(ВИДЕО) Прва сједница Анкетног одбора: Бавиће се случајевима девет убистава

Скупштински Анкетни одбор одлучио је да отвори парламентарну истрагу о случајевима наводно политички мотивисаних убистава и напада на новинаре и друге слободне интелектуалце. Посебно је ријеч о убиствима Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте-Баје Секулића и Срђана Војичића. Одбор ће се бавити и случајевима напада на већи број новинара и интелектуалаца, а то су Душко Јовановић, Гојко Митровић, Туфик Софтић, Жељко Ивановић, Радован Алексић, Предраг Шуковић, Војо Лаковић, Младен Стојовић, Јеврем Брковић, Момир Војводић и Александар Саша Пејановић. Исказана је и спремност да се подржи предлог ДПС-а – да се испитају атентат на Вука Драшковића у Будви и хапшење групе у хотелу Црна Гора уочи предсједничких избора 1997. године. О свему ће одбор информисати Министарство правде, како би добио тумачење да ли се за неке случајеве воде активни поступци.

Предсједник парламента Андрија Мандић рекао је да одбор није суд, али јесте форум гдје може да се разговара о стварима које оптерећују Црну Гору. Он је истакао да има доста тога мрачног из прошлости и то треба расвијетлити.

Мандић је рекао да су питали Министарство правде о темама тешких убистава, посебно о убиству Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте-Баје Секулића и Срђана Војичића. Предложио је да се одбор бави нападима на новинаре и интелектуалце а то су Душко Јовановић, Гојко Митровић, Туфик Софтић, Жељко Ивановић, Радован Алексић, Предраг Шуковић, Војо Лаковић, Младен Стојовић, Јеврем Брковић, Момир Војводић и Александар Саша Пејановић.

„Да питамо ресор правде да ли се о овом случајевима води поступак и да ли одбор има мандат да се тиме бави“, рекао је Мандић.

Он је рекао да треба позвати представнике полиције и тужилаштва, посебно из тог времена, али и жртве ових напада те оне који су касније и сами признали да су учестовали у овим нападима.

„Мислим да овај одбор може да да резултате и да може да се дође до истине“, рекао је Мандић.

Предсједавајући одбору Андрија Николић (ДПС) рекао је да не постоје пресуде правоснажног карактера које би квалификовале било које убиство као убиство које има политички рукопис, те да треба бити резервисан према таквим формулацијама.

Посланик ДПС Црне Горе Окар Хутер рекао је да јако важно да се утврди методологија, те да се не смију присвајати овлашћења која одбор нема јер постоје институције које воде истраге. Он је апеловао и да се трагедије не злоупотребљавају у политичке сврхе, истичући да није људски сипати со на ране зарад јефтиних политичких поена.

Усвојен правилник о раду

Посланица ГП УРА Ана Новаковић Ђуровић рекла је да парламентарна већина на челу са Мандићем не дозвољава да се поштује пословник и није омогућила опозицији да поставља питања.

„Још једном смо добили потврду карактера ове парламентарне већине“, рекла је Новаковић-Ђуровић.

Посланик Милан Кнежевић (ДНП) рекао је да се према документу који су добили од Министарства правде може видјети да се одбор не може бавити са два или три случаја, али осталима може. Подржао је Мандићев предлог.

Миодраг Лаковић (ПЕС) рекао је да би било преамбициозно вјеровати да ће одбор расвијетлити неко убиство, али се кроз рад одбора може доћи до конкретних информација о спрези дијела институција и криминала.

Одбор је једногласно усвојио правилник о раду.

Мандић је рекао да одбор треба да се позабави починиоцима убистава који нијесу откривени више деценија. Посебно о убиству Павла Булатовића, Душка Јовановића, Славољуба Шћекића, Дарка-Белог Распоповића, Горана Жугића, Милоша-Мишка Крстовића, Младена Кликовца, Благоте-Баје Секулића и Срђана Војичића, али треба питати Министарство правде да ли се воде неки поступци, како не би било препрека да се одбор укључи.

Лаковић је рекао да су се сва кривична дјела која је навео Мандић десила у Црној Гори сем убиства Булатовића, које се десило 2000. године у Београду. Мјесна и стварна надлежност, казао је, стога припада органима Републике Србије.

„Нас све занима истина о том злочину али питање које институције треба питати о томе“, рекао је Лаковић.

Мандић је рекао да треба затражити комплетну документацију о раду Анкетног одбора савезне Скупштине из 2002. године, који се бавио атентатом на Булатовића. Казао је да треба скупити све што се може и имати у виду да је прст сумње био уперен на одређена лица из Црне Горе.

Лаковић је рекао да није за то да се подаци одбора који је водио Шешељ, касније пресуђени ратни злочинац, користе у црногорском парламенту. Свакако, казао је, треба затражити податке од других органа.

Мандић је рекао да јесте на челу тог одбора био Војислав Шешељ, али одбор не чини предсједник јер је то тијело чинило пуно часних и поштених људи из тадашње власти и опозиције.

Владимир Добричанин (УЦГ) рекао је да се мора сазнати истина о овим нападима.

Милан Кнежевић рекао је да су посебно упозоравајуће сумње да је у убиству Булатовића логистику дала злогласна Седма управа ДБ. Казао је да није пресудно је ли Шешељ водио анкетни одбор који се бавио убиством Булатовића, јер је у питању било тијело састављено од посланика из разних партија.

„Податке треба тражити од свих органа који су сукцесор бивше заједничке државе“, казао је Кнежевић.

„Одбор може да постигне успјех“

Богдан Божовић (СНП) сагласан је са предлогом Мандића.

„НИјесмо у улози тужилаштва и судства али вјерујем да је значајно да у оквиру ове парламентарне већине постоји воља да се све ово сагледа. Павле Булатовић је био држављанин Црне Горе, један од оснивача и стубова СНП-а, и очекујем да колеге подрже да се и о његовом убиству разговара и да се добије документација“, рекао је Божовић.

Момчило Лековић (Демократска Црна Гора) рекао је да чврсто вјерује да одбор може да постигне успјех. Када би одбор дао допринос да се макар један од наведених случајева расвијетли, то би био добар резултат.

Лековић је рекао да подржава предлог Мандића да се расправља о овим убиствима и да се од Министарства правде добије одговор на питање за које случајеве се воде поступци.

Хутер је рекао да Кнежевић треба да појасни ранију изјаву да су чланови одбора под пријетњом и да рад у овом одбору носи ризик.

Кнежевић је казао да нема никаквих индиција, али треба имати у виду да су многи налогодавци и починиоци поменутих напада и даље живи и да су још на слободи.

„Вјероватно је јасно да постоји интерес да овај одбор не успије. Хоће ли неко од чланова одбора бити нападнут, ја то не знам. Могу вам рећи само да није била нека навалица да се буде члан овог одбора. Ја сам то прихватио и вјерујем да можемо успјети“, нагласио је Кнежевић.

Николић је рекао да за њих нема теме о којој нијесу спремни да разговарају.

„Треба имати у виду да ми нијесмо судије и тужиоци“, рекао је Николић.

Он је нагласио да подржавају сву тужилачку истрагу, али треба имати у виду и ограничења из закона о парламентарној истрази.

Предложио је да се расправља и о атентату на Вука Драшковића у Будви али и улози обавјештајних служби сусједне Србије у томе. Такође, и како је дошла група људи предвођена Рамбом Ковачевићем и похапшена је у хотелу Црна Гора уочи предсједничких избора 1997. године.

„Мислим да би и то требало да завриједи пажњу овог одбора“, указује Николић.

Он каже да није прихватљиво да се користе службени и други подаци обавјештајних служби које субверзивно дјелују против Црне Горе.

Мандић је рекао да не види ништа спорно у томе да се расправља и о атентату на Драшковића у Будви, али и хапшењу групе 1997. године, јер су њени чланови прошли тортуру од полиције.

„Ми као посланици очекујемо истините и тачне одговоре од свих који се појаве пред одбором“, казао је Мандић.

Кнежевић је рекао да би покојни Вукашин Мараш, као тадашњи шеф службе безбједности, био добар свједок да говори и о атентату у Будви и пребијању чланова групе у хотелу Црна Гора.

„Што се тиче ваших сумњи у то хоћемо ли евентуално користити податке војно-обавјештајних служби, будите спокојни јер такве податке нећемо користити. Нити приче рекла-казала или приче из кафана и са свадби и саучешћа“, рекао је Кнежевић.

Прихваћена методологија рада

На дневном реду је било и разматрање методологије рада Одбора са Предлогом правилника о раду тог скупштинског тијела.

Одлуку о отварању парламентарне истраге и формирању анкетног одбора Скупштина Црне Горе усвојила је 20. фебруара.

За одлуку о формирању анкетног одбора који ће се бавити Црним тројкама гласала су 44 посланика.

Предсједник Скупштине Андрија Мандић је, на засједању на којем је усвојена та одлука, поручио да је то веома важан тренутак за демократизацију Црне Горе и суочавање са прошлошћу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: