Уз гласак фруле, уз уздисај клет да јој шапне повјетарцем благим: Љубим те, душо, више него свијет
Сумрачак пада; тишина се свија, у миљу тоне васиона сва; вечерња звезда трепери и сија. Весело све је — само нисам ја! Немир ми стиско уморене груди, несрећно срце што љубит зна!
Војислав Илић
Љубим те душо
Сумрачак пада; тишина се свија,
У миљу тоне васиона сва;
Вечерња звезда трепери и сија:
Весело све је — само нисам ја!
Немир ми стиско уморене груди,
Несрећно срце што љубит зна!
Кроз тиха поља срдашце ми жуди
Далеко тамо, у бајнији свет:
Да злато своје иза санка буди
Уз гласак фруле, уз уздисај клет…
Ил’ да јој шапне поветарцем благим:
Љубим те, душо, више него свет!
*
Војислав Илић
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
