Вакцина са Оксфорда је безбједна и развија двоструку заштиту: Тестирања показала да антитијела могу да се боре против коронавируса

Тестирања обављена на 1.077 особа показала су да је ињекција вакцине довела до развоја антитела, али и белих крвних зрнаца, такозваних Т-ћелија убица, које могу да се боре против коронавируса.

Ово откриће је веома охрабрујуће, али је још увек рано да се поуздано каже да је то довољно за потпуну заштиту тако да су већа испитивања у току.

Велика Британија је већ наручила 100 милиона вакцина.

Шта до сада знамо?

Истраживачи са Универзитета у Оксфорду и раније су говорили да верују би вакцина коју развијају могла да пружи двоструку заштиту против смртоносног коронавируса, што се после раних испитивања на људима и показало – да обезбеђују и антитела и Т-ћелије убице, наводи се у медијима у Великој Британији. Ова прича о томе да има двоструку заштиту појавила се пре неколико дана у медијима и изазвала скокове на берзи.

“Узорци крви узети од групе добровољаца из Велике Британије којима је дата доза вакине показали су да она стимулиште тело да производи и антитела и Т-ћелије”, рекао је пре два дана неименовани извор укључен у та испитивања за британски Телеграф, пренео је Хиндустан тајмс.

Откриће је обећавајуће јер су друге студије сугерисале да антитела могу да нестану после неколико месеци, док Т-ћелије могу да опстану годинама.

Шта су антитела и Т-ћелије?

До сада је фокус углавном био на стварање антитела против коронавируса, али то је само један део наше имунске одбране. Антитела су мали протеини које ствара имунски систем која се залепе на површину вируса. Неутрализацијом антитела може се онеспособити коронавирус.

Т-ћелије, врста белих крвних зрнаца, помажу у координацији имунског система и способна су да примете која ћелија тела је заражена и да је уништи (отуда и надимак “убице”). Скоро све ефикасне вакцине стварају и антитела и Т-ћелије као одговор на патоген. Ниво Т-ћелија достижу највиши ниво након 14 дана од вакцинације, а ниво антитела достижу врх после 28 дана. Студија ипак није трајала довољно дуго да би се схватило колико дугорочни имунитет се развија.

Како вакцина функционише?

Вакцина названа ChAdOx1 nCoV-19 развијана је невероватном брзином. Направљена је од генетски инжењерисаног вируса који изазива прехладу код шимпанзи, тј. аденовируса. Прво је значајно модификован тако да не може да изазове инфекцију код људи, а такође је моделован да личи на коронавирус.

Научници су то урадили пребацивањем генетских упутстава такозваног шиљастог протеина коронавируса – кључног у продору у наше ћелије – на вакцину коју су развијали. То значи да вакцина подсећа на коронавирус и имунски систем може да научи како да га нападне.

Да ли је безбедна?

Да, али постоје нуспојаве. Нема опасних нуспојава код добијања вакцине, али око 70 одсто људи у испитивању су развили или грозницу или главобољу. Истраживачи кажу да није ништа озбиљно и да може да се реши узимањем парацетамола.

Доступна у септембру и октобру

До краја августа, током три фазе испитивања, могли бисмо знати да ли је вакцина са Оксфорда ефикасна у заштити људи од коронавируса. Према Тхе Ецономист магазину, само једно успешно испитивање омогућило би регулаторима да одобре вакцину за хитну употребу, што значи да би већ у септембру и октобру могла да буде доступна оним најрањивијим и најризичнијим групама.

Британска фармацеутска компанија АстраЗенеца, која се обавезала да ће вакцину што брже обезбедити што ширем броју људи и већ ради на стварању међународног ланца снабдевања, сматра да би потпуну дозволу – које захтева резултате вишеструких испитивања – вакцина могла да добије почетком следеће године.

Контроверзан “цхалленге триал”

Тим који стоји иза вакцине са Оксфорда најавио је додатна тестирања на добровољцима који ће бити намерно изложени вирусу у такозваном цхалленге триал тј. “изазовном или експерименталном испитивању” како би се потврдила њена ефикасност, што је потез који се сматра контроверзним јер не постоји доказани лек против болести ковид-19, пише Гардијан.

Иако су таква испитивања, у којима се здрави појединци намерно изложе патогену, рутинска у развоју вакцина, овакав приступ за ковид-19 је врло ризичан јер не постоји безбедан и ефикасан начин лечења уколико се неко од волонтера озбиљно разболи.

У оваквим изазовним истраживањима на људима, добровољци су намерно изложени вирусу у контролисаном лабораторијском окружењу, што значи да тестирање вакцине може да буде завршено у року од неколико недеља и захтева значајно мање људи.

Професор Адријан Хил, директор Џенер института Универзитета Оксфорд, каже да су научници са Оксфорда радили у лабораторији на техничким детаљима припрема за такву врсту испитивања и да се надају да ће у року од неколико месеци ангажовати волонтере.

“Надамо се да ћемо то спровести до краја године”, рекао је. “То би могло да се одвија паралелно или након завршетка треће фазе. То су комплементарне фазе, никако се не искључују.”

Временски оквир за трећу фазу испитивања зависи од чекања да се довољан број учесника изложи коронавирусу током свакодневног живота, што би требало да открије да ли су они који су примили вакцину (више него они што су примили плацебо) заштићени. Ово може да траје месецима у зависности од нивоа инфекције која постоји у заједници. Хил каже зато да би овај контроверзни начин испитивања, “цхалленге триал”, било да се паралелно одвија с фазом три или непосредно после, могао да пружи комплементарне информације о оптималном дозирању и примени вакцине, као и да је то начин да се провери колико дуго траје имунитет на вирус након излагања или вакцинације.

“Најхитнији подухват наших живота”

Британски премијер Борис Џонсон назвао је ову трку у развоју вакцине “најхитнијим заједничким подухватом наших живота”.

На основу лекова који су се показали успешним против сличних вируса, тим са Оксфорда који ради на вакцини, под вођством професорке Саре Гилберт, брзо је прешао у последњу фазу клиничког испитивања на великом броју људи. Председавајућа радне групе за вакцину у Великој Британији Кејт Бингам каже да су они у томе далеко испред свих.

Две милијарде доза су већ наручене, навела је АстраЗенеца, а свака кошта приближно колико и један еспресо. Паскал Соријот, који ради за АстраЗенеца каже да се верује да ће њихова вакцина штитити од ковида-19 најмање годину дана.

“Ако све буде добро, имаћемо резултате клиничких испитивања у августу/септембру. Производимо паралелу. Бићемо спремни да од октобра испоручујемо вакцину, ако све буде добро”, рекао је. Испитивања вакцине на људима започела је у априлу у Британии, проширивши се на Јужну Африку у јуну.

“Ово је преломни тренутак за Јужну Африку и Африку у овој фази пандемије ковида-19”, навео је директор Медицинског савета за истраживање вакцине и аналитичку јединицу за инфективне болести Јужне Африке Сабир Мади. “Како Јужна Африка улази у зиму и расте притисак на јавне болнице, сада нам је више него икада потребна вакцина да спречимо инфекцију ковидом-19.”

Недељник

Прочитајте ЈОШ:

Изазов за Суецки канал: Иран покреће огроман коридор од Русије до Индије

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: