Уз свјетски дан слободе медија

Пише: Ранко Рајковић

У најширем друштвеном интересу је да нашој „Учитељици живота“ под хитно препишемо боловање.

Новинари, експерти, медијски аналитичари и њима слични посленици најлакше се наметну малом, некултивисаном и интелектуално недозрелом друштву. Географски и историјски гледано Црна Гора је идеално подручје за проналажење „мајстора“ који уз помоћ медија неуморно славе или немилосрдно сецирају и оне минуле и ове актуелне „историјске“ догађаје.

Под претпоставком да се оно што означавамо, „ангажованим интелектуалцем“, „експертом“ „новинарем“ „коментатором“ „водитељем“ „политичким аналитичарем-колумнистом“ не користи у ироничном контексту онда се, малтене сви медијски наступи, боље рећи конфузије, разноразних експерата и њихових домаћина новинара могу подвести под ону народну „Нашла рупа закрпу“.

Нити се у медијима резолутно постављају права питања нити се инсистира на достојним одговорима. Углавном присуствујемо врућим дебатама глувонијемих. Та аномалија потиче из нашег традиционалног друштвеног кукавичлука и вишедеценијске навике да се говори и само говори а ништа не каже. Учесницима медијске сцене је важно да вријеме тече. Да емисије редовно пробијају термине. Да се најављују нове и нове. Да им се да времена за нове вербалне марифетлуке и да их нико не прекида јер они никога не прекидају. Захваљујући присутности таквих особа у црногорским медијима убиједили смо се да је најпродуктивнија она глупост која се глупошћу допуњује. У тој дисциплини остајемо медијски шампиони. Докле?

Када ћемо напокон схватити да управо наша друштвена неизграђеност, наше колективно подсвјесно претвара – Новинарчиће у ТВ звијезде, Пискарала у високоумне филозофе, Трућања у експертизе, Уличарење у високу политику, Безвезарије и глупарије у високопарне тезе, теме и пароле.

Докле смо спремни конзумирати бљутави медијски бућкуриш који нам с вечери сервирају телевизије а изјутра новине?
Направимо паузу. Склонимо испред себе опсесивно компулсивне преваранте.

Одморимо се од медија. Боље ћемо се разумјети када видимо ко је колико отео од државе у интересу „наше државотворности“ и „нашег идентитета“.

Убудуће постављајмо само једно и искључиво једно питање.
„Гдје су паре“? „Гдје су паре“? „Гдје су паре“?

Не дозволимо медијима да питање разводњавају. Спријечимо их да се пред горућим проблемом црногорског друштва бране тирадама о идентитету, националној историји, мултикултуралности …

Натјерајмо их да заћуте.
Закон дозвољава одбрану ћутањем.
Њихово ћутање на питање „Гдје су паре“ вратиће нас у реалност.

Без тог упорно понављаног питања стрефиће нас нова коалиција Бестидности и Лоповлука. Добићемо нове баљезгарије, смицалице и сукоба. И нове колоне. Све то само да би се заглушило питање „Гдје су паре“ .

На свјетски дан слободе медија удружимо се. На сваком медију, сваког дана у сваком термину питајмо „Гдје су паре“
Учинимо да правда буде финансијски достижна.

Што прије афирмишимо и бескомпромисно спроведимо закон о поријеклу имовине.

Ако Бог да да једног дана постанемо и правна држава можда ће нам и правда отићи и корак даље. Можда ћемо добити и понеки исконски слободан медиј.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: