Ванземаљски живот цветао у свемиру 15 милиона година после Великог праска?
Према теорији астрофизичара са Харварда Абрахама Леба, космичка микроталасна позадина (КМП) створена експлозијом Великог праска, која испуњава свемир у свим правцима, имала је температуру топлог летњег дан на Земљи око 15 милиона након овог космичког догађаја. На тај начин је егзопланете, чак и ако су се налазиле изван настањиве зоне (тј. “зоне Златокосе”) око своје матичне звезде, загревала довољно да би на њима омогућила прави процват ванземаљског живота.
– Ако су стеновите планете постојале у тој епохи, КМП је могла да одржи пријатну температуру на њиховој површини, чак и изван настањиве зоне – тврди Леб за Спаце.цом.
Космичка микроталасна позадина, позната и као космичка радијација, испуњава свемир у сви правцима и већ 14 милијарди година представља “одсјај” Великог праска.
Ако су се прве планете купале у топлој КМП, Леб тврди да је то омогућавало да на својој површини имају воду у течном стању током неколико милиона година.
Доказ за његову теорију би, како тврди, требало да представљају планете са траговима биолошког живота око звезда са ниским садржајем метала у нашој галаксији Млечни пут, или у патуљастим галаксијама, њеним сателитима.
Отишли још пре нашег доласка?
Према Лебовим речима, такве звезде су нешто најближе првој генерацији звезда из доба раног свемира, у коме је, по њему, врвело од живота.
Најранији докази постојања живота на Земљи за сад потичу од пре 3,8 милијарди година, око 700 милиона година након формирања наше планете, тако да смо, ако је веровати Лебу и његовој теорији, на космичку журку стигли тек када је већина гостију већ отишла.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
