Вашингтон за петама Џеј Пи Морган Чејс банци

Америчке власти отвориле су истрагу око тога да ли је банка „Џ. П. Морган Чејс” запошљавала децу утицајних кинеских званичника како би добила послове по Кини, како је објавио „Њујорк тајмс“, јавља Ројтерс.

Инвестиционе банке имају иза себе дугу историју запошљавања деце Кинеза са политичким везама. Док су блиске везе са високим званичницима окосница свих банкарских послова широм света, оне су од посебне користи у Кини где Комунистичка партија има велики утицај на бизнис а личне везе имају кључну улогу у пословним одлукама.

Истрага кинеског пословања банке „Џ. П. Морган“ стиже у тренутку када је банка доспела под лупу због губитка од шест милијарди долара који је претрпела у трговини банкарским дериватима у послу званом „Лондонски кит“.

Државни тужилац је поднео кривичну пријаву против двојице бивших трговаца „Џ. П. Моргана“ оптужујући их да су свесно рачуноводствено умањивали губитке банке.

„Сувише важна да би пала”, био је став због кога је Запад по избијању глобалне финансијске кризе баснословним новцем засуо низ својих водећих али урушених банака.

Сада је поново на испиту због највеће америчке банке – Џеј Пи Морган Чејс.

Вешта да уочи крах америчког хипотекарног тржишта, који је 2007. подстакао текућу глобалну финансијску кризу, распрода чак 12 милијарди акција са сумњивог тржишта станоградње, банка је пролетос пријавила рекордан скок профита од 33 одсто у односу на исти квартал 2012.

Али, пословне технике банке, која слови за другу најимућнију на свету – са активом око 2.500 милијарди долара – одавно су под лупом америчких истражних органа и Еф-Би-Аја.

Испоставља се да је листа пословних пропуста и лукавих потеза банке без рационалног објашњења подужа.

Од манипулисања ценом електричне енергије 2008. у најмање две америчке државе, Калифорнија и Мичиген, до скандала лондонске филијале која је банку коштала 6,2 милијарде долара.

Највећи појединачни банкарски губитак у историји берзанског пословања, остварен на трговини финансијским дериватима, подигао је узбуну у Вашингтону.

Како је трговац банке Бруно Иксил уопште дошао у позицију да барата милијардама долара новца банке и инвеститора са чијим новцем се кладио? Ко је све прикривао губитак од централе у Њујорку? Зашто Џеј Пи Морган Чејс није тај дебакл приказао акционарима и инвеститорима?

У низу проблематичних потеза ових дана изашла је на видело и политика запошљавања у филијали у Хонгконгу, преко које је банка дошла до низа баснословних послова у Кини.

„Њујорк тајмс” открива да је ова банка у периоду продора на највеће азијско финансијско тржиште у једном тренутку запослила Танг Сјаонинга, сина председника управног одбора великог кинеског државног финансијског конгломерата. Потом и ћерку бившег високог званичника државних железница Кине.

Америчка државна истрага не тврди да се банка у добијању послова користила митом, али је веома заинтересована да сазна да ли постоји веза између запошљавања наследника утицајних кинеских званичника и добијених послова.

Вест да америчко регулаторно тело и Еф-Би-Ај отварају истрагу о пракси регрутовања људи ове банке у Кини, унела је зебњу међу велике међународне банке које се такође боре за продор на велико финансијско тржиште Азије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: