Васојевићи у Београду: Антисрпство са Теразија
1 min read
Теразије
Пише: Иван Милошевић
Хиљадупостотни Црногорци у Београду су посебан феномен. Увијек када прочитам текстове неких београдских Црногораца у којима из салона „Москве“ бране Црну Гору од великосрпске напасти и отимања народноносних обиљежја, закључим да тај феномен још није довољно истражен и да би се тим изучавањем вриједило позабавити. Како то 1000-постотни Црногорци са Теразија, који су читав радни, па и животни вијек провели у Београду, стекли име и презиме, разне титуле и све остало што иде уз то, постану жестоки антисрби?
Чак и ови домаћи Монтенегрини не проспу толико жучи на све што је српско, као што то понекад ураде монтенегрински Црногорци са Теразија. На једном нео-дпс-овском порталу јутрос је освануо текст неког проф. др са србијанских факултета, родом из Васојевића, који је оптужио Србе за крађу националног идентитета Црногораца и шта још све не. Нијесам отишао даље од прве реченице, а већ ми је било јасно да је он типичан примјер црногорског феномена са Теразија.
Овај Васојевић је у то друштво добро залутао и нешто се не осјећа баш добро, када се толико труди да испљује све што је српско. Као да га нека подсвијест тјера да се докаже да му је мјесто тамо гдје му није мјесто, па да би то урадио користи разне методе, а једна је позната као пљување у вис. Гдје то падне изгледа да више није ни важно, јер у том процесу изгледа да је важно дешавање, а не коначна посљедица.
Чуј, још из Васојевића, па се острвио на Србе! Васојевићи, колико ми је познато, имају дужу историју као независно, него као црногорско, племе и није ми јасно што понеки васојевићки Брђани желе да црногорче снажније од оних из подловћенске Црне Горе. Барем се у Васојевићима од памтивијека србовало и славило српско име и то не због тога што је неко то наредио, већ је то била као нека насљедна биљежница у коју су се уписивали стари, а и данашњи Васојевићи. Ипак, има и оних који су се исписали из те биљежнице и нека их, нико им то не брани. Међутим, што су онда наврли да и остали траже исписницу, никада ми није било јасно.
За вријеме студија осамдесетих година прошлога вијека у Београду сам проживио седам незаборавних година. Нигдје нијесам примјетио ту србијанску жељу за негирањем Црногораца и Црне Горе. Напротив, свуда сам слушао оде Црној Гори, њеној прошлости, начину живота и духовном опредјељењу опјеваном у „Горском вијенцу“, па сам се и сам осјећао некако посебним, иако за то није било објективних разлога. Посебно су ми били упечатљиви србијански сељаци из богатих шумадијских села. Иако без школе и велике науке, рецитовали су Његоша, славили Мојковац и Вучји до, краља Николу… Нијесам чуо ни слово неког понижавања или увреде на рачун Црне Горе. Мислим да се ни данас то није промијенило, упркос актуелним салвама антисрпских глупости које долазе из Црне Горе.
Добро се сјећам студентског дома „4. април“ на Вождовцу. Мислим да је половина станара била из Црне Горе, управник је био такође наше горе лист и на сваком кораку смо били повлашћени. Често смо добијали собе преко реда, а за пар година колико сам тамо био не сјећам се када смо стали у ред за ручак. Нас двадесетак Црногораца увијек смо узимали храну преко реда, а да нико против тога није протестовао. Остали су само одмахивали руком и говорили „То су Црногорци“, што је звучало као нека посебна пропусница. У то вријеме мислио сам да су се остали плашили да нам приговоре да и ми, као и остали, станемо у ред, али негдје при крају студија сам схватио да се не ради о томе. Схватио сам и да је њима неко свој причао нешто лијепо о Црној Гори, што су запамтили, па су нас поштовали и онда када то нијесмо заслуживали. И то поштовање, па и на сопствену штету карактеристика је Срба, посебно оних из Србије, и мислим да на ту карту и данас играју ови несрећни Црногорци са Теразија, који се повремено гласну из србијанских фотеља и оспу паљбу по Србима.
Нема шта, посебан феномен су 1000-постотни Црногорци са Теразија. Ваљало би их негдје окупити и питати како живе. Гарант неупоредиво боље него Срби у Црној Гори! И та чињеница заслужује озбиљно истраживање и надам се да ће се неко осмјелити да проучи шта се то са Србима данас збива, када и неки Васојевићи неће да буду оно што су вазда били.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kakve gluposti su ovde napisane.Neverovatno je koliko ima netačnosti,i lupetanja,i to zglobna,antivasojevićka.Uskoro će biti jasnije svima,pravo učenje i znanje neguje naša crkva.
Dukljanski nacista Ptrah(ijen)a priča o nekakvim „ruralnim“ Srbima iz Srbije, kao da je Crna Gora veličine SAD, Rusije ili Kine, a ne gotovo 100% seljačka zemlja, izuzimajući primorske gradove, koji su joj pripali tek krajem 19. i sredinom 20. vijeka, a njeni „gradovi“ Šavnik, Plužine, Andrijevica, Danilovgrad, pa i Cetinje desetostruko manji od nekih vojvođanskih ili srbijanskih sela!
У овом контексту поменули бисмо Светозара Вукмановића „Темпа“ (Подгор, код Цетиња 1912 – Режевићи, код Петровца 2000), који се у својству Брозовог делегата пребацио у Босну и Херцеговину трагичне 1941. године, да покрене братоубилачки рат међу Србима. Вукмановић је дипломирао права у Београду, у Србији. По народности се оределио као Црногорац ( Види: Редакциони одбор, Ко је ко у Југославији, Београд 1957, стр. 786). Његов отац је био присталица тзв. „зеленаша“. Имао је брата Луку, свештеника, који је био присталица монархије. Луку су комунисти ухапсили у Словенији и стрељали 1945. године. Светозар није ни прстом мрднуо да спаси ухапшеног брата, јер се држао комунистичког класног начела: убиј ближњег свога! Члан КПЈ од 1935, а члан ЦК КПЈ од 1940. године. Као познати предратни комуниста бечко-берлински марксиста баљезгар, био је у више махова хапшен и осуђиван за време студија на Београдском универзитету због антидржавне активности. Водио је између осталих, групу млађих студената и комунистичких симпатизера, који су извикивали познате комунистичке и антидржавне фразе и пароле:
– Доле са крвавом србијанском монархијом! – Доле велико-српска војно-фашистичка диктатура!
– Доле велико-српска политика националног угњетавања!
– Живела борба расходованог и угњетеног албанског народа за независну и уједињену Албанију!
– Доле хегемонистичко-империјалистичка политика крваве владавине велико-српског фашизма!
– Живеле радничке и сељачке совјетске владе у Србији, Хрватској, Словенији, Македонији, Косову, Црној Гори, Босни и Војводини!
Вукмановић је присуствовао на комунистичком историјском састанку 4. јула 1941. године у Београду, у вили Владислава Рибникара, којег је организовао Покрајински Комитет КПЈ за Србију по наредби Коминтерне, да се покрене прва етапа „буржоаско-демократске“ револуције у Србији. На састанку су били присутни Јосип Броз „Тито“, Александар Ранковић, Иван Милутиновић, Иво Лола Рибар, Милован Ђилас и Сретен Жујовић. После тога, Вукмановић је за време извођења и покретања Брозове великохрватске, интермаријумске, фабијанске и бундистичко-бољшевичке “буржоаско-демократске“ револуције у Србији 1941. године, која је била само нагли прелаз у пролетерску, био овлашћен од стране Јосипа Броза „Тита“ да покрене точак револуције у Босни и Херцеговини и да ради на ширењу комунистичких партијских ћелија.Такође, после тога, по наређењу Стаљина, а у сагласности са Брозом одлази у Македонију ради повезивања НОП Југославије са НОП Бугарске, Грчке и Албаније, да би се створио Балкански штаб, који би био под командом велеикохрватског „маршала“ Јосипа Броза Тита. Овим је Стаљин хтео да у току 1943 и 1944. године спречи заузимање Грчке од стране англо-америчких трупа. У овом подухвату Вукмановића је активно помагао и др Благоје Нешковић, политички секретар Покрајинског Комитета КПЈ за Србију.
И ако су Вукмановићеви планови и намере пропали у Босни и Херцеговини 1941. године, показало се да је то било привремено. Долазак Брозових пролетерских бригада, које су побегле из Србије и Црне Горе у Босну и Херцеговину крајем 1941. године, донеле су нове покоље, страдања и идеолошке поделе обезглављеном, пониженом, окупираном, обесправљеном нашем несрећном србском народу. Ово потврђују између осталих и публицисти Драган Марковић и Слободан Босиљчић у књизи коју су објавили под насловом „Делегат Врховног штаба“, где између осталог, стоји:
„Изненада, 24. децембра, око 8 часова увече, у Рогатицу су стигли Тито и Врховни штаб. Дошли су Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Моша Пијаде и Иво Лола Рибар. Обрве су им биле беле од иња. Пратио их је добро наоружани Крагујевачки батаљон Прве пролетерске бригаде, која је три дана раније формирана у Рудом. Босанцима је сада било јасно зашто им је Врховни командант још за време разговора у Ужицу тражио да му обезбеде неко место у Босни за смештај Централног комитета и Штаба.
Чим су се срели у Рогатици, Темпо се, сав узбуђен од радости, обратио Врховном команданту:
– Друже Тито, спасили сте нас од расула!
– Како то од расула?
– Да, управо сте нас спасили – наставио је Темпо детаљно објашњавајући ситуацију у овом делу Босне.
Тито се онда, храбрећи их, насмешио и рекао Кардељу и Ранковићу:
– Видите, добрим смо путем стигли!…“ (Види: Драган Марковић и Слободан Босиљчић, Делегат Врховног штаба, Београд, 1968, стр. 77).
Веома је важно напоменути да се Вукмановић слободно кретао у својству Брозовог специјалног делегата Врховног штаба на подручју тзв. Независне Државе Хрватске и Недићеве Србије са лажним исправама, са објавом и картом за повлаштену вожњу на жељезници, које су издавале хрватске и где год је било потребно потврђивале и немачке власти, а на подручју Недићеве Србије и србске и немачке власти. Вукмановић се једно време у току 1942. године налазио на Брозом специјалном задатку у Сарајеву, а затим и Загребу. У Павелићевом Загребу, у којем су вођени преговори између немачких национал-социјалиста, хрватских усташа и Брозових комуниста-троцкиста о заједничкој сарадњи да се уништи и и разбије српски национални покрет Драже Михаиловића и да се сломи кичма србском народу, налазио се поред Поповића, Ђиласа и Велебита, на специјалном задатку и Иво Лола Рибар у својству специјалног изасланика и делегата ЦК и Врховног штаба (Види: Јозо Петричевић, Иво Лола Рибар, Загреб, 1964, стр. 119-131).
Вукмановићев случај је важан и интересантан, јер доказује и поткрепљује историску истину, да је несумњиво постојала добро организована и камуфлирана сарадња између лажног „маршала“ Јосипа Броза „Тита“ и поглавника Анте Павелића, као и са извесним немачким национал-социјалистичким представницима у Загребу.
Одувек сам волео Београд, неко време и живео тамо…Неке од најлепших успомена ме вежу за тај град, зато му се увек и радо са љубављу враћам… Сваког априла ме ухвати носталгија за Београдом, а ако нити једном у пролеће не одем тамо, разболим се од чежње. Тамо су највећи интелектуалци, најбољи људи, најлепше жене, позоришта, кафане, приредбе, утакмице… Али, није ни у Београду све добро. Шта ми највише смета? Па управо то, што се нигде нисам наслушао и нагледао такве багре, као што сам у „кругу двојке“. Ваљда то обиље и зашушканост привлачи људски отпад на исти начин како топла и влажна места привлаче бубашвабе са свих страна. Има их доста пристиглих и из Црне Горе. Срећом, багра из „круга двојке“, баш као и бубашвабе, лако се разјури. Био сам врло млад, када сам од брата од стрица (рођеног Београђанина) добио савет да, кад год ми се нека бубашваба из „круга двојке“ покуша да попне на главу, треба да станем, смркнем се, окренем према бубашваби и гласно се продерем: „М’РШ“! Уколико то не помаже, преостаје ми да упорну бубашвабу шутнем ногом у задњицу. Ваљда умем добро и гласно да мршакам, зато никада нисам дошао у прилику да неку бубашвабу из“ круга двојке“ морам и да шутнем! Мада, када у Београду налетим на какву бубашвабу из Црне Горе, обузме ме неки гадан порив да газим… Срећом, самоконтрола ми добро иде!
Kada bi se svi Srbi iz Crne Gore koji su u Srbiju otišli za korom hljeba, a danas po Srbiji sa Terazija pljuju, u Crnu Goru vratili u onakvom stanju kakvom su za Srbiju pošli, bila bi to najtužnija povorka u istoriji čovečanstva…
Све је то Србија крива.Београд је постао најнесрпскији град гдје свака јајара и битанга може да прича против Срба шта хоће.Црна Србијо на које си гране спала.
LINNIJA NASE PREVJERE ,NASEG VJECITOG ZLA IDE POSRED PORODICE A NE POSRED BRATSTVA ILI PLEMENA!SRBI IZ CRNE GORE, CRNOGORCI ILI SU LJUDI ILI .OVNA,SREDINE NEMA I TAKO JE PRAVO !ZATO G8V8RITI O NEKOM BRATSTVU I ,PLEMENU JEDNOZNACNO JE KRIVICNO I NIJE TACNO!TOLIKO JADA I BIJEDE STO MI MOZEMO DA PROIZVEDEMO ,NEMOZE NIKO NA SVIJET BIJELI!ISTO TAKO NIKO NE MOZE DOBRA I CESTITOSTI DA UCINI KAO MI!OVI NASI NESRETNJICI KOJI SU KRENULI NA ZAO PUT SVOGA RODA DOBRO ZNAJUU DA CE IH NASE DOBRO ,CAST I PLEMENITOST POSTAVITI TAMO GDJE SMO POSTAVILI SVE OD VUKA BRANKOVICA DO DANASNJIH IZMECARA!VI ONI STO U PROSLOSTI HULISE NA SVOJU KRV,CAST I VJERU NAROD IH ZAPISA MEDJU SLJAM SVOGA RODA!ONI DOBRO ZNAJU SVOJ KRAJ ,DOBRO UVIJEK NA KRAJU POBJEDJUJE,GODINE ,DECENIJE I VJEKOVI TU NE IGRAJU NIKAKVU VREMENSKU PREPREKU!
За вријеме студија осамдесетих година прошлога вијека у Београду сам проживио седам незаборавних година. Нигдје нијесам примјетио ту србијанску жељу за негирањем Црногораца и Црне Горе… Посебно су ми били упечатљиви србијански сељаци из богатих шумадијских села…
To je tvoje licno, skromno, iskustvo. Ono nije relevantno ne samo zato sto je pojedinacno, ili zato sto si pristrasan, subjektivan, te si ovo mogao i izmisliti (vjerujem da nijesi, inace), vec zato sto se jedino sto je validno i referentno manifestuje kroz odnos drzave Srbije, odnosno njenih elita, prema crnogorskom pitanju.
Hajde da govorimo jezikom cinjenica, a ne romansiranjem stvarnosti. Sta kaze (iz kurtoazije i pristojnosti) seljak iz Sumadije ili nekog drugog kraja, manje je vazno od onog sto (stvarno) misle, kazu i cine, recimo, Tomislav Nikolic, patrijarh Iriinej, Velimir Ilic, Bosko Obradovic – sva cetvorica su iz ruralnog dijela Sumadije, dakle, ljudi sa sela, ali njihove rijeci imaju stvarnu tezinu, za razliku od prolaznika iz epizoda tvojeg studenstkog zivota. I, da se razumijemo – ovi ljudi nijesu incident nego paradigma, model kako se ponasaju pripadnici srpske elite iz raznih sfera, iz bilo kojeg kraja Srbije. Slusaj i gledaj sto cini srpski politicar, akademik, crkva, mediji, ljudi iz kulture… Svi se ponasaju na isti nacin, po istom obrascu. A, taj odnos je uvijek bio konstantan, dosljedan, nije se mijenjao od 19. vijeka, kad su Srbi, kao i ostali narodi, poceli da se formiraju kao moderno drustvo, homogena etnicka zajednica, drzava sa politickim ciljevima itd.
Naravno, niko ne negira da smo Crnogorci, stavise, ljudi u Srbiji na nas gledaju (u najvecem broju slucajeva) sa simpatijama, kao sto si i rekao… Samo, u „Crnogorci“ oni vide regionalno porijeklo, geografsku odrednicu, stavljajuci znak jednakosti sa „Sumadinci“, „Vojvodjani“ itd., sto se lako uoci nakon prve diskusije koja iole zagrebe po pitanjima iz domena politike…
Sve takve treba, kako je govorila moja pokojna baba, kakvom g..njivom motkom najuriti tamo odakle su se dovukli! Smatram da je Srbiji dosta albanskih i muslimanskih sovinista da ne moraju jos i sa crnogorskim klosarima da se nose!
Previse smo mi Srbi tolerantni, sentimentalni, blagonakloni i zaboravni! Najveci koljaci Srba i likvidatori osim ustasa i balija su bili i mnogi crnogorski zlikovci poput Djilasa, Sekule Drljevica i drugi! Koliko li jos takvih ima medju naivnim Srbima?
На Сајму књига на ЦИДовом штанду из Цг двојица траже књиге Новака Аџића…скоро сам се насмијао глупости глупака који од тог медиокритета траже књиге… Ћосовића сам читао,заправо оне који су му књиге саставили само да видим биједне аргументе и све сам их побио као фалсификате.
Не може се вјечито живјети од владике Данила и Светог Петра. Пад Црне Горе, као пиједестала српства, почео је са моралним, а онда и сваким другим падом краља Николе, наставио се кроз посебно истицање црногорских другова у комунистичким „подвизима“, да би кулминирао отвореним анти-сопством данашњице. Тек да знамо, браћо, да смо се грдно обрукали.
Te montenegrinske stvore samo Srbija može iztpjeti. Ipak su oni mnogo mallobrojniji od nas njegosevaca.
A kako su to Srbi iz Crne Gore, koji su cijeli životni vijek proveli u Crnoj Gori, najveći anticrnogrska? To je pravi fenomen koji treba istražiti.
Зато што се не одричу своје крви, отаца и ђедова, мисле својом главом, не чекају да се на сваких 50 година појави нека партија која ће им говорити шта су и ко су јер за то немају времена, чувају вјечну стражу Српству и Истини. Свим срцем воле Црну Гору али не прихватају да им то ико намеће на силу да би им сјутра провукао нож испод грла или промијенио вјеру прађедовску заради својих умоболних потреба.
Pastiri znaju kad se stado goveda napaslo I prejelo.
Predvodnik vo sa medenicom,pocne da maje glavudzom,krene da se bechi,kači sa ostalima,i da kopa prednjim nogama,jednostavno buče.Tada ga pastir osine po ledjima.
Danas u Beogradu ljudi iz Crne Gore jako brzo gube imidz koji su imali.Primat u mnogim sferama ide ljudima iz Bosne,Krajine,naročito Kosmeta.Tako da je tacno da terazijski likovi sve se vise iz inata guraju u antisrpstvo i navodnu ugroženost MN od Srba.
Svaka svinja kad se prejedete prevrne korito. Ovdje je do skoro bilo šik biti antisrbin. Fukara podajnicka se ljuti sto Srbi i Rusi otkazuju ljetovanja. Brzo li će promijeniti curek ako je ovaj nagovještaj G. Rodila i G. Vucica trajan.Da nismo sve dobili( nezasluženo) od Srbije ne bi nas ni bilo!Nezahvalnost je naša vrlina.
sacuvaj me boze vasojevskog kumstva citiram kralja nikolu:)
Sacuvaj ma Boze Nikoline Crne Gore!!
To није изговори Књаз Никола но Војвода Машан Ђуровић у здравицу Књазу
Јели то због оних наших триста момака из Вадојевића што је послао директно у смрт?
Vasojevici i svi ostali poreklom crnogorci, evo 100 godina zive na grbaci srpskog naroda i neki su Srbi a neki Crnogorci i na taj nacin dobro profitiraju ,pogotovo u BGD.
Ako srbijancima to ne smeta,onda neka ih i dalje!