом функционера, кренуо својим путем, да би сада са Социјалдемократама освојио мандат више од бивше партије.

Кривокапић се задржао на челу СДП-а до априла 2019. године, када је одлучио да се повуче са мјеста на којем је био од 2001. године. Вуксановић-Станковић преузела је функцију на Конгресу 1. јуна 2019. године и, с обзиром на то да је најавила повлачење због лошег изборног резултата, имала је убједљиво најкраћи „стаж“ на челу странке.

До Конгреса партију ће водити Изет Бралић. Неизвјесно је ко би могао преузети „кормило“ у СДП-у и да ли је могућ евентуални повратак Кривокапића. Испоставило се да није довољно бити, како су практиковали да се похвале у СДП-у, „на правој страни историје“. Пред партијом је доста изазова које мора да савлада да би на наредним изборима сачувала параментарни статус и опстала.

Судбина СДП-а пријети и СД-у

Велика свеобухватна реформа потребна је не само СДП-у и ДПС-у, већ и СД-у који је можда уљуљкан бољим изборним резултатом. И њима пријети судбина СДП-а, казао је Златко Вујовић.

“Умјесто да се троше у међусобној борби, увијек око цензуса, могу реформисани, заједно са ДПС-ом, да буду алтернатива постојећој власти, те могу, тако обједињени, побиједити на наредним изборима. Мале партије, које се боре за цензус, а које су у опозицији, тешко могу привући довољан број квалитетних кадрова”, додао је Вујовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: