Војно-безбједносна агенција додијелила признање Дарку Трифуновићу

Дарку Трифуновићу, самозваном експерту за безбједност, који често коментарише друштвено-политичке прилике у Црној Гори, региону и свијету, Војно-безбједносна агенција Србије је додијелила златну значку поводом 183 године њеног постојања.

Не улазећи у разлоге због којих је Трифуновићу додијељено ово признање подсјећамо јавност на његову улогу у ширењу лажних вијести и подвала због којих често страдају недужни људи, првенствено држављани Србије, попут оних када је, објашњавајући тзв. „државни удар“ у Црној Гори и друге монтиране поступке које је покренуо режим Мила Ђукановића 2016. године, измишљао лажи на рачун одређених политичких структура у Црној Гори и званичне Русије до мјере да су се и неки дипломатски представници САД ограђивали од истих.

Досадила је Трифуновићева прича о умијешаности Русије у дешавања у Црној Гори и на Балкану, њеном наводном хибридном дјеловању, улози медија под руским утицајем у које редовно сврстава и портал Ин4С, утицају СПЦ и многим другим питањима.

Небулозне изјаве попут оних да је СР Југославија 1999. године припремала терористички акт против САД или оне да је Владимир Путин још у вријеме службовања у ДР Немачкој, као припадник КГБ, осмислио и планирао формирање УЧК, не треба ни помињати.

Проблем представља што поједине структуре власти у државама региона, у жељи да се препоруче центрима моћи на Западу и декларишу као противници Русије у овом времену, Трифуновићеве тврдње узимају као релевантне јер је он, уз још неколико лица из Црне Горе, једини спреман ширити такве лажи и бесмислице.

И што је најгоре, он није никакав експерт за безбједност, нити стручњак за тероризам, нити пак аналитичар геополитике већ је он обичан лажњак који се лажно представља што је и својевремено у обраћању јавности појаснио и декан Факултета за безбједност у Београду.

Трифуновић је, према незваничним информацијама нашег портала, дугогодишњи агент црногорске тајне службе и њен поуздан ослонац у безбједносном сектору Србије, а постоје индиције да има и статус припадника те службе са свим њеним овлашћењима, што би надлежни у Црној Гори требали утврдити.

То је важно због чињенице да су Трифуновићеви иступи и његово укупно дјеловање усаглашено са безбједносном политиком Црне Горе према Србији и непогрешиви је индикатор тих односа у смјеру који се испољава из Подгорице.

Када је Ђукановићев режим рушио власт Војислава Коштунице па, након извјесног времена и власт Демократске странке Бориса Тадића, што се на крају и десило, Трифуновић је био на услузи у настојању да се, кроз дјеловање у обавјештајно – медијском муљу, постигну ефекти пројектовани у тајној сфери.
Када је 2012. године дошло до промјена, овај самозвани експерт се, опет по налогу Подгорице, активирао да изазива сукоб између Томислава Николића и Александра Вучића и то непогрешиво по правилима субверзивног дјеловања – држао страну слабијем (Николић) а завршницу сукоба дочекао са јачим, односно побједником.

Подсјећамо на његове тадашње иступе у којима је јако критиковао политику Владе Србије, при чему се посебно обрушавао на Ивицу Којића, блиског сарадника Александра Вучића.
Трифуновићу то ништа не смета да се данас држи уз скуте најближих сарадника предсједника Србије.

Ако се напријед наведене информације покажу тачним и потврде да се челницима система безбједности намећу стране агентуре до мјере да их они прихватају као своје, искуство налаже да будност у држави треба подићи на знатно већи ниво.

О томе најбоље говори искуство из ближе прошлости, када су, након политичких промјена 2000. године, поједина лица из криминалног миљеа са легитимацијама и овлашћењима СДБ Црне Горе успјела доћи у контакт са једним утицајним генералом у Београду, након чега је створена клима у којој је било све могуће и све дозвољено.

Епилог је познат.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: