Увод у Трећи свјетски рат?

Иран, током операције „Испуњено обећање“, је у суботу, 13. априла, извршио ноћни напад дроновима-самоубицама и балистичким ракетама на циљеве у Израелу. Напад, према америчким званичницима, је почео у 20:00 и трајао је 5 сати, током којих је испаљено стотине ракета и упућено ништа мање дронова-самоубица са територије Ирана, Ирака и Јемена ка Израелу. Израелске одбрамбене снаге су изјавиле да су већину ракета и дронова оборили прије њиховог стизања на циљеве.

Међутим, експлозије на територији нападнуте земље сугеришу да је чувана израелска против-ваздушна одбрана пробијена. Штета коју је напад начинио није у потпуности утврђена.

Драстичан потез Ирана је одговор на фатално бомбардовање иранског конзулата у Сирији, који је оставио седморо мртвих, укључујући два генерала Корпуса Чувара Исламске револуције. Оваква демонстрација силe са собом носи последице за цијели регион, али и шире, имајући у обзир тренутну напетост у међународној заједници. Дугогодишње ривалство Израела и његовог најмоћнијег савезника, Сједињених Америчких Држава, са Ираном, посебно након исламске револуције 1979. године, у којој су ирански студенти држали за таоце десетине америчких грађана, долази до кључања. Да ли је на помолу конфликт који  може гурнути цијели свијет у рат, или ће се тензије смањити дипломатским дјеловањем, је кључно питања за многе.

Иранско-израелске тензије дуго су тињале у сјенци ширег региона Блиског истока. Иран је од своје револуције заузео анти-израелски став и као дио своје стратегије гајио је и финансирао подршку својим проксијима у Либану, Сирији, Ираку, Јемену и Палестини, стварајући Израелу велике проблеме. Наравно, Израел није скрштених руку пратио ова дешавања, већ је активно таргетирао иранске паравојне групе, прије свега у Сирији, гдје је присуство Ирана знатно ојачано током грађанског рата. Не може се избјећи осјећај да Израел прави очајничке потезе суочавајући се са ратом против Хамаса у сопственим границама, и консолидацијом спољних непријатеља предвођених Ираном. Напад на иранско дипломатско представништво у Сирији, што је тежак међународни преступ, има смисла једино када посматрамо Израел који се осјећа егзистенцијално угрожено.

Иако се надамо да ће следећи кораци ове двије моћне земље бити мудри, помирљиви и упућени ка де-ескалацији, Израел ће вјероватно одговорити на напад, не би ли прекрио своју изузетно компромитовану стратешку позицију. Дубоко неповјерење између двије земље искључује било какве потезе који би, уз добру вољу свих заинтересованих страна, довеле до дугорочног смиривања ситуације. Конфликт ће тињати тихо, али инциденти као што је бомбардовање иранског конзулата и ирански напади ће бити учесталији, стварајући спиралу ка „врућем рату“.

Начелник израелске војске генерал-потпуковник Херци Халеви рекао је у понедељак да Израел већ разматра своје следеће кораке, и да ће ирански удар „наићи на одговор“. Израелски министар одбране, Јоав Галант, рекао је у недељу секретару одбране САД-а, Лојду Остину, да Израел нема другог избора осим да одговори на ракетни и дрон напад Ирана. Премијер Израела, Бенјамин Нетањаху затражио је од Израелских одбрамбених снага да доставе листу мета, рекао је званичник упознат са дискусијама на високом нивоу, који је рекао да Израел размишља о одмазди која би „послала поруку“, али не и изазвала жртве. Израел већ има дугу историју напада на иранске проксије и трупе у свом региону, али и организовања саботерских акција и убистава у самом Ирану. У наредним мјесецима, велика је вјероватноћа да ће Иран претрпјети и директни војни напад на својој територији.

Иран, са друге стране, дјелује у два правца, први смишљени, други изнуђени. Оснивање и јачање својих мрежа проксија и савезничких милитаната у Ираку, Сирији, Јемену, Либану и Палестини, је стратегија чији је пионир чувени генерал Касем Сулејмани. Ослањајући се на претежно шиитске милитанте, Иран је доказао посвећеност мудрој војној стратегијској визији, што ствара велике проблеме његовим ривалима. Кључ успјеха ове стратегије су стрпљивост и мудрост, јер је акт балансирања између разних војних групација деликатна ствар. Други правац је отворено непријатељство и напади на своје непријатеље, нешто што би Иран желио да избјегне због великог ризика и урушавања своје међународне репутације. Међутим, како свједоче скори догађаји, Иран је итекако спреман да одговори на акције својих непријатеља.

Оно што је кључни фактор у даљем развоју ситуације јесте став Сједињених Америчких Држава. Сједињене Државе су саопштиле да раде са савезницима на координисаном одговору на иранске ударе. Истовремено, амерички званичници позивају Израел да буде уздржан и избјегне распламсавање ширег регионалног сукоба. Предсједник Џо Бајден „координира са савезницима и партнерима, укључујући Групу седам, и са двопартијским лидерима у Конгресу, на свеобухватном одговору“, рекао је савјетник за националну безбједност Џејк Саливан у саопштењу. САД ће у ускоро увести нове санкције против Ирана, рекао је Саливан, укључујући њихов програм ракета и беспилотних летилица и против ентитета који подржавају Корпус Гарде Исламске револуције и иранско министарство одбране.

Иако САД желе да спуште лопту, економске санкције у међународним односима су познате по својој неефикасности. Шансе да ће оне утицати на промјену расположења у Ирану су непостојеће. Штавише, економске санкције често имају контраефекат. Народ, који је осиромашен због дејства економских санкција, често кривца за своју погоршану ситуацију не проналазе у режиму који је својим понашањем изазвао санкције, већ у земљи која их намеће. Још већа изолованост Ирана од западних земаља, свакако, не иде у прилогу смиривања тензија. Међутим, ограничавање америчког одговора на економске санкције, и одвраћање Израела од директног напада, је свакако прихватљив став. Имајући у виду да у америчком војно-индустријском комплексу и спољно-политичким круговима постоје утицајне ратоборне факције које би еуфорично дочекале рат са Ираном, реакција САД на иранске нападе је изузетно блага. Ово сугерише или мудрост администрације Џо Бајдена, или америчку пренапрегнутост тренутним конфликтима што онемогућује Америци уплитање у још један врући рат.

Поред наше наде за мир, на само између Ирана и Израела, већ и завршетку стравичне ситуације у Гази, докази упиру ка постепеној ескалацији конфликта. Израел, у нимало завидној стратешкој позицији, у својим очима води борбу за егзистенцију, и спреман је на драстичне потезе. Бомбардовање међународног представништва и немилосрдни рат у Гази јесу црни наговјештаји следећих потеза ове и даље моћне државе. Наспрам њих, Иран, више цивилизација него држава, не пада на израелске блефове у виду агресивног дјеловања. Американци, окупирани ратом у Украјини, и тензијама са Народном Републиком Кином, суочавају се са озбиљним напрезањем својих војних капацитета. Иако је спремност ове државе да помогне Израелу неупитна, Америка не може да гарантује сигурност, па ни дугорочни опстанак јеврејске државе, а да у потпуности не промјени свој приступ Блиском истоку ка политици пацифизма и сарадње.

Иако је потенцијални регионални рат у којем главну улогу воде Иран и Израел  могућ, шансе за његово прерастање у глобални сукоб су мале. Односи Ирана са Кином и Русијом нису на нивоу савезништва из Првог свјетског рата, када је један инцидент могао да гурне цијели систем међународних односа ка рату. Наравно, овдје ситуацију компликује присуство нуклеарног оружја које посједује Израел и које ће ускоро посједовати и Иран. Међутим, коришћење нуклеарног оружија је табу тема чак и међу најратоборнијим факцијама укључених у овом конфликту, да је шанса изазивања нуклеарног истребљења човјека невјероватна. Кина и Русија би Ирану у неком будућем рату помагали, али без директног укључења у конфликт. Са друге стране, стварање коалиције западних земаља за одбрану Израела, предвођених Америком, је сасвим могућа. Упркос томе, рат би претежно остао у оквирима Блиског истока, са могућим проширењем на Централну Азију и ракетним нападима по Европи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: