Уживање у страху има научно објашњење
Страх није само инстинктивна реакција – он покреће комплексне физиолошке процесе у нашем тијелу. Када се суочимо с нечим застрашујућим, наш мозак активира „бори се или бјежи“ реакцију. Ослобађају се хормони попут допамина, ендорфина и окситоцина, који нас, након проласка пријетње, остављају са осјећајем еуфорије и олакшања.
На примјер, након вожње на ролеркостеру или гледања хорор филма, многи осјећају налет енергије и смијеха. Овај одговор има своје корене у еволуцији – омогућава нам да пребродимо опасност и да се осјећамо награђено за успјешно суочавање са страхом.
Физиолошке промјене
Када се плашите, ваш мозак и тело пролазе кроз разне промјене, укључујући:
– Повећано ослобађање допамина у мозгу
– Активација амигдале, структуре у облику бадема у темпоралним режњевима мозга која осјећа страх
Ослобађање хормона стреса, укључујући кортизол и адреналин
– Повећано дисање, број откуцаја срца и крвни притисак
– Повећан проток крви у мишиће и повећана мишићна снага (утиче на мишиће потребне за одговор на борбу)
У исто вријеме, периферни вид се сужава како би се потпуније фокусирао на пријетњу, ефекат познат као тунелски вид. Можда ћете почети да се знојите или вас најежи. Све ове промјене су дио одговора бори се или бјежи и помогле су људским бићима да преживе током еволуције.
Али навала хемикалија за добро осјећање изазвана овим одговором – допамина, ендорфина и окситоцина – доводи до побољшања осјећаја благостања након што пријетња прође. Ово објашњава зашто можете осјетити еуфорију или почети да се смијете након страшног догађаја.
Контролисани страх као начин јачања отпорности
Зашто се враћамо искуствима која нас плаше? Контролисани страх, као што је посјета уклетој кући или гледање хорор филма, омогућава нам да симулирамо стресне ситуације у сигурном окружењу. На овај начин, учимо како да управљамо емоцијама и развијамо отпорност.
Студије су показале да оваква искуства могу побољшати емоционалну регулацију и повећати способност појединца да се носи са стварним стресним ситуацијама. На примјер, истраживање из 2019. открило је да су посјетиоци уклетих кућа показали смањену неуредну реакцију на стрес након оваквих активности.
Како страх гради односе и друштвене везе
Страх има моћ да повеже људе. Када заједно пролазимо кроз застрашујуће ситуације, попут гледања хорор филма или вожње на адреналинској атракцији, доживљавамо осјећај заједништва. Окситоцин, познат као „хормон љубави“, игра кључну улогу у овом процесу.
Исто као што војници стичу дубље везе након заједничког суочавања са опасностима, тако и једноставнији облици дијељења страха, попут гледања страшног филма са пријатељима или партнером, могу ојачати емоционалне везе.
Страх као бјекство и ослобођење
За многе људе, свакодневни стрес може постати претежак. Страшна искуства, било кроз филмове или екстремне спортове, пружају прилику за ескапизам и емоционално ослобађање. Гледање лика како се бори са измишљеном пријетњом може нам помоћи да пројектујемо сопствене страхове и анксиозности, омогућавајући нам да их привремено оставимо по страни.
Овај осјећај ослобађања, познат као катарза, чини да се осјећамо боље након суочавања са страхом у сигурном окружењу.
Када страх постаје проблем
Иако многи уживају у контролисаним облицима страха, нису сви подједнако способни да процесуирају ове емоције. Мала дјеца, на примјер, често нису у стању да разликују измишљене пријетње од стварних, што може довести до ноћних мора или паничних напада.
Слично, особе са посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП) могу избјегавати садржаје који рекреирају трауматична искуства. За њих, сусрет са страхом може изазвати флешбекове и појачану анксиозност.
Зашто волимо страх?
Страх је дио људске природе и има важну еволутивну улогу. У модерном добу тражење контролисаних страхова омогућава нам да доживимо узбуђење, повежемо се са другима и ослободимо свакодневни стрес. Ипак, важно је да сваки појединац разумије своје границе и да се суочава са страховима на начин који је здрав и сигуран, преноси „24Седам“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
