Вагабундо, безумна Тања и командант Чаруга

Црна Гора је земља негативних социјалних трансформација, апсолутног сиромаштва већине грађана, лажних пучева, политичких хистерија, полицијских бајки, народних бунтова који плану па се брзо угасе, али и црногорских државотвораца чији путеви воде на Дедиње.

Да би о свему овоме више сазнали потребно је да направите мали гест добре воље. Запросто, оставите телефоне кући, па да се сретнемо у некој скривености и испричамо – као прави терористи.

Прок-Летије: сви путеви воде на Ђедиње

Елем, ових дана јавност Црне Горе гледа разне серије које се приказују у паралелним медијским свјетовима. Једна је од гледанијих је „Божићни устанак“, која је изазвала таласање јавности због умјетничких слобода режисера и сценариста. Последично су се десили бурни скандали и инциденти, рецимо – Новак је одбио да учествује у Божићњем устанку, јер је Крле у тој серији приказан као вагабундо. За разлику од њега, некима се свидјело што је Крле вагабундо, па јавност очекује да послије „Божићњег устанка“ на црногорској ТВ крене серија „Вагабундо у Тринаестојулском устанку“.

На друштвеним мрежама паралелно иде серија под називом „Црногорци у држави Дедиње“. Серију је подстакла информација да је Милош Будвански, син једног од отаца најновије црногорске државе, примио држављанство Србије. Његов отац, који је створио Црну Гору 2006. године, је такође у Србији а зли језици говоре да ће постати предсједник црногорске Мјесне заједнице Дедиње.

Професионални Црногорци су по друштвеним мрежама одмах оптужили државотворног оца и сина Црне Горе да су показали оно што су увијек били – Срби, што се третира као озбиљна оптужба. Ипак, не треба тако лако бацати оптужбе на одбјегле црногорске милионере јер необична појава одласка црногорских политичара и олигарха у Србију може попримити масовни карактер. Уосталом, зар није очигледно да опозиција жели актуелну власт Црне Горе отправити на Дедиње?

Дакако, опозиција спомиње Спуж и тако нешто, али је Дедиње много извјесније. Чак и први државотворац Црне Горе би могао, уз уздах изненађене јавности, послије силаска с власти отићи у државу Дедиње, а за њим и многи државотворни Црногорци и црногорски олигархи.

У том смислу се не могу заобићи пророчаства екстрасенса Прок-Летија из Момишића, који је подгоричке фанове спиритуалног, непосредно прије црногорског референдума, ужаснуо пророчанством: „Одавле ће на Дедиње велика инвазија наших књажева бити, и многи ће се наши солитери направити на Дедињу том. Та земља подно Авале у Ђедиње ће се презвати, и бити „ка’ Монако“ у земљи тој.“

Народ је из овог пророчанства, те далеке 2006. године, извукао закључак да ће црногорски књажеви – политичари и богаташи гласати за независну Црну Гору да би се, послије одрађеног посла бршћења и дерања њене економије, преселили у Србију, или тачније – „на Ђедиње то“.

Гебелсова ученица, спикерка патриотских блавора

И тако, док одређени „патриотски кругови“ гледају како да „своју државу“ огуле, мјеркајући Ђедиње као своју коначну дестинацију, на другој страни имамо протесте ојађеног становништва.

Рецимо, медији су 16.2.2017. пренијели информацију о једном догађају: „Неколико хиљада жена, међу којима су многе с троје и више дјеце, протестовало је испред зграде Владе Црне Горе због смањења социјалних накнада, које су за мајке са троје и више дјеце смањене са 336 на 264 евра, и са 192 на 144 евра.

Окупљене су скандирале „Мило, лопове“ и „Душко, лопове“. Полиција је направила зид испред Владе, док су оне узвикивале „Имате ли мајке, срам вас било“, и носиле транспаренте са натписима: „Чија ћете ви бити Влада кад су дјеца гладна и све их је мање“, „Тражимо одговорност“, „Да није било нас, не би било вас“.

На захтјеве мајки, које су кроз протест тражиле модел помоћи за голо преживљавање своје дјеце, оштро је реаговао некакав Црногорски покрет, на чијем се челу налази рогамски ронилац Стево Вучинић.

Тања Кнежевић Перишић, активисткиња тога покрета, се кроз текст „Очекујем од државе да одбрани Црну Гору“ обрушила на мајке следећим скарадним начином:

„Осјећам да је моја држава, Црна Гора, мој дом и дом моје дјеце, у опасности. Не само од организованог, осмишљеног, континуираног напада ДФ групације; од те тираније мањине која траје преко годину дана, кроз све могуће начине, изузев још оружаног, којем стреми, преко манипулације свим могућим и доступним субјектима друштва, готово свим медијима, НВО појединцима, мајкама, радницима, политичким представницима својих и осталих партија, огромним новцем и још већим интересима, …, а све уз причу која им је једноставна, питка и лако допадљива: власт је криминална, сви краду, не умију ништа, не знају ништа, треба нам посредник, треба нам полицајац и ванредна управа, све наравно због НАТО-а.

„Осиромашене и ојадјене мајке, које изненада живе од 150 еура“, које немају „хљеба да једу“, стижу организовано, и то у импонзантном броју и хоће на силу у Владу. „Случајно“ су ту Бечић, Мандић, Радуловић и остали бојовници? Случајно? …

Пљујеш по држави и копаш јој гроб, а узимаш редовно преко 150 еура мјесечно и то ти ова држава даје, да се бориш још јаче против ње. Страшно! С друге стране, власт ове државе показује да не умије да се носи са свим тим: слике из Парламента Црне Горе, одсликавају сву немоћ државе, због које се осјећамо прљаво, издано, несигурно…

Нијесмо очекивали да ће тероризам мањине, вјечитих губитника, угрожавати сваки наш дан и сваку нашу недјељу. Очекивали смо да ће држава свакоме показати мјесто по заслугама. Очекивали смо да ће се поштовати њен грб, застава, језик, црква, њене институције. Зато смо дали свој глас, своју младост, своје неиживљене године, своју младеначку безбрижност – и све, али баш све дали за нашу државу. Без интереса, без наплате, уз много, највише срца. И зато је ово њихова битка. Ако је не добију, неће их бити, ни нас, али ни Црне Горе.“

Елем, у овом памфлету, којем би завидио и Гебелсов папагај, дотична Тања спомиње „непоштовање језика“ од стране „вјечних губитника“, а она сама у дотичном памфлету не користи нити једну фонему, погрешни падеж или сличну лудорију коју предвиђа нови језик некаквога Чиргића. И још тврди да су она и ликови из Црногорског покрета дали држави Црној Гори „своју младост, своје неиживљене године, своју младеначку безбрижност – без интереса и без наплате.“

Растјеривачица опозиционих и женских банди

Елем, било би интересантно да је ова нарогушена особа навела примјер „борбе за државу без интереса и без наплате“ кроз случај свога шефа Стева Вучинића – који је израњао црногорско археолошко благо из ријеке Зете која протиче кроз Рогаме, а потом све то продавао Народном музеју Црне Горе за огромне новце.

Да се подсјетила изјаве Славка Перовића у вези археолошких акција рогамског рониоца, или прочитала текст који је 12.10.2015. објављен у подгоричким Вијестима под насловом – „Вучинићу 20.000 еура за мач и шљем које је нашао“, острашћена Тања је могла све те приче о части, поштењу и ненаплаћивању – сувардати у мутну Морачу.

А што се тиче покрета, којем припада Тања Кнежевић Перишић, о њему на Википедији пише следеће: „Црногорски покрет је нестраначко удружење у Црној Гори основано 3. коловоза 2015. у Подгорици, а један од оснивача је Стево Вучинић. Циљ удружења је афирмирање црногорске вриједности и потицање јавности на залагање за поштовање државног ауторитета и очување грађанског мира. Жеља је афирмирати вриједности које Црногорце чине особеним и Црногорцима, а Црну Гору пријатном за живот.“

У памфлету који је написала уопште се не види то „афирмирање црногорских вриједности“ и „очување грађанског мира“. Напротив, у њему се афирмише идеолошко брљављење и лутање алии жеља за грађанским сукобима. Морамо се подсјетити да су критичари ове Тање давно говорили је да она стара острашћена радикалка, која не умије ништа друго да ради осим да диже отровну прашину.

Да је то тако, свједочи текст у подгоричким Вијестима од 6.10.2011, објављен под насловом „Узданица СДП- а пером гонила усташе“, гдје аутор Синиша Луковић овако пише:

„Млада и афирмације жељна новинарка, а данас савјетница за медије црногорског министра унутрашњих послова и чланица Медијског пула СДП, Тања Кнежевић-Перишић овако је писала за „Никшићке новине“ 29.новембра 1991. године у тексту „Савина бригада за примјер чојства и јунаштва“:

„Новембар 25. и 26. херцеговачко ратиште – прва линија фронта. Основни мотив који ме је покренуо да одем на херцеговачко ратиште након избјеглиштва из Загреба, била је жеља да видим те наше борце, наше суграђане, који седамдесетак дана бране част и углед Југославије, растјерују усташке банде и припаднике хрватске војске, из мјеста у Херцеговини која су и у прошлим ратовима била на злу гласу по недјелима која су урадили. Управо су пале и Чепикуће, озлоглашено усташко упориште са стратешким значајем.“

Луковић у истим новинама – два дана касније (8.10.2011), у тексту „Са резервистима 1991. на Дубровник , а 2009. са СДП на Горицу“ наводи следеће: „Госпођа Тања Кнежевић-Перишић је на питање да прокоментарише свој ангажман у „Никшићким новинама“ у јесен 1991, лажно одговорила да је „с јесени још била у Загребу“, и „не знам ђе ме нађосте у та доба“. Аутор потом закључује: „Ипак, она је ‘у та доба’ била у Херцеговини гдје се уз црногорске резервисте у редовима ЈНА, ‘растјеривала усташке банде’ из залеђа Дубровника, што потврђују њени текстови у ‘Никшићким новинама’ из новембра и децембра 1991.“

Елем, тако је било некад – а сада дотична Тања растјерује „српске и црногорске опозиционе банде“, а успут „банде мајки“ и „банде дјеце“, а све у име некаквог Црногорског покрета и свога шефа – рогамског рониоца Стева.

Појава медијских манијака

Какво лудило и какви медијски манијаци постоје у Црној Гори најбоље је показала ситуација – када су опозиционе партије одлучила да не предају листе за наредне локалне изборе у Никшићу због налога за хапшење дијела лидера опозиционог Демократског фронта.

Наиме, на црногорском порталу ЦДМ се 17.2.2017. појавио текст са насловом: „Тресла се гора – родио се миш, ДПС задржао Никшић“. У том тексту непознати аутор портала ЦДМ је, с усхићењем џунглаша, објавио новост да је ДПС побиједио на наредним локалним изборима у Никшићу, јер опозиција није предала листе.

Позивајући се на ријечи предсједника Црне Горе Филипа Вујановића да „не постоји законска могућност да се одложе избори“, овај паланачки манијак закључује следеће: „Једини побједник из ове ситуације је ДПС, која ће без икакве муке изгледа задржати власт у, политички изузетно важном, Никшићу.“

Гласачима у Никшићу овај ЦДМ паметњаковић, а последњим изјавама и лидер ДПС, нуде исти избор као када би, рецимо, отишли на никшићку пијацу да купе воће и поврће, а тамо им понуде само кромпир, уз образложење – па он је побиједио све остале.

Управо зато, један колега са Фејсбука је овако објаснио тренутну владајуће партије: „Мило је увијек за два потеза испред опозиције. Државни удар за дан избора. Хапшење Манде и Кнелета за предају изборних листи у Никшићу. А Душко држи врели кромпир у руке и умире од муке.“

Ипак, објективна јавност сматра да се овдје не ради о „два корака испред опозиције“, већ о осамсто милиона еура предности испред опозиције. Наиме, то је сума мита од приватизације КАП-а, јавно преко медија озвучена од тадашњег председика парламета Црне Горе Ранка Кривокапића, коју је по његовом мишљењу владајућа партија укњижила на свој рачун а „правосудни органи чојства и јунаштва“ нису никада процесуирали.

Наравно, о томе не смије говорити опскурна медијска радикалка, списатељица памфлета. А како би причала када исто то ради њен шеф – рогамски ронилац Стево, само мало другачије – јер га крупни залогаји нису запали. Није га запао КАП, Телеком и ЕПЦГ, тако да му је остало да рони у Зети и изиграва некаквог јуродивог попа „Барске арцибискупије“.

Ушно одјељење АНБ у одбрани државе

Посебни отклик јавности Црне Горе је изазвала одлука црногорског тужилаштва да дио лидера ДФ ухапси – јер су се договарали преко телефона да се „сретну без телефона“?! Тако је отпочела серија – „Ушно одјељење АНБ у одбрани државе“!

Збиља, а када лидери ДФ имају телефоне приликом сусрета у ресторану – да ли за столом једни с другима ћаскају преко телефона или има не треба телефон за ћаскање преко стола? Какве везе тада има телефон када се с неком особом сусрећеш, осим ако он није сам по себи прислушни уређај који ради и када не разговараш преко њега? Ако је тако – ко је тај који по закону даје налог за прислушкивање грађана, и по каквом основу се то ради?

Како је овим претензијама из црногорског тужилаштва потврђено да се опозициони политичари прислушкују од стране АНБ, те да се њихови разговори достављају функционерима ДПС, шта да се ради? Зар не би било логично да Ушно одјељење АНБ, по систему отвореног грађанског друштва, и опозицији доставља све разговори функционера ДПС, њихових министара, те олигарха блиским врху те партије, да би сви знали све? Ако то није логично, зашто није?

Паралелно са серијом „Ушно одјељење АНБ у одбрани државе“, иде и 2538. епизода серије „Црногорски пуч и одбрана цара“. У тој серији се поред Синђе и Минџе појавио некакав фантомски Чаруга, стар између 70 и 80 година, који је из Даниловграда командовао такозваним пучем против црногорске власти. У тој епизоди смо сазнали да је у Црну Гору ушло више десетина попова истог имена и презимена, с нелијепим намјерама – свргавања експропријатора.

И онда се десило чудо сценарија. Испало је да руски организатор пуча из 738. серије – Широков има лажни идентитет, те да је он у ствари Шишмаков који је побјегао у Русију, те да су у Црној Гори остали некакви Шишњакови, инфилтрирани у црногорску власт.

Гдје Чаруга удари, ту трава на ниче

Све ове нове информације су потпуно збуниле народ, те су почеле да колају невјероватне верзије истине.

Рецимо, јавност је већ сад убијеђена да је даниловградски организатор пуча легендарни герилац Чађо Чаруговић – Чаруга, који је напунио 97. годину живота прошлог новембра и рођен у знаку шкорпије. Познато је да је радио за совјетски НКВД а потом под директном командом Јосипа Броза имао функцију главног ликвидатора неподобних комуниста.

На Сутјесци је лично убио Саву Ковачевића Мизару, а послије рата планирао да отме путнички авион и пикира с неба кућу Николе Каваје, познатог ловца на Јосипа Броза. Послије пада комунизма и рушења СФРЈ Чаруга је организовао терористичку групу „Црвене бригаде“.

Чак на Википедији пише да Чаруга под својом командом има око 360 искусних диверзаната, старости од 70 до 80 година. Сви су они прерушени у попове, а тешко се могу открити јер имају лична документа на исто име – Распоп Поповић. Мањи дио тих герилаца, који је алергичан на мантије, прерушава се у мајке које имају од двоје до троје дјеце.

Нема сумње да је Црна Гора била у великој опасности, јер сви знају да Чаруга сумануто јури разноразне противнике комунизма и Шишњакове свих фела. Бог је спасио Црну Гору јер су се Чаруги поварили кинески уређаји за посекундно праћење Шишњакових, па му је са ограниченим људством само преостајало да их открива по улицама, што је била немогућа мисија. Зато је била исправна одлука црногорских власти да се он пусти да изађе из државе, јер све земље знају – гдје Чаруга удари ту трава не ниче.

Колапс државе, распад политичког система

И док се информативним просторима ваљају стари и нови серијали, Црна Гора иде ка апсолутном колапсу. Иако се из Црне Горе за последњих 25 година иселило 140.000 грађана (по Јекуб-Маријан мапи- 22,1 одсто људи који су рођени њој), црногорска власт не може обезбиједити нормалан живот томе остатку народа.

У Црној Гори је формално 49.850 незапослених људи, а неформално стопа незапослености достиже чак 60 одсто. Истраживања НВО ЦГО говоре да Црну Гору жели напустити 50 одсто младих људи. Како просјечна плата не достиже 60 осто минималних потреба за голо преживљавање, јасно је да држави нису потребне ни мајке, нити њихова дјеца. То значи да је овој власти – грош цијена.

Економску трагедију прати и распад политичког система, о чему свједочи ситуацију у Никшићу. Запаљивом реториком и неадекватним дејствима власт као да поручује грађанима – ако желите да нас смијените поклонићемо вам грађански рат. Ако га не желите, а знамо да га не желите, тада потпишите безусловну капитулацију.

Елем, јасно је да тако неће моћи, јер су избори измишљени да би се власт мирно мијењала без звоцања оружјем, неадекватних ултиматума и уцјена.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: