Васкрс и голгота српског народа: Обиљежена 100. годишњица пробоја Солунског фронта
1 min read
Фото: Танјуг/Владимир Џуверовић
Централни комеморативни скуп поводом великог јубилеја — 100. годишњице од пробоја Солунског фронта — одржан је на српском војничком гробљу Зејтинлик, у присуству више од хиљаду грађана и званичника из Србије и земаља-савезница.
Обиљежавању 100. годишњице једног од најславнијих тренутака српске историје, који се у свијету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, присуствују изасланик предсједника Србије Никола Селаковић, министар одбране Александар Вулин и представници Владе Француске и грчког предсједника Женевијев Даријесек и Мариа Коља Царуха.
Након интонирања химни Србије и Грчке и полагања вјенаца на спомен костурницу, Селаковић је одржао говор и послао поруку о пријатељству и миру за који се Србија залаже, преноси Танјуг.
„Пружена рука Србије стоји и данас као и 1918. године. Као и прије 100 година не желимо да имамо непријатеље, већ да градимо пријатељства“, казао је Селаковић на „једној од највећих светиња које Србија има — српском војничком гробљу на Зејтинлику, мјесту где 7.441 српски јунак за слободу почива заједно са својим савезничким саборцима“.
Селаковић је подсјетио да је српско војничко гробље у Солуну једно од најзначајнијих симбола српског националног бића, симбол страдања српског народа на почетку 20 вијека, преноси Спутњик.
Он је додао да се за Први светски рат не каже без разлога да су то голгота и васкрс српског народа. Селаковић је прецизирао да је у Првом свјетском рату Краљевина Србија изгубила 1.247.435 људи — 23 одсто становника, односно 61 одсто мушке популације између 18 и 50 година, и додао да краја тим мукама не би било да није било савезника, Француза, Грка, Британаца, Италијана и Руса.
„Данас Србија више није сама. Она води нову борбу — борбу за бољу будућност, за нашу дјецу и мир, а то је знак да ће у тој борби имати успјеха“, рекао је он.
Селаковић је између осталог подсјетио и на снагу српских бораца који су за 45 дана стигли од Солуна до Београда, због чега се и данас као легенда препричавају ријечи француских официра да су српски војници бржи и од француске коњице.
Вијенце су на споменике положиле и делегације Италије и Русије.
Грађане који су рано јутрос почели да пристижу из Грчке и из свих дјелова Србије, као и из Републике Српске, на капији је дочекивао чувар Ђорђе Михаиловић (91).
Пробој Солунског фронта почео у зору 14. септембра 1918. године и резултат те операције били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Њемачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918. године.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Не упуштајући се ну у какве друге коментаре констатовали бисмо да је трагични србски јунак и родољуб, генерал Милан Ђ. Недић, претседник јадне србске владе у току Дргугог св. рата, објавио значајну књигу „СРПСКА ВОЈСКА И СОЛУНСКА ОФАНЗИВА“, где између осталог, стоји:
„Последице незавршеног дела. – Пробој солунскога фронта и солунска офанзива 1918 године ту су нашли свој крај. У тим великим војничким радњама српска војска имала је главну улогу и сме се изрећи без устезања да је она допринела активно и непосредно распаду централних сила. Усамљеној Немачкој која малаксаваше већ под ударцима наших савезника на западном фронту, није остало ништа друго, но да и она погне главу и моли за мир. Молила је и прихваћена је. Учињено је опет нешто на штету човечанства и доброг завршетка светскога рата.
Изгледа као да у редовима савезничких политичара и војника не беше онда и људи с далекосежним погледима. Све као да је гледало на ондашње ствари с девизом: од данас до сутра. Због тога се уговори о миру и изигравају, од пријатеља се праве непријатељи, оборени се дижу и деле Европу за и против ревизије уговора о миру. Упрвоме табору су, с Немачком на челу, Италија, Аустрија, Мађарска, Бугарска, а у другоме, с Француском на челу, Југославија, Пољска, Чекословачка и Румунија. У позадини с неизвешношћу у ствар стоје Русија и Енглеска. Шта ће из свега овога да изиђе? На ово питање није тешко одговорити и поред хумане мисије Друштва народа и поред свих пактова и
дипломатских игара око разорзжања…“ (Види: Арм. ђенерал, Милан Ђ. Недић, Српска војска и солунска офанзива, Београд, 1932, стр. 114-115).