Ватрогасац из Бара: Немамо основну заштитну опрему, возила у Ватрогасној су у катастрофалном стању

Ватрогасац из Бара, Бојан Рукавина против кога се води дисциплински поступак, због тога што је са своји колегама одбио да асистира полицији у сузбијању протеста православних вjерника,  упознао је јавност са стањем у ватрогасној служби у Бару.

Рукавина је прво напоменуо на дисциплински поступак који менаџмент води против групе ватрогасаца која је одбила да пружи асистенцију припадницима МУП-а у протесту грађана испред тунела Созина.

Подсјетимо, грађани су протестовали због усвојеног владиног антицрквеног Закона о слободи вјероисповјести.

„Да су били толико одлучни да нам набаве опрему, много би нам значило“, казао је Рукавина.

Он је на свом Фејсбук профилу напоменуо да није у питању проблем само ватрогасаца већ свих грађана који од њих очекују да им се „ватрогасци нађу на располагању у моментима кад све остале наде буду сведене на минимум„.

Рукавина је зато рекао да се обраћа у име свих грађана којима ће можда некада бити потребне услуге ватрогасаца.

„Проблеми које ћу поменути у овом обраћању нису само проблеми ватрогасаца, већ свих грађана који од нас очекују да им се нађемо на располагању у моментима кад све остале наде буду сведене на минимум.

Ситуација је сљедећа:

1. Ватрогасци немају основну заштитну опрему. Опрема, у коју спадају чизме, панталоне, јакна, рукавице, поткапа и шлем, је у јако лошем стању и стара је око 12 година. Ради се о опреми која се користи за пожаре у затвореним просторима, гдје се темпреатуре крећу и до 900⁰C. Велики број ватрогасаца нема ни такву. С обзиром на стање у ком се опрема налази, по закону имамо право да одбијемо улазак у запаљене објекте, јер опрема с којом радимо нам не гарантује сигурност (препоручени радни вијек је 5 година). Већ смо се усмено обраћали надређенима у Ватрогасној у вези са овим проблемом, и упорно добијамо исти одговор: „Биће.“ КАДА?

2. Возила у Ватрогасној су у катастрофалном стању. Тренутно имамо само 1 функционални камион и 3 која су у возном стању, али њихов излазак у саобраћај представља велику опасност, јер буквално отпадају дјелови ватрогасне надоградње са њих. Надамо се да ће се овом проблему приступити озбиљно, јер осим опасности по суграђане у саобраћају, постоји велика вјероватноћа да возила ни не стигну до одредишта, тако да посљедице могу бити катастрофалне на више начина.

3. Највећа висина коју ватрогасци могу да дохвате са мердевина је 4. спрат. Изнад ове висине немамо могућност приступа објектима, и било који покушај евакуације грађана може да представља једнаку опасност по животе људи као и сами пожар. Механичке љестве које имамо су у квару, а ни оне нису могле да дохвате врхове највиших зграда. Ради се о камиону марке „Scaniа“, година производње 1978., за који већ годинама не постоје адекватни услови за одржавање.

4. Развални алат који се користи у техничким интервенцијама (саобраћајни удеси, индустријске несреће и слично) је исправан (једва), али је везан за камион (један од оних што се распадају) и као такав је доступан на неких 12-15м од камиона. Било која ситуација која укључује силажење са главног пута (због стања камиона није паметно возити ван асфалта) би захтијевала демонтирање око 200 кг тешког алата и његов транспорт до мјеста несреће, а у таквим моментима и минут је пуно времена.

5. Морам да поменемо и проблем с обуком ватрогасаца. Иако на папиру имамо Тренинг центар за ватрогасце у Бару (можда више ни на папиру), обуке које наши ватрогасци пролазе су јако ријетке. Ако говоримо о обукама у иностранству, које сун а вишем нивоу,ту прилику добије један или највише два ватрогасца, а често немамо ни услова да то знање подјелимо међу собом.

6. Сви планови заштите од природних катастрофа су жестоко премашили рок употребе. Недавно се догодило да се запитамо шта можемо да урадимо у случају земљотреса. Одговор је једноставан, да чекамо помоћ . Јер ми не посједујемо скоро ништа од алата, да не спомињемо специјализовану опрему за такве ситуације. Нисмо сигурни ни да би могли обезбједити дрвну грађу за спровођење акција спасавања из рушевина у случају земљотреса. На 40-у годишњицу земљотреса испред спортске дворане Тополица од срамоте нисмо могли да паркирамо наш камион, већ смо у први план гурнули колеге из Котора.
А ситуација је још гора него тада.

Рукавина је на крају напоменуо да ватрогасци никада нису одбили позив на интервенцију када је било у питању спашавање животиња, људи или имовине.

„Никада нисмо одбили наређење, чак ни када се нисмо усаглашавали с истим. Никада нисмо довели у питање своју професионалност, чак ни када смо себе доводили у животну опасност испуњавајући наређења која су нам издата. Никада нисмо ставили углед ватрогасаца на коцку. Сада нам остаје да се запитамо – коме требају ватрогасци!? Пошто људима који доносе одлуке изгледа не требају!!! Упркос свим горенаведеним мањкавостима и проблемима,Вама на услузи ватрогасци“, написао је Рукавина.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: