Васкрс на даљину
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
“Коме црква није мајка томе ни Бог није отац”
Свети Кипријан
“У храму је као у музеју, на зидовима неми светитељи, зачуђено посматрају свештенике у свечаним црвеним одеждама, златом украшеним орарима и епетрахиљима. Све одише складом и молитвеним спокојем, на празник Христовог Васкрсења”, чује са глас официјалног коментатора из режије. Да би дочарао атмосферу стручни консултант чак у студију осећа мирис тамјана.
Једна камера је на крану, једна, уместо хора на балкону под кровом храма. Остале су распоређене по целом здању од улаза до олтара.
“Шта се у се у ствари догодило тог петка на Голготи када су разапели Христа? У суботу је Христ почивао у гробу, васкрсао је у недељу рано и у белим стихару се приказао. На руском језику недеља је воскресење. У недељу је васкрсао и то је победа живота над смрћу. Стога је Васкрс празник над осталим хришћанским празницима”, наставља коментатор.
Камере шетају по композицијама Христовог живота живописаним на зидовима саблазно празног храма. Васкрс без народа. Казна, опомена, посустајање, маловерје? Стварна или пројектована опасност пред којом је наше верују сломљено.
Клир је сам, народ још усамљенији. Директан пренос. Све је на даљину. Полицијски час. Никог нема на улицама. Атмосфера за силазак светог Духа или нечастивог.
У ере виртуалног општења, комуникације на даљину, трговине из фотеље, пословања из кревета, виртуалних плаћања, добили смо и виртуалну Божју службу.
Ни мање ни више већ Васкршњу литургију. Црква је Господња, састављена још од два стуба свештеника и верујућег народа. Без народа нема пуноће, кога ће Господ да помилује, кога да благослови и дарује својим светим тајнама? Нема Васкрса без смрти ни службе без народа. Христос је тело православља, свештеници су његове одежде, шарене, чисте и прљаве, као и сва одела, а народ је његова душа. Без душе нема живота. Покушали су комунисти да на Христовом учењу саграде социјализам. И мало им је фалило. Ало то на изглед мало је све срушило.
Хришћанство без Христа је утопија, служба без народа погибија. Још од двадесетих година прошлог века Српска црква је означена од стране Коминтерне као велика препрека продору комунизма. Разбијана је споља и изнутра. Канонски и кадровски ломљена, пуњена црвеним поповима, али је имала своје светионике у којима је горела воштаница светосавска. Од владике Николаја, Аве Јустина, Старца Тадеја, Старца Гаврила, Патријарха Павла...
И у време највећег мрака из ког је куљао страх и физички погром свештенства после Другог светског рата са службом се није стало. Служило се за време вариоле вере. И данас је Српска православна црква препрека неким другим процесима и њиховим тежњама да контролишу људски ум и да обликују душу човека по мери робота. Овај вирус је део тог пројекта. Проветравања и препакивања становништва.
Ако се одрекнемо свете литургије, свете тајне причешћа одрекли смо се Васкрслог Христа и његове победе над смрћу.
Одрекли смо се историје која се најбоље види управо у огледалу Распећа и Васкрсења.
Какав би вио смисао овог трулежног живота ако људска душа није вечна. Шта је човек без духа светога? Арогантно и преједено брдо жила, кости и крви. И надасве путујући пролазник са изборим којим ће оделом душу оденути.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
„Црква је Господња, састављена још од два стуба свештеника и верујућег народа. Без народа нема пуноће, кога ће Господ да помилује, кога да благослови и дарује својим светим тајнама? Нема Васкрса без смрти ни службе без народа.“ – браво Мишо
Знамо али се исто опиремо,то је оно што нас чини таквим какви јесмо,можда није увјек све одмах испуњено у пророчанствима нека су дјелимично а нека су се испунила у цјелини у времну у којему су здата,за дјелимична је тешко рећи када ће се други дио или у потпуности остварити али то се дешаје пред нашим очима.Били смо свједоци и добра и зала и учествовали овако или онако у свему томе али невјерујемо данас дасе то нама десило и да смо то ми.
Нијесам ја Србин немој мене ја сам из Црне Горе,и тако се у двадесетпрвом вијеку спашавају животи!Неко ће прокоментрисати на свој начин али сама та изрека и једина шанаса за опстанак у одређнм тренутку је једном момку из Беогрда спасило живот у Сплиту је катасрофа, гдје смо дошли и то у ЕУ демкратији.Крај коментра и распрве по овом питању.
Библија и све друго касније а то су углавном Јеванђеља лијепо кажу само изгледа нама то није доста,ми ипак вјерујемо Станистима више него Богу,по обичају крива је Црква а код нас Митрополит,такав смо народ,неки су радосни а није их мали број,али број оних који су ни радосни ни спокоји драматично расте и који се помирити немогу,да ли ће ту пророчанство бити одложено за одеређни временски период ,а буде отврено неки други пут или из неког свог дијела који није извршен тешко је рећи ,само се не мири ни народ ни Црква,побуна у себи и изван себе је вдљива,оправдана сигурно колико ће бити дјелотворна причекајмо?
О последњем времену
Свети НИЛ Мироточиви
Од око 1900. године, па до средине XX столећа, људи тога доба постаће такви да ће се једва моћи препознати. Када се приближи време Антихристова доласка, разум људи помрачиће се од плотских страсти и само ће се бесчашће и безакоње разрастати. Свет ће бити непрепознатљив, измениће се изглед људски, захваљујући бестидности у одевању и чешљању неће моћи јасно да се разликују мушкарци од жена. Ти ће људи бити дивљи и зверски сурови због саблазни Антихристових. Неће бити поштовања према родитељима и старијима, љубав ће нестати. А пастири хришћански, епископи и свештеници, постаће људи сујетни који савршено не разликују десни пут од левога. Тада ће се хришћански морал и предање изменити. Међу људима ће нестати скромности и челомудрија, а зацариће се блуд и распуштеност. Лаж и среброљубље превазићи ће сваку меру, а тешко онима који гомилају благо. Друштвом ће загосподарити блуд, прељуба, мужелоштво, тајна дела, крађе и убиства.
И у то будуће време, захваљујући сили огромнога злочинства и распуштености, људи ће се лишити благодати Духа Светога коју су добили на Светом Крштењу, а уједно ће изгубити и грижу савести.
Цркве Божије остаће без богобојажљивих и благочестивих пастира и тешко онима хришћанима који остају у свету и који ће савршено изгубити веру, пошто ће бити лишени могућности да ма од кога виде светлост познања. Тада ће се они удаљавати од света, тражећи у свештеним прибежиштима олакшање од душевних страдања али свугде ће наилазити на препреке и тегобе. И све ће то бити последица тога што ће Антихрист успети да да господари свима и да постане владар целе васељене и што ће творити чудеса и невероватна знамења. Он ће уз то дати порочну мудрост несрећном човеку, тако да ће овај начинити таква открића да може један човек са другим да разговара са једног краја земље на други. Тада ће људи летети по ваздуху као птице и прошећаће морским дубинама као рибе. И када све то достигну, бедни људи ће у удобности проводити живот, не знајући, несрећници, да је то – обмана Антихристова. А он ће, зликовац, захваљујући човековој сујети тако усавршити науку, да ће то људе скренути са пута и привести у неверовање у постојање Троипостаснога Бога.
Тада ће Свеблаги Бог, видећи погибао рода људскога, скратити дане ради оних малобројних који се спашавају, јер ће Антихрист хтети да саблазни, ако је могуће, и изабране… Тада ће се изненада појавити Мач казне и убиће Опсенара и слуге његове.
Ovdje je pisac sve rekao i svaki komenar bi bio suvišan.
Дошло вријеме и истинска потреба да недораслом и безљубавном свештенству попује сопствена паства! Кад попови заћуте и не смију да прокамене, ми обично камење проговарамо,по ријечи Господњој!