Васкрсење
Анастасис/Васкрсење, фреска у ман. Земља живих у Цариграду (14. век)
Пише: Максим Драшковић
Васкрсења не бива без смрти,
рождество је смрћу овјенчано,
сви погледи у живот упрти
исходиште од Бога је знано.
Како која година се ниже,
смрт у нама искром васкрсава,
сваким даном вјечности смо ближе,
живот нам је сновиђења јава.
Треба служит чести и имену,
из торине губу утријети,
у бурноме живота времену,
подвижењем часно умријети.
У фукаре очи од сплачине,
само мисли о трбуху ситом,
закон јој је живота да зине,
као свиња пред пуним коритом.
Крст носити нама је суђено,
Бог небеске отвориће двери,
грешно наше биће отуђено,
покајнички вратиће се вјери.
Христос воскресе!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
