ИН4С

ИН4С портал

УЖИВО: Весели се амерички роде: Доналд Трамп је предсједник САД!

1 min read

Доналд Трамп је нови стари предсједник Сједињених Америчких држава.

Председавајући Представничког дома Мајк Џонсон прогласио је Трампа за новоизабраног председника Сједињених Држава

Трамп осваја 277 електориских гласова обезбеђујући победу на председничким изборима у САД, прогноза је „Фокс њуза”.

Републиканци ће освојити већину у америчком Сенату, према пројекцијама ЦНН-а, што ће значајно промијенити равнотежу моћи у Вашингтону.

Иако резултати неколико трка још нису проглашени, Републиканци тренутно имају 51 мјесто у Сенату и преузеће контролу под вођством још неодабраног републиканског лидера када се нови Конгрес састане у јануару.

 

Грађани Сједињених Америчких Држава бирају предсједника. Кандидати за четверогодишњи мандат у Бијелој кући су актуелна потпредсједница и кандидаткиња демократа Камала Харрис (60) и бивши амерички предсједник и републикански кандидат Доналд Трамп (78). Аналитичари оцјењују да би 60. избори, чији исход ишчекује цијела планета, могли бити пресудни за америчку политику. Око 80 милиона Американаца већ је гласало раније, или поштом, а пратиће се посебно резултати гласања у седам кључних држава – Невади, Аризони, Џорџији, Сјеверној Каролини, Висконсину, Мичигену и – прије свих – Пенсилванији.

Трамп или Харисова морају да обезбиједе најмање 270 гласова електорског колеџа да би побиједили на предсједничким изборима
– По тренутним пројекцијама:
– Tрамп води у свим одлучујућим државама (у Невади још није почело бројање)
– Трамп је побиједио у Алабами, Арканзасу, Флориди, Ајови, Индијани, Канзасу, Кентакију, Луизијани, Мизурију, Мисисиспију, Монтани, Северној Дакоти, Небраски Дистрикт 1, Небраски Дистрикт 3, Охају, Оклахоми, Јужној Каролини, Јужној Дакоти, Тенесију, Тексасу, Јути, Западној Вирџинији, Џорџију и Вајомингу. Харис је добила Вирџинију, Колорадо, Конектикат, Дистрикт Колумбију, Делавер, Илиноис, Масачусетс, Мериленд, Мејн Дистрикт 1, Њу Џерси, Њујорк, Роуд Ајленд, Вермонт, Калифорнију и Вашингтон. Трамп води и у гласовима, до сада је освојио 50,3 милиона, а Харис 44,2 милиона гласова.
– Републиканци имају веома велике шансе да освоје већину места у Сенату, јавља ABC News;
– Службе безбједности се спремају да блокирају парк Лафајет сквер у близини Бијеле куће у случају нереда;
– Доналд Трамп објавио видео-поруку у којој је саопштио да очекује „велику побједу“ на изборима и саопштио да су у току велике махинације у Пенсилванији, кључној држави.
– Помоћници Камале Харис очекују да ће Доналд Трамп превремено прогласити победу

 

Почело је затварање бирачких мјеста у САД-у, а прва су затворена у Индијани и Кентакију.

За побједу на предсједничким изборима 2024. године потребно је најмање 270 електорских гласова. На основу првих процјена, Трамп има 95 електорских гласова, Харис 35.

Како јавља ЦНН, Трамп побјеђује у Алабами, Тенесију, Мисурију, Оклахоми и на Флориди.

С друге стране, Харис побјеђује у Мериленду, Масачусетсу и Дистрикту Колумбија.

Трамп ће освојити Западну Вирџинију, пројектује ЦНН.

У питању су четири електорска гласа у Западној Вирџинији.

Према извјештају Вашингтон Поста (WП), Трамп води у Џорџији и на Флориди. Предност има и у Јужној Каролини. Међутим, то су тек почетни проценти.

За Кентаки су објављени први резултати, према којима Доналд Трамп води у трци за предсједника САД-а. Слично је и у Индијани. То је пренијела агенција Асошијатед Прес. Према том извору, Камала Харис има већину у држави Вермонт.

Податак за Кентаки није изненађујући, с обзиром да је Трамп освојио ову државу и на изборима 2020. године, преносе агенције.

Индијана, како је објављено, даје 41.082 гласа за Доналда Трампа и 15.856 за Камалу Харис. Кентаки је бројао 31.029 гласова за Трампа и 15.347 за Харис. Очекује се да ће обје државе припасти Трампу, али ти гласови чине мање од 3% становништва ове двије државе, преноси Еуронеwс.

Доналд Трамп је на платформи Social Truth објавио да се „пуно прича о варању на бирачким мјестима у Филаделфији и да због тога „стижу чувари закона“.

Брзо је стигао деманти од комесара града Филаделфије Сета Блустина, који је рекао да у овој тврдњи „апсолутно нема истине“.

У питању су дезинформације. Гласање у Филаделфији било је безбједно и протекло је у најбољем реду“, рекао је Блустин.

Право гласа за више од 240 милиона бирача

Одлука о предсједничким изборима у Сједињеним Америчким Државама, иако технички зависи од гласова свих бирача, у великој мјери ће зависити од исхода у само седам кључних савезних држава. Упркос чињеници да више од 240 милиона Американаца има право да гласа, мали број држава ће заиста пресудити о томе ко ће преузети Бијелу кућу – да ли ће то бити актуелна потпредсједница Камала Харис или бивши предсједник Доналд Трамп. Ове државе, познате као „сwинг статес“, оне у којима се политичке преференције често мијењају, и оне ће вјероватно играти кључну улогу у одлучивању предсједничке трке 2024. године.

Седам кључних држава

Иако се резултати у већини држава могу предвидјети на основу традиционалних преференција бирача, фокус кандидата усмјерен је на неколико држава које редовно мијењају своју политичку наклоност. Ове државе су кључне за освајање потребних електорских гласова.

Аризона

Аризона је 2020. године гласала за Дзозефа Бајдена са разликом од само 0,3 процентна поена, што је био први пут од 1996. да је један демократски кандидат освојио ову државу. На овим изборима, питања попут права на абортус и имиграције биће пресудна. Око четвртина бирача у Аризони су Латиноамериканци, група која је у великој мјери подржавала Бајдена, али недавне анкете показују да Харис не ужива исту подршку међу Хиспаноамериканцима као што је то био случај с Бајденом, преноси Нова.рс.

Џорџија

Побједа Бајдена у Џорџији 2020. године била је историјска јер је то био први пут да је један демократа освојио ову државу још од Била Клинтона 1992. године. Трамп је након тога уложио велике напоре да оспори резултате избора, посебно кроз чувени телефонски позив државном секретару Џорџије, Бред Рафенспергеру, тражећи да се „пронађе“ 11.780 гласова. Афроамерички бирачи одиграли су кључну улогу у Бајденовој побједи, а Харисина кампања настоји да поново придобије ову групу, иако анкете показују благи пораст подршке Трампу међу црним гласачима.

Мичиген

Мичиген, некада сигурна држава за демократе, постала је неизвјесна у последње двије предсједничке трке, прво бирајући Трампа 2016. године, а затим Бајдена 2020. године. Радничка класа и бирачи из индустријских области играју пресудну улогу у Мичигену, док је присуство арапско-америчке заједнице значајно, посебно у градовима попут Дирборна. Питање израелско-палестинских односа могло би да постане проблематично за Харис, с обзиром на неподијељену подршку демократа Израелу.

Невада

Невада је на последњих пет избора осцилирала, али је у два претходна циклуса била на страни демократа. Економска питања су кључна за гласаче у Невади, гдје стопа незапослености износи 5,4 одсто, што је највиша стопа у земљи. У Лас Вегасу, стопа је још виша – 6,7 одсто. Иако републиканци традиционално имају предност када су у питању економске теме, нека истраживања показују да бирачи у Невади више вјерују Харис него Трампу у рјешавању економских изазова.

Сјеверна Каролина

Сјеверна Каролина се генерално сматра републиканском државом, али је Барак Обама успио да је освоји 2008. године. Трамп је побиједио 2020. године, али са малом разликом од 1,3 процентна поена. Неодлучни бирачи, који чине 36 одсто популације, чине предвиђања за 2024. годину веома компликованим. Харис је током године посјетила Северну Каролину више пута, чиме је показала да демократе озбиљно схватају могућност побједе у овој кључној држави.

Пенсилванија

Са својих 19 електора, Пенсилванија је највећа неизвјесна држава и кључна за обје стране. Трамп је освојио ову државу 2016. године, али је Бајден успио да је поврати за демократе четири године касније, дијелом захваљујући свом поријеклу из пенсилванијског града Скрентона. Право на абортус, економија и имиграција су кључне теме у овој држави, која би могла одредити исход избора.

Висконсин

Висконсин је још једна држава која је некада била поуздано демократска, али је прешла на Трампову страну 2016. године. Бајден је успио да врати Висконсин 2020. године, али с веома малом разликом. И демократе и републиканци виде ову државу као кључну, а Трампова кампања је фокусирана на освајање њених електорских гласова.

Услови за кандидатуру

Да би се неко кандидовао за предсједника Америке мора да буде старији од 35 година, рођен као Американац и да у тој земљи живи посљедњих 14 година.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “УЖИВО: Весели се амерички роде: Доналд Трамп је предсједник САД!

  1. Veseli se (S)rpski rode. Doći ćemo do slobode. Biće i u CG promjena svijesti. Treba pohapsiti korumpirane sudije, tužioce, policajce i nesposobne opštinske rukovodioce. USA će ponovo biti bastion demokratije, koja će se preliti na cjeli svijet.

  2. Ништа то није сигурно док не стигну гласови из Рожаја,ти гласови носе највише електора,они одлучују победника.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *