Вархељи: Корона може негативно утицати на фискалну позицију Црне Горе

И поред тога што су се донедавно ризици рефинансирања дуга чинили ниским, очекује се да ће се фискална позиција Црне Горе погоршати због утицаја кризе изазване коронавирусом, казао је европски комесар за проширење Оливер Вархељи, преноси портал РТЦГ.

Комесар је то саопштио у одговору на питање посланице Европског парламента, Доминик Билд, чланица странке Национално окупљање коју предводи Марин ле Пен, о задужењу Црне Горе од 800 милиона еура за градњу аутопута код кинеске Банке.

„Донедавно су се ризици рефинансирања дуга чинили ниским, јер је повољне тржишне услове у 2019. години Влада користила за осигурање депозита како би покрила потребе за финансирањем земље у наредне двије године. Међутим, очекује се да ће се фискална позиција Црне Горе значајно погоршати због утицаја кризе изазване коронавирусом. Стога Комисија пажљиво прати то питање„, објаснио је Вархељи.

Заступница Билд се позива на студију Центра за глобални развој од 2018, на основу које би овај инфраструктурни пројекат могао сврстати Црну Гору у категорију земаља које су високо рањиве на дугове.

Комесар Вархељи у одговору наводи да приступање ЕУ захтијева постојање функционалне тржишне економије и способности да се избори са притиском компетитивности и тржишних снага унутар Уније.

„Комисија редовно прати поштовање ових захтијева. Сљедећа оцјена биће укључена у предстојећи извјештај за 2020. за Црну Гору. Претходни извјештаји скренули су пажњу на ризик брзо растућег оптрећења дуга, којег погоршавају трошкови финансирања аутопута Бар-Бољаре„, навео је Вархељи.

Комесар објашњава и да у оквиру економског дијалога са партнерима проширења, заснованог на Европском семестру, сваке године Западни Балкан припрема Програм економских реформи, документ националне економске политике који поставља средњорочне, економске и фискалне оквире, као и приоритете структурних реформи.

Вархељи подсјећа и да је у Програму економских реформи у јануару 2020. Црна Гора пројектовала смањење јавне потрошње од 2021.године, коју прате буџетски суфицити, највише због завршетка изградње прве дионице аутопута 2020.

У овом основном сценарију, однос јавног дуга према БДП-у брзо би се смањио у наредне двије године, и достигао би 62,5% БДП-а до краја 2022.

Утицај кризе са коронавирусом може негативно утицати на реализацију ових пројекција,сматра Вархељи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: